Народно благостање — додатак

132

1930. 1981 1939 1988 1934 1935 у вагонима

хартије 1.335. 1075 752 812 912 900 целулозе 347 454 449 497 490 582 дрвовине 492 322 243 2405: 279 242

укупно 9174 . 1851 1444 1.549 1.680 1724

Ако упоредимо целокупну прошлогодишњу производњу хартије, целулозе и дрвовине са оном из 1950 године, која се сматра као последња нормална, онда излази да је производња у 1985 само за 'ј5 мања од нормалне. Ипак, код свих врста продукције развитак није био идентичан. Код целулозе уопште се није приметило дејство привредне депресије. Све од 1929 године производња непрекидно расте, од 240 вагона у 1929 на 582 вагона у 1985. Пораст у 1935 износи 18,8%, а у току последњих 6 година 142,5%. Производња дрвовине кретала се баш супротно: од 492 вагона у 1930 она је сведена на 240 вагона у 1938. У 1984 производња дрвовине је нешто повећана, али је у 1985 опет смањена на 242 вагона. То значи да у 1935 није произведена ни половина од количине која је била израђена у 1930 години.

Знатно је опала и производња хартије. У 1930 она је била најповољнија; затим нагло опада, до 1982 за 43,7%. После тога ситуација се постепено поправља. Међутим, У 1935 опет имамо мало смањење од 1,3%. Иначе, производња хартије у 1985 износи само две трећине од нормалне (1929 и 1930 године). Подаци о производњи хартије Здружених папирница крећу се углавном упоредо са подацима о потрошњи хартије у земљи. Ова је износила 19830 године 31 кг., 1982 године 1,7 кг, а 1985 око 2 кг по становнику, рачунајући овде продају свих домаћих фабрика и целокулан увоз хартије из иностранства. У 1985 су Аустрија, Чехословачка и Немачка покушавале да путем демпинг-цена продру на наше тржиште. Због тога су и Здружене папирнице биле приморане да поновно снизе цене својим производима, услед чега су и приходи од продаје нешто подбацили. Финансијско стање предузећа је повољно, као што нам то потврђује доња таблица у којој смо упоредили главне билансне позиције за четири последње године:

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 У хиљадама динара

Благајна 454 297 327 519

Фабрике 21.398. 17.169. 15:19. 23517

Сировине и полуфабрикати 4.858 8.976 9.227 9.849

Хартија 2.265 2.618 2.305 1.958

Дужници (за робу) 90.832 21.909 26.146. 17.307 Девизе, улози и разни дужн. 3.298 4.878 4.597 5.623

Хартије од вредности ' 5.350 5.163 5.414 3 450 Пасива Главница 25.000 25.000 25.000 25.000 Резерве 12448 12.515 19.588 12565 Пензиони фонд 3.827 4.309 4.858 5.348 Неиспл. дивиденда 15 14 11 13 Депо валор. акција 3 8 5 3 Повериоци 15.814. 17.718... 19.945, 18.1:)6 Добитак 1.348 1.456 1.530 1.519 Збир биланса 58.455 61.010. 63.935. 62.754 Рачун губитка и добитка Расходи Управни трошкови 2.712 2.398 2.167 1.872 Порези 1.507 1.206 1.149 17217 Камата 672 1.864 1.663 1.197

Отписи 5.837 5.080 4.620 5:70 Чиста добит 1.348 1.456 1.530 1.5:9% Приходи · Пренос добити 3 15 4 45” Приходи ефеката 76 52 50 56" Од непокретности — — 132 1487 Наплата отпис. потр. — = 7 154Од производ. и продаје 11.498 11.937 10.936. 10.611 Збир прихода или расхода 11.577 12.004 11.129 11.015-

Главница је 25 милиона, а резерве без пензионог фонда и без фонда амортизације (који не постоји пошто се вредност инвестиција смањује непосредним отписом преко“ рачуна расхода), износе 12,66 милиона динара односно преко 50% од главнице. Укупна сопствена средства достижу 37,66 милиона. а заједно са добитком и пензионим фондом 445 милиона. Насупрот томе повериоци износе само 18, милиона динара. Промене на страни пасиве биле су у 1985 сразмерно незнатне. Једино су повериоци за 1,84 милионамањи него у 1934 години.

Међутим, у структури активе имамо последње године неколико интересантних промена. Пре свега, вредност инвестиција је билансирана са 23,5 милиона према 15,8 ми: лиона у 1934. Дакле, повећане су за 7,6 милиона. Пошто“ овогодишња амортизација износи 5,17 милиона, излази да. је за нове инвестиције утрошено око 12,75 милиона динара. Даље имамо знатно смањење код дужника (за робу);

који износе 17,80 милиона према 26,14 милиона у 1934. То=

је делом последица слабијег робног промета, а делом снижених продајних цена. Међутим, није искључено да је и наплата потраживања за робу текла повољније. Позиција „девизе, улози и разни дужници“ (вероватно новчани заводи) повећана је за ] милион динара — на 5,6 милиона. Даље имамо извесно повећање вредности сировина и полуфабриката. Али је вредност папира нешто мања, тако да“ је укупна вредност залиха у односу на 1934 остала готово

непромењена. Хартије од вредности износе 3,48 милиона:

према 5,41 милиона у 1934. (Ово смањење је углавном проузроковано санацијом Љубљанске кредитне банке, која је

путем отписа смањила своју главницу са 50 на:20 милиона“

динара. 30 хиљада њених акција имају и Здружене папирнице. :

Све инвестиције, сопствене хартије од вредности, роба и известан део дужника покривени су сопственим. средствима, што је свакако необично повољно. Иначе, предузеће има у инвестицијама и знатне тихе резерве, тако да' је сигурност потпуна.

Код бруто прихода имамо према 1934 извесно смањење, за 325 хиљада — на 10,6 милиона. Управни трошкови су такође опет смањени, а тако исто и расходи по каматама. Амортизација је за 550 хиљада већа од оне у 1984, што. је последица повећане билансне вредности инвестиција. Амортизација у 1935 је ипак мања од оне у 1982 години. Чиста лобит износи 1,6 милиона. Од тога је дато 1 милион акционарима као 4% дивиденда, 70 хиљада као тантијема“ члановима оба одбора, 180 хиљада на име ремунерације чиновништву, мајсторима и радницима, 200 хиљада пензионом и 78 хиљада редовном резервном фонду, а 90 хиљада се преноси на нови рачун.

У управи су гг.: Алојзиј Водник, претседник; JUD Иван Боле, потпретседник; д-р Петер Дефранчески, Август Јенко, д-р Алојзиј Кобал, Хануш Крофта, Виктор Наглас, · д-р Ернест Рекар, Рихард Швингер и Лео Соуван, чланови. У надзорном одбору су гл. д-р Вјекослав Лавш, Матко

Јанежић, д-р Албин Стеле и Владислав Турк. Директори: |

су гл д-р Цирил Павлин, Егон Сребре и Хенрик Јан.

ваве ;