Народно благостање — додатак

L

odatak „Narodnom

GODINA VIHI.·

BROJ 7 BEOGRAD, 15 FEBRUAR 1936, Sadržaji: Beogradska frgovačka banka a. d., Beograd Banka „Zlatibor” a. d., Beograd Industrijska kreditna banka a. d., Beograd BEOGRADSKA TRGOVAČKA BANKA A. D., BEOGRAD Obrtni kapital 45.918 41.573 41.905 46.692 Dividenda 3% 3% 5% 1%

Među novčanim zavodima čiji je ugled i renome ostao neokrnjen i u najtežem periodu naše bankarske krize Beogradska trgovačka banka zauzima vidno mesto. Kao što su sve naše banke, pa i najlikvidnije, trpele usled panike ulagača, tako je i ovaj zavod, koji spada među naistarije u prestonici,

ier je osnovan još 1894 godine, morao da se bori sa raznim ·

teškoćama. Međutim, to treba odmah naglasiti, Beogradska trgovačka banka nije trpela usled nepoverenja prema njoj, već usled nepoverenja prema bankarstvu uopšte. Inače, blagodareći tome što je neobično obazrivo i dobro vođena, Beogradska trgovačka banka, uprkos bankarskoj krizi, uvek je isplaćivala sve uloge i odgovarala je bez ikakvih ograničenja i svim drugim svojim obavezama.

Iz bilansa za 1935 godinu vidimo, da su najveće teškoće već prebrođene i da su se prilike u zavodu postepeno sredile. U svom izveštaju o poslovanju u prošloi godini uprava kaže: »Poslovi su nam se, u prošloj godini, povoljno razvijali. Tokom cele godine, bez zastoja, odobravani su krediti... Bančinoi upravi pošlo je čak za rukom da pripremi i akcionarima jedno prijatno iznenađenje. Dividenda je opet povećana. U 1032 i 1933 godini ona је iznosila 3%, u 1034 je povišena na 5%, a na zboru akcionara, održanom 9 februara o. g., predloženo je da se za 1935 isplati dividenda od 7%, s tim da banka plati i porez na dividendu.

Razvoj bančinih poslova u toku poslednjih godina najbolje nam pokazuje donia tablica, u kojoj smo sastavili, kao ı obično, glavne bilansne pozicije za 4 poslednje godine.

Račun izravnania

Aktiva 1932 1933 1934 1935 - u hiljadama dinara

Blagaina 1.118 2.818 1.148 1.502 Žiro- i ček. račun 2.631 963 22 79 Мепсе 10.769 8.562 10.935 13.420 Zaimovi na zaloge 4.832 6.318 5.129 5.363 Tekući računi 7.198 4.219 5.477 4.209 Har. od vred. fondova 2.580 4.656 5.036 ' 2.173 Hart. od vrednosti 12.813 11.031 11.755 16.850 Nepokretnosti 2.400 2.400 2.400 2,404 Nameštaj 1 dinar 1 dinar 1 dinar 1 dinar Kursna razl. drž. papira 910 600. | —

Pasiva Glavnica 12.000 12.000 12.000 12.000 Bančini fonovi 5.232 4151 5.130 5.555 Fond. za raz. kursa hart — — — 2.889 Ulozi na knjižice 22.504 20.356 18.798 20.326 Tekući računi | 3052 3.681 1.930 1.322 Кеезкоп! код М. Ђапке 1185 — 2.907 2.814. Dividenda — ' 360 360 600 840 Zbir bilansa. 107.064 98.961 99.937 | 106.260.

Račun gubitka : dobitka

Mashocdi "Troškovi 1.002 798 855 921 Kamata 2.025 1.436 1.323 1.099 Otpisi na vred. pap. 1.389 415 600 Otpisi dubioz. ројтаХ. 146 415 340 774 Čista dobit 516 514 937 1.386

Prihodi Kamata 3.254 2.181 2.219 2.339 Provizije 410 315 105 108 Prihodi od efekata ЛА 836 1441 761 KMirija 295 280 221 190 Zarada па рјасеушпа — — = 7151 Мар!. офр:з. potraž. — — 3 32 Zbir prihoda-rashoda 5.078 3.629 4.056 4.187

Ako. bacimo pogled na kretanje bančinog obrtnog kapitala, primet:ćemo da ie opadanje poslovanja zaustavljeno. U 1930 godini, poslednioj pre bankarske krize, obrtni kapital iznosi 73.5 miliona dinara. Krajem 1933 iskazan je sa 41.5 miliona. To znači da je za 3 godine smanjen za 32 miliona а:nara. Zbog otpisa kursne razlike kod hartija od vrednosti bančini fondovi reducirani su u tom razdoblju sa 11 miliona па 4.75 miliona, a smanjenje tuđih sretstava iznosi preko 24. miliona. Bazume se, da je banka u vezi s tim, u to vreme, činila napore da poveća svoja likvidna sretstva, a bila je dosta uzdržljiva u odobravanju novih kredita. S obzirom na prilike drukčija poslovna politika nije se ni mogla voditi. U 1934 i 1935 opšte prilike u privredi postepeno se pobolišavaju, pa i banka polako i oprezno pristupa proširenju SvOg poslovanja. U 1934 godini obrtni kapital raste samo za 330 hiljada dinara, a u 1935 povećanje iznosi već 4,8 miliona i obrtni kapital se iskazuje sa 46,96 miliona. Od toga otpada 20.44 miliona odnosno 43,5% na bančina sopstvena sretstva. Kao što se vidi, odnos između sopstvenih i tuđih sretstava je neobično povoljan. Prema 1934 godini u 1935 sopstvena sretstva su pOorasla za 3,31 miliona dinara. To povećanje potiče iz nekoliko izvora. Pre svega, obrazovan je posebni fond od 2.89 miliona od dobitka na kursnoj razlici hartija od vrednosti. Zatim је prihod od hartija od vrednosti od 0.33 miliona upotrebljien takođe za povećanje fondova, kao i dotacija od 10% (94 hiljade) od dobitka iz 1934 godine. Dotacijom od 10% od prošlogodišnjeg dobitka sopstvena sretstva biće 'povećana za daljih. 138,hiliada dinara. | |

Interesantno je da su u 1935 porasli i ulozi po knjižicama za 1,53 miliona (sa 18,79 na 20.32 miliona dinara). Ulozi po tekućim računima su smanjeni za 0.61 'miliona (sa 1.93 na 1.32 miliona dinara), tako da ukupni priv uloga iznosi око 920 hiljada dinara. Znatni porast uloga po knjižicama doka-