Народно благостање — додатак

· 202

= Ттајапје _ Ргегадепа Tzrađeno Godine kampanje, „ Tepa šećera melase rezanaca 1933/34 18 dana 229.000 33. 628 8.950. 6.282 1934/35 9 dana 177.000. | 19: 700 4.700 3.500 1935/96 65 dama 785.340. | 117.040 | 35.898, 29.110

_ __U. toku 1933/34 i 1934/35 najglavnija briga fabrike je bila da što brže smanji ogromne stare zalihe. Zbog toga su tih godina prerađene samo male količine repe, a fabrika dje pomišliala i na potpunu obustavu rada. Џ 1933/34 сео: ргоces prerade trajao je 18 dana, a u 1934/35 зато 9 дапа. Prošle godine fabrika je imala vanredno veliku kampaniu

koja je trajala 65 dana (prema 87 dana u 1999/30 год). Prosečna dnevna prerada iznosila je 12.280 kvintala тере.

Prosečni prinos repe po hektaru u 1935/36 godini iznosio ie 179,3 kvintala; zasejana površina bila ie 4169 hektara. Inače,

repa je zemljoradnicima plaćana prosečno po 24 dinara od

kvintala. |

Glavne bilansne pozicije Srpsko-česke fabrike šećera za nekoliko poslednjih godina ovako izgledaju: Račun izravnanja 1984/35 1935/36

Aktiva · 1932/33 1933/34 | na dan 30 juna svake godine” u hiljadama dinara

Mašine, zgrade itd. 53.595 53.605 53669 53974 Inventar : 9.037 9.857. · 1.868: . · 1.782 кођа i :,)96.180: ı: J9:500 "5.430 ~. 24.541 Materijal | 13.697 8395 .: 5.236 · 4.784. Hartije od vrednosti 529 599 . | 258 |Z Gotovina ; | 44 99 30. 88. Dužhnici 12.870 15.826 · 13.360 15.320 Prelazne stavke =. |— — — 3985. Prenos gubitka — (1.636), = Gubitak tek. god. (1.351) (5438) (12.505) —: Gubitak posle otpisa fonda. — 1.636 14.141 —

Pasiva Glavnica 45.000 45.000 45.000 30.000 Rezervni fond 3.740 = —, 859 Valorizacioni fond 8.768 8.768 8.768 8768 Fond amortizacije 4.790 4.945 7.991 9.547 Eond za otp. zemli. dug. — | — 1.95 Poverioci 35604 37759 36.274 53.812 Prelazne stavke , 773 38 — Čista dobit 57 — __ 204 Zbir bilansa 98.923 96 506 97.994 104.441

Račun gubitka i dob:tka

Rashodi Proizvodnja 30.617 17.657 12.582 40.224 Kamata 3.395 3.736 3.350 3.720 Porezi 732. 555 518 699 Amortizacija 157 154 2.907 2.995 Kurs. gub. efekata 621 861 369 95 Otpisi 1.999 — 2.975 531 Eond za otp. zemlj. dug. — ~ — 1.251 Prenos gub. iz ran. god. — — 1.636 = Čista dobit sa prenosom 57 — — 204

Prihodi i Prenos. dobiti 108 57 | Otpis rez. fondova 1.305 3.740 — O Šećer i ostalo 35.385 17.502 8.532 49.019 Prerada zadr repe = O 1.032 | 0 Od efekata 72 27 97 НЕ Gubitak posle otpisa rez. — 1.636. 14.141 =.

Zbir prihoda — rashoda 36.887 22.964 23.732 49.019

228

Zbir bilansa, koji je od 1922/33 do 1934/95 "Бао #0t6%O nepromehjen, prošle godine је porastao. za oko 7 miliona, na 10444 miliona dinara. Ako najpre. pogledam 0 aktivd, Vidimo. da je to posledica ogromnog porasta Zaliha гође, koja iznosi 24,54 miliona prema 5,49 miliona: u 1934/95, "Prošle godine su porasli i dužnici za 2 miliona, sa. 19,9 na 15,3 miliona dinara. Ostale promene u aktivi su neznatne, pa bi porast zbira bilansa morao biti znatno veći, da se nile pristupilo likvidaciji pretrpljenih gubitaka.

