Народно благостање — додатак

teći tome, što njeno pivo uživa slajnu reputaciju. Ali i posle iog povećanja proizvodnje pivara ie u 1935 g. iskoristila svoi kapacitet za ciglo 20%.

U bilansu za 1935 pivata u Jagodini iskazuje dobitak od 51 hiliade. Šta ova cifta znači, moći će se oceniti samo onda, ako se uzme u obzir da fabrika radi sa obrtnim kapitalom od oko 50 miliona dinara. Da je izvršena amortizacija u punom obimu, kao što je to zakonom i statutima propisano, dobitak ne bi bio ni toliki. Naprotiv, i bilans za 1935 morao bi biti zaključen sa gubitkom, i pored rigorozne štednja i stalnog smanjivanja režijskih troškova.

Zaključni računi za poslednje 4 godine ovako izgledaju:

Račun izravnania

Aktiva 1932 1933 1934 1935 7" и ћЦадата dinara

Zemljišta 1,658 1.667 1.688 1.688 Građevine 12.121 12.164 12.784 12.887 Mašine 15.997 16.040 16.153 16.178 Pokretnosti 4.139 4.811 5.100 5.104 Blagajna 88 92 41 12 Hartije od vrednosti 11.533 11.539 172 127 Sirovine i proizvodnja 7.091 5.158 4.406 4.419 Dužnici Ми. 5.694 5.324 4.370 3512 Stovarište Sarajevo 655 666 654 654 Етан 4.089 4.629 3.966 4.125 Kaucije, саг. Па. 13.822 12.438 9.320 9.161 Gubitak — 122 19 —

Pasiva . Glavnica 12.000 12.000 12.000 12.000 Rezervni fondovi 16.816 16.968 5.607 5.607 Amortizacioni iondovi 10.611 10.611 10.611 11.614 Penzioni fond 356 356 386 417 Poverioci 24.341 23.468 20.151 19.197 Kaucije i garancije 13.822 12.438 9.320. 9.161 Dobit sa prenosom 151 — — 51 Zbir bilansa 78.097 75.841 58.675 58.047

Račun gubitka i dobitka”

Rashodi Prenos gubitka = — 122 19 Plate 742 591 434 402 Катале 1.978. | 10911 1.909 1.656 Troškovi i takse 425 384 375 344 Porezi 158 124 89 149 Ттозаппе 4,509 3.580 3.664 3.165 Osiguranje 209 200 179 167 Otpis nenapl. potraž. 502 — 398 694 Dobit 151 — — 51 Amortizacija 2.315 = — 1.003

Pilhodi Prenos dobitaka 148 A a = = Pivo, kvasac i led 10.628 6.656 7.129 8231 Razni prihodi 8 23 35 21 Gubitak | = 122 19 _—

Zbir prihoda — rashoda 10.884 6.801 7.013 8.252

U pasivi postoje samo dve male promene. Poverioci su smanjeni za 1,55 miliona, sa 20,75 na 19,19 miliona dinara. S druge strane povećan |e fond amortizacije za 1 milion dinara, sa 10,61 na 11,61 miliona. Ovaj fond iskazivan je već {ri godine u nepromenjenom iznosu, pa |e bilo krajnje vreme da se opet pristupi amorlhizaciji investicija i pokrefnosti. Inače, S obzirom na To Što investicije i pokretnosti prefstavljaju vrednost od skoro 36 miliona dinara, i u 1935 god. amortizacija {e nedovolina — i to ne krivicom pivare. Odnos između sop-

49

stvenih i tuđih sredstava je povoljan, jer na 19 miliona tuđih dolazi skoro 30 m:liona sopstvenih sredstava.

