Народно благостање — додатак
ране а
ANRALIZ
ILANS
lagostamju“
Dodatak „Marodmom
BEOGRAD, 27. FEBRUAR 1937.
· BROJ.9
Sadržaj: Opšta trgovinska banka, Beograd Činovnička banka a. d., Beograd
OPŠTA TRGOVINSKA BANKA, BEOGRAD
U vreme koje je bilo najkritičnile za naše novčane zavode, u drugoj polovini 1931 godine, Opšta trgovinska banka
=
ie povećala svoju glavnicu sa 5 na 10 miliona. To je naibolji >
dokaz za okretnost i energilu bančine uprave. Kada se uz to ima u vidu i njena neobična obazrivost, ne treba nimalo da nas čudi, da je ovaj zavod već odavna prebrodio sve nepovoline posledice bankarske krize, i to sopstvenom snagom. Doduše, ulozi Opšte trgovinske banke nisu bili nikada naro-
"Со veliki, tako da joj nije bilo teško da odgovara svima
zahtevima svojih ulagača. Međutim, bančin efektni portfelj ie bio znatan. Krajem 1980 оп је bio iskazan sa 11,6 miliona dinara, odnosno u hartije od vrednosti je bilo plasirano oko 34% obrtnog kapitala. Uprkos ogromnom padu kurseva u 19531 i 1932 godini, znatniji gubici na hartilama od vrednosti su izbegnuti, a ukoliko ih je i bilo, oni su energično i bez komplikacija po banku likvidirani.
Do kraja 1933 otpisana su i sva potraživanja koja su u vezi s opštom privrednom krizom bila postala sumnjiva, tako da ie banka već tada bila potpuno obezbeđena protiv svake eventualnosti. Posle toga postaje i konačni rezultat njenog rada iz godine u godinu sve povoliniji. Poslovanje ie i u toku 1956 znatno povećano, a čisti dobitak takođe.
Račun izravnanja
Aktiva 1933 1934 1985 1936 u hiljadama dinara Gotovina 1.285 832 870 · 883 Menice 7.481 4.513 3.379 3.559 Zaloge 85 27 133 39 Dužnici po tek rač. 5.379 8.410 8.552 13.403 Hart. od vrednosti 5.154 5.547 5.699 4.322 Vrednost rez. fonda 329 479 603 607 _ Nameštai 65 58 50 45 · Каџсјје i sl. 35.623 31.020 38.540 44.381 Zbir aktive 55.301 50.886 52.826 67.189 Pasiva
Glavnica — 10.000 10.000 10.000 10.000 Rez. fond 436 517 625 770 Spec. rez. fond = 395 400 500 Fond kursne razl. —— — 100 217 Reeskont 4.479 4.125 3.063 4.840 Шог 9.451 2.635 2.897 3.654 Poverioci · 2.979 2.155 1512 2.071 Razna pasiva 41 38 138 169 Dividenda Бан — 500 600 Prenos dobiti E == 50 85 Obrtni kapital 19.678 19.866 19.286 22.858
GODINA IX Rashodi
Kamata 893 665 451 592 Troškovi 414 455 368 518 Otpis nameštaja 7 7 8 10 Otp. nenapl. potraž. 988 135 108 79 Otp. kursne razl. 303 196 —
Čista dobit —— 439 129: 951
Prihodi.
Prenos dobiti 102 — — 50 Prihod efekata 589 285 258 261 Kamata 1.434 1.405 1.163 1.608 Provizija 473 196 :,909 218 Napl. otpis. potraž. 14 10 22 13
Zbifr' prihoda — rashoda 2.605 1.896 1.657 2.151
Вапст obrtni kapital, koji ie bio pao за 90,5. miliona u 1930 godini, poslednioi pre izbijania bankarske krize, na 19,6 miliona krajem 1933, ostao je i u 1934 i 1935 gotovo nepromenjen, ali je u 1936 povećan za 3,5 miliona, na 22,86 miliona dinara, od čega otpada preko jedne polovine na sopstvena sredstva. Glavnica je 10 miliona, a fondovi, koji su krajem 1935 iznosili samo 436 hiliada, iskazani su krajem 1936 sa 1,49 miliona. Prema 19935 oni su u 1936 za 362 hiljade dinara veći.
Vrlo povolino kretanjie pokazuju i ulozi, koji su već u 1933 počeli opet rasti. U toku prošle godine porasli su za preko 25%, sa 2,89 na 8,65 miliona. Poverioci, koji su bili pali sa 6,3 miliona u 1930 na 1,5 milion krajem 1935, prošle godine takođe su povećani za 560 hiliada, na 2,07 miliona. Promene kod pomenutih dveju poziciia dokazuju nam da su ulagači i poverioci Opšte privredne banke načisto s time kome su poveTili svoi novac. Banka ie prošle godine u većoj meri iskorišćavala i svoi reeskontni kredit, koji ie krajem 1936 (sa 4,84 miliona) za 1,78 miliona veći nego u prethodnoi godini. U toku nekoliko prethodnih godina, dok su prilike i u privredi i u našem bankarstvu bile nepovolinije, banka je s pravom sopstvenom inicijativom stalno reducirala iskorišćenje OVOP kredita (koji se bio smanjio sa 6,3 miliona krajem 1981 na 93,06 miliona u 1935 godini). ·
Povećanjem pomenutih pozicila u pasivi banka je prošle godine dobila 3,5 miliona dinara, a prodaiom jednoz dela hartija od vrednosti daljih 1,4 miliona. Pored toga i zaimovi na zaloge su za oko 100 hiliada manji. Nasuprot tome iznos aktivnih tekućih računa se povećao za 4,85 miliona, na 13,4 miliona, a iznos menica za 180 hiljada, na 3,56 miliona. Uprava napominje u svom poslednjem izveštaju, da su bančinim stalnim komitentima prošle godine davani veći krediti. Strukturelne promene u aktivi su posledica izvesne preorijentacije u bančinom poslovanju. Imali smo već prilike da konstatuje-