Ranijih godina gubitak je otpisivan od rezervnih fondova. Kako su oni ioš 1933/34 iscrblieni, ostalo je. već te godine per saldo gubitak od 1,63 miliona, koji ie prenet na 1934/35. U ovoj. poslednioi godini javio se novi gubitak od 19,5 miliona, tako da je ukupni gubitak dostigao 14 miliona 141. hiljadu. Kao što ie već spomenuto, to ie pokriveno sniženjem glavnice:za 15 miliona. Time је dobivena i jedna razlika od 859. hiljada, koja ie preneta na novi rezervni fond.

U vezi s velikim porastom zaliha robe u aktivi, porasli su i poverioci fabrike za oko 17,5 miliona, sa 36,27 na 53,81 miliona dinara. Inače u pasivi imamo prošle godine i jednu potpuno novu poziciju, naime: fond za otpis zemljoradničkih dugova, koji je iskazan sa 1,25 miliona dinara. Kako je u momentu sastavliania poslednjeg bilansa postojala verovatnoća, da će fabrika morati da otpiše znatan deo svojih potraživanja prema dužnicima-zemljoradnicima, uprava le za pokriće tog gubitka rezervisala pomenuti iznos sasvim umesno, ier je u međuvremenu objiavliena i Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova, prema kojoj i Fabrika šećera ima da otpiše 50% od svoga potraživanja prema zemljoradnicima, tako da rezervisana suma jedva pokriva otpis koji se mora izvIŠItI.

Ukupna sopstvena sredstva, posle sniženja glavnice, iznose 50,4 miliona. a investicije 53,9 miliona dinara. Odnos je još uvek povoljan, jer·za pokriće investicija nije upotreblieno više od 3,5 miliona tuđih sredstava.

Bruto prihod proizvodnje iznosi 49 miliona (prema 35;4 miliona u 1939/33 god., 17,5 miliona u 1933/34 god. i 85 miliona u 1934/99). Na strani rashoda vidimo da je prošle godine proizvodnja koštala 40,2 miliona. Uprava napominje u svom izveštaju, da je repa bila skuplja od prosečne cene iz ranijih godina. To je posledica većih podvoznih troškova. Ostala režija fabrike bila je srazmerno smanjena, zbog du-

žeg trajanja kampanje, a dobrim delom i zbog daljih ušteda”

u stalnoj režiji. To je omogućilo da se u 1935/36 izVIŠI Tredovna amortizacija kod svih investicija. Inače, ona iznosi 2,3 miliona, jednako kao i u 1934/35 godini. Fond amortizacije iznosi posle toga 9.5 miliona.

Isplaćena kamata iznosi 3,72 miliona i samo je neznatno veća od one u toku nekoliko ranijih godina, iako su prošle godine poverioci, kao što je već poznato, znatno porasli Dakle, kamatna stopa je smanjenja.

Za prošlu godinu iskazan je skromni dobitak od 20% hiliade. U toku prva četiri meseca računske godine, kois.

traje od 1 iula do 30 juna, usled konkurentske borbe fabrika

šećera, situacija je bila upravo očajna, jer se šećer mogac

prodavati samo uz cenč koje su bile niže od troškova pro "izvodnie. U drugoi polovini računske godine cena šećera S.

stabilizovala, ali su cene melase i reZanaca, u odnosu na pret hodnu godinu, pale. > U upravi Srpsko-česke fabrike šećera u Ćupriji su g.g.:

Leo Peterka, preisednik; Mihajlo L. Đurić, Adolf Minh, d-r:

A. Šauer, Josif Para, d-r Em. Кезје, д-т Масјау Мапјек, Ого Мапденк, Бгапја Мауга , ing. Josif Bleha i d-r Jovan Bra· bec. U nadzornom odboru su g.g. Vaclav Vitek, Bogosa\ Tomek i Jaroslay Stradal.