Народно благостање — додатак

116 “

те и велики број готових производа. Интерес текстилних фабрика налаже, да се код додељивања увозних дозвола води рачуна, да се фабрике могу снабдевати у довољној количини потребним сировинама, уз цене које не прелазе оне светских тржишта. У овогодишњим аналима наших највећих текстилних фабрика имали смо већ прилике да забележимо тенденцију повећања лагера, која је свакако у вези са страхом од евентуалних нових отежавања увоза сировина, што би проузроковало, сасвим природно, и њихово поскупљење. Исту појаву моћи ћемо установити приликом анализе биланса Дионичког друштва домаће твор: нице предења и ткања памука у Дугареси. Али пре него што бисмо прешли на анализу биланса бацићемо поглед на технички уређај те наше велике и старе текстилне фабрике.

У Дугареси код Карловца основана је фабрика пре 52 године. Дугареса данас има предионицу, ткаоницу, фарбару, бељару, електричну централу на воденим турбинама и за калорични погон. У предионици раде преко 40 хиљ. вретена, а у ткаоници су доскора радила 1.100 разбоја, чији је број у почетку ове године повећан за 200 на 1.300. Ве: лики део пређе прерађује у властитој ткаоници а један део се продаје. Прерада пређе у властитој режији је рентабилнија и зато је и повећана ткаоница. Један део про: изведене пређе преостаће за продају; ни повећана ткаоница неће моћи прерадити целу произведену количину. Фи: нансијско стање и постигнут рентабилитет види се из следећих упоредних бројева рачуна изравнања и добитка HB губитка:

Рачун изравнања

Актива 1932. 1933. 1934. 1935. У хиљадама динара Зграде 36.773 36.967 37.428 37.740 Машине 32.867 38.004 46.151 49.510 Благајна 106 63 ' 213 712 Менице и хартије од вредности 1.314 1.435 1.389 7.205 Роба 37.338 29.076 42.018 42.421 Дужници 20.168 29.392 18.627 Пасива | Главница 56.250 56.250 56.250 56.250 Резерве 5.535 5.585 5.535 5.585 Фонд амортизације 28.772 34.844 43.535 52.622 Фонд валоризације 7.285 72215 7215 7.915 Повериоци — — 8.530 Облигације 29.500 28.970 28.398 Пензиони фонд — — — 2.486 Добитак 2.184 2.540, 2.944 4.949 Збир биланса 129:776 135.335. 145.879 137.589 Рачун добитка и губитка Расходи 1982. 1933. 1934. 1935. У хиљадама динара _ Општи трошкови 5.548 4.812 7.002 4.849 Фабрикација 33.044 34.975 39.559 41.934 Превозна средства — — — 889 Повериоци 2.910 4.020 3.209 2.110 Амортизација 6.072 6.072 8.691 9.087 Неутерива потраживања ___— _ EE 139 Добитак » 2.184 2.540. 4.949

2.944

Приходи

Пренос добитка — — — 302_ (0) 'npenHBa 25.790 28.587 29.109 34.297

Од остале робе "27.587 24.952 32.842 29.350"

Збир прих. или расх. 53.377 53.539 61.951 63.950"

На први поглед изгледа противречно да се збир биланса смањио са 146 мил. дин. у 1934 год. на 138 мил. у 1985 год. поред повећања техничког капацитета. Разлог томе је да је у билансу за 1985 г. нестала једна врло велика позиција: 'облигације у висини од 28,4 мил. динара. Ст: друге стране нестали су и дужници у висини од 186 мил. дин. У билансу за 1935 налази се само позиција повериоца: од 8,5 мил. дин. чија висина одговара салду дужника и по– вериоца на дан 31 децембра прошле године, Изгледа да је пребијањем рачуна облигације са рачуном дужника добивена нова позиција повериоца. Ова техничка промена не мења суштину биланса, али отежава прегледност. Главница, резерве и фонд валоризације остали су исти према претходним годинама са 56,3 мил. 5,5 мил. и 7,2 мил. дин. Фонд_ амортизације порастато је за 9 мил. дин. У 1985 г. са 43,5: мил. на 52,6 мил. дин. Управа фабрике сваке године са великим сумама дотира амортизациони фонд, за последње три године просечно за 9 мил. динара. У 1935 год. 60% свих инвестиција, искључиво зграде, било је покривено амортизационим фондом. Управа фабрике би могла у целости да отпише вредност машина и да јој још остану = мил. дин у фонду. Ова активност најбоље показује коликосу порасле резерве и колико стоји управи на расположење. У 1985 год. позиција машина се повећала на 49,5 мил. према 45 мил. у претходној години, док је она зграда: остала скоро непромењена са 37,7 мил. према 37,4 мил. дин_ Благајна износи 712 хиљ. дин. она се више него утростручила према претходној години. Врло велики пораст показују менице и хартије од вредности са 154 мил. на 7,2 мил_ дин. Фабрика је повећала обим својих кредита, али услови су строжији. Управа фабрике у прошлој години посветила: је највише пажње питању снабдевања сировинама. Највећи део робе отпада на сировине. Вредност залиха је 49,4 мил. дин. према 42 мил. и 29 мил. у претходним годинама. За преко 40% порасле су сировине према 1933: години. Фабрика може годину дана, па и више, да ради са расположивим сировинама. |

У рачуну добитка и губитка најважнију позицију чине фабрикациони трошкови, који су порасли са 39,5 на 42 мил. дин. Другу важну позицију расхода чине амортизације од 9 мил. дин. према 8,6 у 1934 г. и 6 мил. у 1938 год. Општи трошкови знатно су се смањили са 7 мил. у 1984 год. на 4,8 мил. а и порези су за округло ! мил. дин. мањи, (2,1 мил.) него у претходној години. Укупни бруто прихол порастао је за 1! мил. на 63 мил. у 1985 год. Приход од. предива нарочито јако је порастао са 29 мил. на 34 мил. дин. док је приход од остале робе пао са 32,8 на 29,3 мил, дин. Добитак је у 1935 г. за 2 мил. дин. већи него у години раније и износи 4,9 мил. У име дивиденде исплатиће друштво за 1985 г. 180 дин. по акцији према 100 дин. у претходној години, 7% према 4%. Треба подвући да је, поред веће дивиденде акционарима, фабрика повећала своје резерве, снабдела се врло великим лагером, тако де се постигнути успех у прошлој години може сматрати задовољавајућим. У управном одбору Дионичког друштва домаће творнице предења и ткања памука у Дугареси нала: зе се следећа гг.: Мирослав гроф Кулмер, претседник; Ото Анингер, потпретседник, Миливој Црнадак, д-р Никола Костренчић, + д-р Густав Авенс, Иван Мохорић, Ђока Ћурчин и д-р Феликс Хас. У надзорном одбору су гг.: Роберт Лајбенфрост, д-р Бранко Пливерић, Едо Марковић, Никола: Кода и д-р Фридрих Унгер.