Народно благостање — додатак

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЛОЈД А. Д. — Сплит

Како је међународна трговина, нарочито прекоморска, за време кризе јако назадовала, постале су и прилике у поморском паробродарству готово неиздржљиве. Ниске превозне цене онемогућиле су многим бродовима рентабилно пословање или су снизиле рентабилитет до најнижих граница. У вези с тим паробродарска друштва су била приморана да повуку из промета многе своје бродове и У разним лукама је било везано неколико милиона тона незапосленог бродарског простора. За неколико година цене појединих пароброда пале су на половину, па и на четвртину од ранијих цена. Разуме се да су и редовни приходи пословања код готово свих паробродарских друштава били чедовољни за вршење амортизације пловног парка у обиму у којем су падале цене пароброда.

Нашим паробродарским друштвима се мора одати пуно признање, што су имали храбрости да своје губитке отворено прикажу и да изврше потребно снижење главнице. Тако су акционари Југословенског Лојда већ на збору одржаном 24 јула 1934 одлучили, да се друштвена главница снизи са 15 милиона златних динара на 7,5 милиона, им то смањењем номинале акција од 25 на 12,5 златних динара. Да би се прилике сасвим средиле, они су пристали и на даље жртве. Ванредни збор акционара одржан 25 марта 1925 године решио је, да се већ снижена главница од 7,5 милиона златних динара прерачуна на 60 милиона законске динарске валуте. Како је за ово претварање главнице узета релација између златног и данашњег динара од 1 према 8, док је она по стабилизационом курсу као 1 према 11, а према данашњем фактичном стању као 1 према 15, то треба и ову меру схватити као даљи делимични отпис главнице. На тај начин је потпуно елиминиран не само тубитак који се показао у пословању за време депресије, него и губитак који је настао због тога, што пловни парк више није претстављао ону вредност која је исказана у билансу. Благодарећи поменутој жртви коју су учинили акционари, билансна вредност пароброда и остале активе

_ опет је у складу са стварношћу. Код Југословенског Лојда имамо и других промена. У циљу успешнијег одолевања кризи друштво је већ 193) тодине. одлучило да изврши извесну преоријентацију. Како је криза најтеже погодила управо друштва која се баве превозом робе, а пословање Југославенског Лојда се од првог почетка заснивало искључиво на робном промету, купљен је одмах 1930 године у Енглеској један луксузан брод, крштен именом „Краљица Марија", с тим да се употреби за вршење туристичких путовања по Средоземном Мору. Може се рећи да је у том погледу постигнут потпуни успех. У току 1985 друштво је извршило 10 таквих кружних путовања и превезло је преко 2.000 путника. Окуражен успехом у првом покушају, Југословенски Лојд је одлучио да набави још једну сличну лађу. Тако је дошло до куповине пароброда „Принцеза Олга", који је после „Краљице Марије“ највећа јединица југословенске трговачке морнарице. Друштво није ни у чему штедило да и овај пароброд најсавременије преуреди и укусно декорира, и он је почео саобраћати у мају 1935 године у 14-дневној брзој луксузној путничко-теретној прузи између Јадрана и Грчке, Палестине и Египта. До краја прошле године извршено је 14 путовања и превезено је преко 4 хиљаде путника. За време сезоне биле су све кабине на лађи распродате. То је најбољи доказ да се и овај пароброд већ афирмирао исто тако добро, као што је то случај са бродом „Краљица Марија". Иначе, треба нагласити да ова два луксузна брода успешно популаризују туризам код нас и да врше ефикасну пропаганду за нашу земљу по Средоземном Мору.

Што се тиче успеха пословања, може се рећи да је ситуација и у том погледу опет, нешто. повољнија. После трију. тешких година. закључених ca. знатним губицима, Ју. гословенски Лојд је 1984- године, први пут за време кризе,

135

могао да искаже добитак благодарећи томе што је дошло до извесног олакшања у кризи светског паробродарства. Подељена је чак и дивиденда. М 1935 година је завршена са добитком, јер се олакшање продужило, али ипак не у толикој мери, да би се могло говорити о престанку кризе Тражња за тонажом је још увек ограничена, и лађе, нарочито теретне, тешко налазе запослење. Даљи пад превозних цена спречен је једино благодарећи споразуму који су у Лондону закључила сва већа паробродарска друштва, међу њима и југословенска.

Главне билансне позиције Југословенског Лојда а. д. за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

1932. 1983. 1934. 1985. у хиљ. папирних у хиљ. злат. динара динара Пароброди 24.178 24.178 12.004 126.915 Инвестиције 931 931 931 6.694 Непокретнине 2290. 229 229 850 Намештај 18 18 719 133 Банке и благајна == — 490 4.403 Дужници разни 1.976 2.819 4.174 17.363 Губитак 1.970 1.995 — —

Пасива Главница 15.000 15.000 7.500 60.000 Резервни фонд 4.636 5.845 900 18.522 Повериоци 9.666 9.325 8.716 68.433 Добитак — — 692 8.719 Збир биланса 29.302 30.170 17.345; 156.359

Рачун губитка и добитка

Расходи Пренос губитка 645 1.972 ПИ Поправци за класу "105 94 257 1.147 Управни трошкови 185 155 179 2.089 Трошкови осигурања 515 473 U пи Амортизациони фонд 1.209 1.209 900 9.519 Резервни фонд — __ 36 320 Отпис курс. разл. 90 10 1) | Чиста добит — — 692 8.719

Приходи :

Пренос добити — = —— 2.635 Пренос рез. фонда 100 — — Приход пословања 609 1.918 9.075 19.109 Губитак 1.970 1.995 = Збир прихода-расхода 9.679 3.913 9.075 91.745

Закључни рачуни за 1935 годину донети су по први пут у законској динарској валути. Због тога је донекле отежано упоређивање података за 1935 са онима из ранитих година. Ако се најпре задржимо код пасиве, видимо да сопствена средства заједно с фондом амортизације износе 79,2 милиона. Томе треба додати и неподељену чисту за: раду од 9,3 милиона која се преноси на нови рачун, тако да укупна сопствена средства износе преко 88 милиона динара. На супрот томе стоје повериоци у износу од 68,4 милиона. Однос између сопствених и туђих средстава у 1935 години је као 55 према 45, док је у 1934 години био као 50 према 50. То значи да се структура пасиве осетно поправља, упркос претварању главнице са златних у папирне динаре по необично ниској релацији од 1 према 8. То значи даље да су се повериоци и прошле године смањили и да се постепено ликвидира дуг који је био закључен ради набавке нових јединица.

Пароброди су исказани са 196,9 милиона папирних према 12 милиона златних динара у 1934 години и 18,38 милиона златних динара у 1933 (24,17 милиона минус фонд амортизације 5,84 милиона). Као што се види, билансна вредност пароброда доведена. је у склад са стварним ценама већ у 1934 години, тако да се у.1935 углавном није