Народно благостање — додатак

200

Подизање нових постројења у Борском. руднику добро ће доћи оном- малом броју наших предузећа која су израђивала жице од бакра, бакарни и месингани лим, плоче, цеви итд, јер се 1 потребни чисти бакар неће више морати да увози из иностранства. Иначе, у тој индустријској грани код нас је најважније предузеће Цугмајер и Грубер д. д. у Загребу. Ова фирма је основана 1920 године од стране познате бечке фирме Георг ЊЦугмајер и Син. Она је у прво време имала задатак да пласира у Југославији производе поменуте бечке фирме. у првом реду разне израђевине из бакра и месинга. Дакле, то је било једно чисто трговачко предузеће, које у прво време није ни мислило на властиту производњу. Ме ђутим, 1924 године дошло је до знатних промена у пословању. Наиме, те године је купљена од Браће Штернбергер у Словенској Бистрици фабрика бакарних производа, која је доцније модернизирана и проширена тако да је она данас једна од наших највећих фабрика за израде од бакра. Иначе, у њој имамо данас једину нашу модерну ваљаоницу за бакар и месинг. Поред осталог, фабрика израђује и разне артикле који служе као полу. фабрикати у електротехничкој индустрији. |

Приликом оснивања друштвена главница је била утврђена са 1 милион круна. 1922 је повишена на 2 милиона круна односно пола милиона динара. Главница је после тога опет неколико пута повишена, и од 1981 до прошле године износила је 3,6 милиона динара. Главна скупштина, која се одржавала 26 јула 1985 у Загребу, решила је да се главница поново повиси са 3,6 на 5 милиона динара, и то издањем даљих 14.000 акција од по 100 динара. Супскрипција нових акција је проведена с потпуним успехом, тако да друштво већ за 1985 годину, билансира са главницом од 5 милиона. |

_ Главне билансне пружају следећу врло интересантну слику:

| изравнања

Актива 1982 1923. 1934 1985 | У хиљадама динара Непокретности. 1 727 | 694 662 825 Машине 1.626 1.464 1.472 | 1.379 Инвентар 46 4 . 43 39 Ауто 51 41 33 26 Роба | ) (1555 — = =: Материјал 57 — Ни Угаљ 27 — — и Роба, матер. и угаљ — 1.764 1.866 2.952 Ефекти 167 206 265 276 Благајна 209 121 131 386 Салдо дужн. и повер. — 144 190 515

Пасива Главница 3.600 2600 | 8600, 5.000 Резервни фонд · 400 400 500 700 Пореска резерва 70 70 70 70 Салдо повер. и дужн, 194 = 572 | Добитак 200 409 '492 578 Збир биланса 4.464 4.479 4.662 6.348

Збир биланса, који се од 1932 до 19834 кретао око 4,5 милиона, прошле године је порастао на 6,35 милиона динара. Као што је већ споменуто, главница је повишена са 3,6 на 5 милиона динара, а код резервног фонда имамо повећање од 200 хиљада. МИ добитак је у 1985 за 86 хиљада већи него у претходној години. Иначе, треба напоменути да је збир биланса раван властитим средствима предузећа. Наиме, повериоци нису засебно исказани, пошто су у билансу компензирани са дужницима.

позиције за 4 последње | DOJUTHC

Односни салдо износи 515 "хиљада динара, а налази се у активи. То значи да су потраживања фирме за продату робу знатно већа од свих њених обавеза, а то је скроз здраво. До краја 1939 салдо поверилаца и дужника био је иначе увек на пасивној страни биланса. 1929 године он је износио скоро 5,5 милиона, али је постепено: и стално смањиван, тако да је у 1982 износио само 194 хиљаде, а крајем 1983 се јавио у активи. Из овога се такође види да се. прилике у предузећу стално ноправљају. ~ |

Инвестиције су 2,27 милиона према 2,21 милиона динара у 1984. Као што се види, пораст износи само 60: хиљада динара. Међутим, предузеће врши амортизацију инвестиција непосредно смањивањем вредности односних рачуна у активи. Ако. се то узме у обзир, видеће се да је у 1985 години за нове инвестиције издато преко четврт милиона динара. Иначе, прошле године је билансна вредност самих некретнина порасла за преко 160 хиљада. За покриће инвестиција довољна је само. једна трећина властитих средстава. То значи да је властитим средствима покривен и знатан део обртног капитала у ужем смислу.

Залихе робе и материјала су порасле са 1,86 на 2,95 милиона, односно за једну трећину. То се може узети као доказ да је и пословање било још интензивније него ранијих година. Иначе, и у годинама најтеже привредне депресије друштво је закључивало своје билансе са добитком. Прошле године овај је био 578 хиљада динара или преко 10% од главнице. Добитак у :935 у односу на претходну годину порастао је за 86 хиљада, и скоро тра пута је већи од оног у 1932. То је свакако ванредно повољан резултат. Иначе, и амортизација, је прошле године као и раније доста знатна, што опет доказује солидност предузећа.

DER OESTERREICHISCHE

IVOLKSWIRT

Die inhaltsreichste wirtschaftspolitische Zeitschrift der Nachfolšestaatem, Erscheint jeden Samstag in \fien — Gegrindet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist fdr

jeden unenibehrlich, der die Gescheh-

riisse in Oesterreich und den Nachfolgestaaten verslehen will.

Glossen, Aufsatze, Nolizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverižissige Fuhrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaaten anerkanni.

Seine gesammelten Jahrgange blden eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirtschaftspolitiscthen und statistiscthen Materials.

Bestellungen nimm{ jede Buchhandlungd sowie |

die Verwaltung des Oesterreichischen Volks-

wirts im Wien IX, Porzellangasse 27, entge=

den. Der Bezugspreis bi tragt viertelj. Din. 190—

mit Zusteliung. Das Abonnement kann jederzeit begdinnen. от kostenlos,