Народно благостање — додатак

204

ИНДУСТРИЈА УЉА До ДУ КОПРИВНИЦИ Упоредни преглед кретања производње најважнијих уљарица код нас изгледа овако (све У вагонима):

Просек -

o 1994-98 1929-3353 1934 1936 Репица. | 278 454 544 9.350 Ланено семе – 90 106 85 100 Мак | | 157 109 160 200 Ce3aM 9 1 50 80

Сунцокрет 3438 1.100

(Ове године род маслина је био доста слаб. Код свих осталих уљарица пораст производње је знатан. У неким уљарицама имамо ипак још увек мањак. Тако се, на пример, ове године мора увести 500—600 вагона сунцокретовог семена. Међутим, производња уљане репице је толико порасла, да се више не може у целости потрошити у земљи. Ове године били смо приморани да извеземо у иностранство око 450 вагона репице. Како су цене по којима је репица откупљена од произвођача знатно изнад светског паритета, извоз је извршен с губитком. Ако се откупне цене не смање, производња репице ће и даље расти, па ће бити потребни знатни износи за покриће губитака на извозу. Иначе, подаци о овогодишњој производњи и трговини уљарицама код нас јасно су нам показали, да наша досадашња политика уљарица није била сасвим исправна, јер код неких уљарица имамо вишкове, које морамо извозити с губитком, док код других имамо и даље мањах, који се мора надокнађивати увозом.

Што се тиче продаје уља и осталих производа уљарске индустрије, у току 1985 није било знатнијих промена У односу на неколико ранијих година. Међутим, у последње време потрошња уља расте, делом због поскупљења масти, а делом због пораста куповне снаге потрошача. Повећање потрошње морало би повољно утицати и на пословне резултате домаћих фабрика за прераду уљарица, али се повољни изгледи умањују због знатног поскупљења сировина.

Индустрија уља д. д. у Копривници, која поред уља израђује сапун и друге козметичке артикле, ипак гледа с великим поверењем у будућност. То нам доказује и најновије повишење друштвене главнице са 3 на 4,5 милиона. Иначе, треба напоменути да је до 1929 главница овог предузећа износила само ! и по милион динара. Индустрија уља д. д. основана је у октобру 1917 године с главницом од пола милиона круна. У августу 1919 главница је повишена на два милиона круна, а у 1921 години на 6 милиона круна, што је претворено у 1,5 милиона динара. 1929 имамо ново повишење главнице на 9 милиона динара, 1984 на 3 милиона, а ових дана на 4,5 милиона. Индустрија уља д. N. долази после овога у ред наших највећих предузећа у тој привредној грани. Главне позиције из њеног биланса 1980 и за три последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива у хиљадама динара 1930. 1938. 1934. 1935. Зграде 954 954 951 1.037 Стројеви 3.456 3.508 3.596 3.821 Инвентар 76 108 108 154 Залихе 9.238 5.374 4.160 8.515 Благајна 10 28 28 18 Вредносни папири 34 10 TO 19 Преносне позиције 93 58 Губитак 257 | 9977 168 96 Пасива : Главница 2.000 | 2.000 3.000 3.000 Фонд амортизације 1.831 1.509 1.787 2.179 Акцепти 2.267 2.110 867 610

Повериоци и дужници 8.895 4.828 3.940 „| 2816

Преносне позиције 91 310 - 72 58 Јамчевине | -34 10 6 O Збир биланса 14.118 10.267 9.028 13.658 Рачун губитка и добитка Расходи . Општи трошкови 2.025 2.041 1.319 1.526 Камата 1277. . 864 883 862 Дубиозна потраживања — — 206 4 Амортизација | 993 — 228 449 Пренос губ. из ран. год. 295 242 227 168 Приходи Производња | 4078 2.920 2.645 2.906 Добитак тек. год. (38) (15) (59) (72) Губитак 257 227 168 96

Збир прихода-расхода 4.330 3.147 9.814 3.002

Збир биланса који је 1930 премашио 14 милиона динара у наредним годинама је стално опадао и у 1934 износи само 9 милиона. Прошле године збир биланса показује опет знатан пораст и износи 13,6 милиона, што показује опет знатан пораст и износи 13,6 милиона, што значе да је само за пола милиона мањи него у 1930.

Ако најпре разгледамо активу, видимо да је ово поновно повећање збира биланса првенствено проузроковано удвостручењем позиције „залихе“, која у 1985 износи 8,51 милиона према 416 милиона у 1934 години. Стројеви су такође повећани за 225 хиљада, на 3,82 милиона, а „ра: чун зграда“ за 88 хиљаде на 1,03 милиона динара. Огромни пораст залиха потиче у првом реду отуда, што се сировине данас купују у земљи. Предузеће мора одмах после жетве да откупи целу количину коју треба да преради, па му је због тога данас потребан и већи обртни ка: питал. Раније су сировине у знатној мери увожене, 3 обично су повлачене само мање партије стране робе.

У вези с порастом залиха прошле године је порастао и рачун поверилаца. Мако повериоци и дужници нису исказани засебно, него се објављује само њихов салдо, који је у 1935 билансиран у пасиви са 7,8 милиона према 3,34 милиона у 1934, ипак се може рећи да је однос између сопствених и туђих средстава врло повољан. Наиме, сопствена средства, урачунавши и фонд амортизације, износе 5,18 милиона и покривају не само све инвестиције (4,85 милиона), него и известан део обртног капитала. у ужем смислу.

Бруто-приход производње у 1985 износи 2,9 милина и већи је за 260 хиљада него у претходној години, а готово је једнак с оним из 1933, али је ипак још за преко 95% мањи него у 1930 години. На страни расхода видимо да је у пословању примењивана најригорознија штедња. Општи трошкови, су још у 1988 износили преко 2 милиона, у 1984 су билансирани само са 1,8 милиона, што значи да су били за скоро 38% мањи. У 1985 трошкови су због извесног повећања производње опет морали порасти за око 200 хиљада. Расходи на име камате износили су у 1930 години 1,7 милиона, а у 1988, 1984 m 1935 по 850 хиљада динара годишње. Треба нагласити да је камата у 1985 готово једнака као и у 1934, мако су у међувремену повериоци знатно порасли. Дакле, прошле године знатно је редуцирана и каматна стопа.

Стање предузећа се све више поправља. У 1982 н 1933 прилике су биле такве, да се морало одустати и од амортизације инвестиција; у 1934 амортизационом фонду је додељено 228 хиљада, а у 1935 чак 442 хиљаде динара. Због преноса губитака из ранијих година биланс се, до-

душе, још увек закључује с губитком, али односни пре

носи постају из године у годину све мањи. Биланс 32 1935 годину закључен је салдом губитка од само 96 хиљада, тако да се може очекивати да ће се већ 1986 година моћи да закључи с чистим добитком.