Народно благостање — додатак

196

brički uređaj, zemljišta i zgrade) nisu potpuno Dpokrivene sopstvenim sredstvima. To potiče otuda, što se prilikom osnivanja preduzeća nije moglo znati koliku će ekspanziju ono imati. Međutim, s te strane preduzeću ne preti nikakva opasnost, jer je

po prilici jedna polovina tuđih sredstava dobivena

u vidu dugoročnih kredita. -

_ U акнм шпато пеконко хпасаџић рготепа. Pre svega vidimo da je bilansna vrednost Tabričkog uređaja porasla sa 2,58 miliona u 1934 па 2,85 пиliona u 1935. Istovremeno je povećana i vrednost zgrada i zemljišta sa 2,64 na 2,85 miliona. Ukupno povećanje vrednosti investicija u toku 1935 godine iznosi 480 hiliada dinara. Ako se tome dođa, da je prošlogodišnja amortizacija investicija iznosila 590 hiliada i da se ona vrši neposredno tj. smanjivanjem vrednosti odnosnih investicija u aktivi, vidi se da je prošle godine izdato za nove investicije preko 1,07 milion dinara. To |e dokaz da se fabrika sve više proširuje i modernizira. U toku 1936 vrednost investicija je opet znatno uvećana. To je najvećim delom u vezi s podizanjem fabrike i kožare na Umci.

___Amortizacija investicija je redovno i uredno vršena. Zemljišta i zgrade, čija je nabavna vrednost 3 miliona 262 hiliade dinara, već su amortizovane sa 411 hiljada odnosno za preko 12,5%, a fabrički uređaj koji je koštao 5 miliona G11 hiljada već je amortizovan sa 2 miliona 758 hiliada dinara, odnosno za oko 48%. Ukupna godišnja amortizacija iznosi oko pola miliona dinara.

Ukupna zaliha gotove robe, sirovina i poluprerađevina iskazana je u 1935 godini sa 7,03 miliona prema 6,07 miliona u 1934 godini i 4,53 miliona u 1933. Prošle godine su i dužnici povećani sa 2,99 na 3,17 miliona dinara. Ove promene ukazuju na jače poslovanje. Upoređenie stanja dužnika na kraju 1934 i 1935 godine sa ranijim stanjima nije тогисе, јег ranijih godina preduzeće u svome bilansu nije pokazivalo poverioce i dužnike odvojeno, već samo u vidu saida, koji se uvek nalazio na pasivnoi strani. Pohvalno je da se s tom praksom prekinulo, jer se sada potpuno jasno vidi ne samo izvoz dužnika, nego i visina i vrsta obaveza preduzeća. Naime, kao što smo; videli, u pasivi se iskazuju odvojeno liferanti, bankarski krediti i ostali poverioci.

Bruto-prihod od fabrikaciie bio je prošle godine rekordan, kao što to pokazuje ı sledeće upoređenje (u milionima dinara):

1929 1930. 1981 1982

126... 238. 352. 389

Od 1999 do kraja 1931 bruto-prihodi bili su u porastu. U toku sledeće tri godine zbog opšte privredne krize i zbog uvođenja poreza na luksuz i skupnog poreza bruto-prihodi su bili, prirodno, iz godine u godinu sve manji, tako da su u 1934 iznosili nešto manje od 3 miliona prema 39,52 miliona dinara u 1931 содии. Ргоче godine dolazi do povoljnog preokreta, tako da su bruto-prihodi u 1935 za

1933 3,19

1984 2:99

1985 3,78

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО АД. _

| Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ ___Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.

телеграми : ЂБАНКФЕРАЈН

oko 750 hiliada dinara odnosno ха око 25% veći nego u prethodnoi godini. | Troškovi u 1935 su samo za oko 200 hiliada dinara veći nego u 1932. Međutim, porezi su u tom razdoblju više nego udvostručeni, iako je čista dobit prošle godine bila samo neznatno veća od-one u 1932, 1933 ili 1934. Interesantno ie da prosečna ka-

· matna stopa koju preduzeće plaća bankama i ostalim

poveriocima jedva prelazi 8%, a liferantima se uopšte ne plaća kamata. Inače, rashodi na ime kamate” za 1935 godinu iznose 588 hiljada dinara prema 445 hiliada u 1934. Otpisi dubioza nisu znatni. To znači da uprava preduzeća postupa neobično oprezno Drilikom odobravanja robnih kredita. _ _ Čista dobit za 1935 iznosi 181 hiliadu dinara prema 148 hiljada u prethodnoi godini. Dividenda se opet ne deli, već ie cela dobit, kao i ranijih godina, uneta u Fond za povećanje Маушсе ______ U upravnom odboru Fabrike trikotaže i Rukavica »Šumadija« a. d., Beograd, nalaze se gospoda Sa-

lamon Gadol, pretsednik; Alfred Albala, potpretsed- ·

· nik; Jaša Alkalai, Ruben Pinkas, Zdravko Albala, Da-

vid Štesel, Ferdinand Gišskan, Moric Demaio, Moša Mevorah, Arnold Gadol, d-r Josip Haim i Samuilo Nikalaj, članovi. U nadzornom odboru su g. g.: J. S. Davičo, kao pretsednik; Isak Mašiah, Josit Stojanović i Dušan Baišanski, kao članovi. ___

VOLKSWIRTSCHAFT

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин | Главни уредник: фр] оес, Ханс РУБАН, Берлин |

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Die дешвзеће Мој Камливсћан"“ најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке. Зато је „Die deutsche Volkswirtschaft" Baжан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознвке, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске привредне везе,

„Die deutsche Volkswirlischaft" pamm Ha caрадњи свих народа Средње Европе и њихо-

· _ вом привредном благостању. „Бле дешвеће Мојкауивећа " излази 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање, ~

Претплата : КМ 5,— тромесечно Поједина свеска КМ 0,60 Добија се у свима књижарама и код издавача

Haude & Spenersche Висћћапаип | Max Paschke | wissenschait Berlin VW 35 |

А POSO NSA JS KAO E

| Verlag Не Мшвећано

ЕНИ

Клева т резерње · 275.000.000 дизара |

__| Телефон антерурбан Загреб. : 5442, 5443, 5444, 5445, 5446. 5447.