Aktiva je ostala prilično nepromenjena. Kod građevina imamo relativno neznatno povećanje od 100 hiljada, a kod mašina 25 hiliada. To znači da su nove investici|e vršene samo u najskromnijem i neophodno potrebnom obimu. Pozicija dužnika smanjena je za 800 hiljada dinara. Međutim, ako se uzme u obzir da je pivara morala da otpiše razna nenaplativa potraživanja u ukupnom iznosu od 694 hiljade dinara, vidi se da stvarno smanjenje dužnika iznosi samo 100 hiljada. Obaveze filijala su porasle za 160 hiljada, sa 3,06 na 4,12 miliona, a zalihe sirovina i proizvoda za 70 hiliada, sa 4,40 na 4,47 miliona dinara.

Promene u računu gubitka i dobitka su mnogo značajnije. lako je prodaja kvasca u 1935 iznela samo 173,5 hiljada kg, odnosno 13,9 hiljada kg manje nego u prethodnoj godini, ipak je zbog ranije pomenute jače prodaje piva i bruto prihod porastao za 1,1 m'lion, sa 7,13 na 8,23 miliona dinara. Svi su rashodi smanjeni, osim izdataka za trošarinu i poreze. Kod plata smanjenje iznosi 32 hiliade, kod osiguranja 12 hiljada, kod troškova i taksa 31 hiljaadu, a kod kamata 253 hiljade. Dalje smanjivanje troškova produkcije i režijskih troškova bilo је potpuno nemoguće, jer se redukcija tih rashoda Viši već nekoliko godina i došlo se do granice koja se više ne može pomerati. |

Plaćena trošarina povećana je za 100 hiljada dinara, sa 3,66 na 3,76 miliona dinara, a porezi za 60 hiljada, за 89 па 149 hiliada dinara. U 1931 god. plaćena trošarina iznosila je 5 miliona 427 hiljada, dakle, skoro dva miliona više nego danas. Pored toga što je izazvala krizu pivarske industrije, naša #5kalna politika uticala je i na smanjenje fiskalnih prihoda. Ako se tome dodadu gub:ci državnih železnica na vozarini, gubici polioprivrede i ostalih privrednih grana radi manje potrošnje sirovina za proizvodnju piva, gubici radnika i nameštenika koji su ostali bez posla itd.. onda postaje zbilja nerazumljivo oklevanje nadležnih da pristupe reviziji naše poreske i trošarinske politike.

U upravi pivare Mih. J. Kosovlianina a. d. u Jagodini su sledeća g. g.: Marko Đ. Đorđević, pretsednik; Mih. L. Đurić, d-r Manojlo Lesić, ing. Franja Zajc, Adolt Minh, Karlo Husnik, Karlo Husnik jun. i Jozef Bekerus. U nadzornom odboru su g. g.: d-r Vlada Kojić, Rihard škarka i Vaclav Vitek. Direktor pivare je g. Jozef Bekerus.

>

ЧАКОВЕЧКА-МЕЂИМУРСКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. ЧАКОВАЦ

Чаковечка-Међимурска Штедионица спада у ред оних наших новчаних завода, код којих је криза поверења оставила најмање трагова. Иако је то мањи завод са главницом од само 1,5 милиона динара, ипак она важи данас као једна од најбољих провинцијиских банака Савске бановине. Заштитом се није никако користила, већ је увек у пуној мери удовољавала свим захтевима 'улагача. Додуше, и она је давала зајмове земљорадницима, али су с обзиром на укупне ангажмане потраживања од земљорадника доста незнатна, јер Штедионица највећим делом ради са трговцима, индустријалцима, занатлијама, извозницима итд.

Улози показују у 1934 и 1935 опет известан пораст, а може се рећи да ни одлив у претходне три године није био нарочито велик, Од максималног стања крајем 1930 са 26,55 милиона пали су до краја 1933 на 21,65 милиона. И тај одлив изазван је можда у већој мери специјалним привредним приликама оног краја, него кризом поверења. Наиме, у Међимурју је најважнија привредна грана сточарство. А познато је да су у току привредне депресије цене стоке нааче пале. Важну улогу игра и емиграција, па је и њено