Народно благостање — додатак

-dobiti iz 1934, vidi se da je glavnoi skupštini stajalo na газpoloženju 14 miliona 288 hiljada. Ovaj iznos je podeljen na :sledeći način: na ime 6%. dividende (u 19834 godini 4%) 12 miliona dinara, penzionom fondu 300 hiljada, rezervnom fondu 106 hiliada, tantijema 319 hiljada, a ostatak od 1 milion :562 hiliade prenet je na novi račun.

U upravi Trbovlianskog ugljienokopnog društva su g. 24 Andrć Luquet, pretsednik; d-r Bogdan Marković, potpretsednik; Claude Aulagnon, d-r Ivo Benković, Jean Baron de Bourgoing, Raymond Deltel, Emil Freund, d-r Ferdinand Gram'Đerg, Fernand Grenard, ing. Anton Klinar, Henry Laporte, Renć Monod, Adolf Miinch, Ervin Philipp, d-r Alfred Porada'Rapoport, Henry Reuter, Rikard Skubec, Vasilije NikolajevićStrandtman, Maurice Frćmeau. U nadzornom odboru Su g. g.: Tvan Avsenek, Jules Benard i ing. Milan Šuklje. Generalni direktor je o. Rikard Skubec, a njegov zamenik g. ing. Antoine Julliard. Direktori su g. g.: ing. Avgust Heinrich i d-r Vinko Vrhunec, a vladin komesar g. d-r Viliem Pfeifer.

ВЕЛИКО-БЕЧКЕРЕЧКА ФАБРИКА ШЕЋЕРА А. Де ПЕТРОВГРАД

Читаоцима наших анализа биланса је познато да је Велико-Бечкеречка фабрика шећера наша највећа шећерана. Пре светске кризе она је од свих наших шећерана У најјачој мери учествовала у извозу. Тако је на пример још у 1930/31 години од укупно произведених 1560 вагона шећера извезла око 910 вагона. Наше фабрике шеЋћера имале су тада врло разгранат извоз у Бугарску, Грчку, Турску, па чак и у азијске земље све до Индије. Међутим, општа привредна депресија и катастрофално срозавање цене шећера на светском тржишту које је изазвано хиперпродукцијом и конкуренцијом између шећера из репе и оног из шећерне трске, елиминисали су потпуно и наш извоз шећера. Пласман вишкова у иностранству је после тога чак и по цени тешких губитака постао немогућ, тако да су наше шећеране приморане да пласирају целу своју производњу на домаћем тржишту. У 1931 је дошло до познатог међународног споразума о шећеру — такозваног Чедберновог плана — по коме је им Југославија могла да извезе годишње 15 хиљада тона ипећера, али ни после тога се на извоз шећера не може ни мислити, јер се цена шећера из трске на светским тр-

_ жиштима креће око 1 динар по килограму, док производња шећера из репе код нас стаје око 3 динара.

Међутим, ни прилике на домаћем тржишту нису повољне. Познато је да Југославија стоји међу последњим државама по потрошњи шећера. Највећа потрошња шећера у нашој земљи била је 1929 године са 8,7 кг. по становнику годишње. После тога она је нагло опадала и сада износи око 5 кг. по становнику годишње. Смањење потрошње је, нема сумње, последица смањене куповне снаге становништва, али је сигурно од још већег утицаја и висина државне трошарине на шећер. Висока трошарина утиче на смањивање потрошње и код најповољније куповне снаге становништва, јер знатно поскупљује овај производ. По висини трошарине на шећер Југославија долази на друго место у свету, одмах после Италије. До 1929/30 трошарина на шећер код нас износила је 5 динара „од кг, а потрошња шећера 8,7 кг. по становнику годишње.

Када је због привредне депресије потрошња шећера

ЕН и НИренниеренееаарелвера) ролвентирнта странка 5

151

почела да опада, држава је хтела повећаном трошаринском стопом да одржи приход трошарине на ранијој висини. Трошарина је најпре повећана на 6,37 динара, а после на 8,05 динара по кг. шећера у коцкама и 7,50 дин. по кг. кристалног шећера. Ово повишење трошарине се показало као рђава мера. Уместо да се снижењем трошарине покушало да заустави пад потрошње изазван смањењем куповне снаге, повећањем овог оптерећења је опадање потрошње још и убрзано, тако да ни држава није никако могла да одржи приход од трошарине на ранијој висини. Повећањем трошарине осетно су погођени и земљорадници, произвођачи шећерне репе. То се најбоље види ако се упореде површине засејане репом У разним годинама. Ево неколико података ;

Површина под репом

Година: у хектарима: 1928/29 60.957 1929/30 61.558 1934/85 21.890 1985/36 27.514

Као што се види, у кампањи 1934/35 површина под репом била је само 21.890 ха према 60.000 ха округло У годинама пре повећавања трошаринске стопе. У 1935/35 У односу на претходну годину површина под репом је нешто порасла, али само због изузетно слабог квалитета репе у 1934/35, а никако због некаквог повећања потрошње. На основу горњих података може се без даљега закључити, да су и наше шећеране приморане да раде само са једним делом свог капацитета. Разуме се да н то поскупљује производњу и отежава повећање конзума.

Осетније смањивање трошарине на шећер имало би за последицу знатније повећање потрошње шећера у земљи, а у вези с тим дошло би и до повећања површина под шећерном репом. Кад је потрошња шећера у Данској, Енглеској, Швајцарској итд. скоро 10 пута већа од наше, не изгледа немогуће да се она и код нас бар удвостручи. Тада би се морала удвостручити и површина под репом, као и приходи земљорадника од гајења репе. Према једној процени ови приходи износе данас око 130 милиона. Смањењем трошаринске стопе на половину од данашње држава не би сигурно ништа изгубила, а куповна снага земљорадника би порасла за нових 130 милиона динара. То није мала ствар.

Велико-Бечкеречка фабрика шећера исказује и за 1935 годину чисту добит од 10 милиона динара округло, док је зарада до 1930 износила 100% више. Неупућенима би могла и ова зарада изгледати огромна. Међутим, то није тачно. Треба наиме имати у виду да је у ову фабрику приликом оснивања инвестирано око 1,3 милиона енглеских фунти, а то код данашњег курса износи око 300 милиона динара. Према томе чиста добит за 1935 претставља укамаћење од око 3%. С друге стране видимо, да је и ова добит постигнута једино благодарећи томе, што се прошле године одустало од амортизације, а знатан део пореза је могао бити исплаћен само употребом фондова. Да су у завршним рачунима за прошлу годину узети у обзир само прошлогодишњи приходи и расходи и да се чије одустало од амортизације, онда би прошлогодишња зарада инвестираном капиталу једва могла да обезбеди укамаћење од 11,%.

Главне билансне позиције Велико-Бечкеречке фабрике шећера за четири последње године овако изгледају:

Ширите „Народно Благостање“