Народно благостање — додатак

46 .

Razna pasiva 4. | 797 511 626.

Dividenda . : e = — 900 Tantijema u 00 O 0 o 0 ) 280 Zbir bilansa | 001.548, 178899. | 191.350 | 197.775 Obrtni kapital 103.619. 105.705 110.439 122.394

Bančin obrini kapital iznosio је ч 1930 godini — kada je ustvari bio naiveći — 137 miliona dinara. Do kraja 1933 зтапјеп је па 103,6 miliona, ali se u toku sledećih godina opet stalno povećava i krajem 1936 godine dostiže 122,4 miliona dinara. Od toga otpada 78,9 попа па tuđa i 49,48 miliona na sopstvena sredstva. |

· Ako se naajpre zadržimo. kod tuđih а а vidimo da ije odliv uloga već u 1934 godini potpuno zaustavljen. U toku poslednje dve godine oni su porasli za preko 50%, sa 11,00. miliona krajem 1934 na 16,85 miliona u 1936. Kod pasivnih tekućih računa tendencija. porasta se ispoliava već od 1932 godine. Reeskont је postepeno smaniivan, sa 20,59 miliona u 1931 na'5,79 miliona krajem 1935. Međutim, prošle godine bila je i ova pozicija u porastu, tako da ona krajem 1936 iznosi 9,5 miliona: ;

Glavnica Prometne banke iznosi 20 ПОЛА. a fondovi 23,48 miliona odnosno 118% od glavhice. Krajem 1930 bančini fondovi su iznosili 25,4 miliona. To znači da su uprkos bankarskoj krizi i opštoj privrednoi depresiji poslednjih gOdina bančina sopstvena sredstva smanjena svega za 2 miliona dinara. Interesantne su promene kod fonda kursne razlike. U 1930 on je iznosio 6,12 miliona. Zatim se zbog pada kurseva

svih naših efekata potpuno istopio, tako da ga u 1932 uopšte.

nema. Međutim, u sledećim godinama, pošto su se kursevi efekata opet popravili, on stalno raste i krajem 1936 iskazan je sa 6,41 miliona, što znači da je za oko 300 hiliada dinara veći nego pre bankarske krize. Osobeni rezervni fond bio је najiači u 1933. godini sa 14,/6 miliona. Niemu se svake godine dotira prihod hartija od vrednosti fondova, ali је 17 njega pokriven i poslovni gubitak koji je bio iskazan u 1933, 1934 i 1935, tako da je krajem 1935, posle otpisa gubitka, iznosio 8,96 miliona, a u toku 1936 je povećan za 397 hiliada dinara.

Kao pasiva, tako je i aktiva neobično pregledno grupisana. Prvo da se zadržimo kod likvidnih sredstava prvog reda, među koja danas možemo ubrojiti i državne bonove. Gotovina, blagajnički zapisi i državni bonovi iznose 8,73 miliona prema 5,6 miliona u prethodnoj godini. Gotovina u blagajni i kođ Narodne banke je povećana za 366 hiliada, a državni bonovi za 762 hiliađe, dok blagajničkih zapisa, Koji u 1936 iznose 2 miliona, krajem 1985 uopšte nije bilo.

Kod zajmova imamo povećanje od 8,5 miliona sa 25,29 miliona u 1935 na 33,79 miliona krajem 1936 godine. Zaimovima na zaloge Prometna banka nije nikad poklanjala naročite pažnje. Oni iznose samo 86 hiljada dinara. Krediti po tekućim računima su povećani sa 17,4 miliona u 1955 na 26,56 miliona krajem 1936, a oni po menicama su u istom razdoblju smanjeni sa 7,79 na 7,15 miliona dinara. Vidi se da Prometna banka poklania najviše pažnje kreditima po tekućim računima. Uprava napominje u svom izveštaju, da su i u toku 1936 krediti davani samo starim komitentima.

Plasmani u bančina preduzeća povećani prošloi godini ukupno za 2,85 miliona, nešto u vidu investicija, a nešto u vidu obrtnog kapitala. 'Strugare u Beogradu i Bosanskoj Jagodini bilansirane su sa” 12,88 топа, gotovo jednako kao i u 1935. Kod poliskog dobra »Topoliak« imamo čak izvesno smanjenje, ali je »brodarstvo« bilansirano sa 8,2 miliona (za 1,6 milion više nego u 1935), a Fabrika vagona sa 10,06 miliona (za 1,33 miliona više nego u 1995). U bančinom izveštaju za prošlu godinu se napominje da je

а ubitačna konkurenciia među ртебагевива bave dobavom i prodajom peska i šliunka u Beogradu. Bla-_

su prema:

која 5е-

godareći tome i poslovni rezultat postignut od · bančinog. brodarstva u 19836 bio je povolinii nego u toku nekoliko prethodnih godina, ali on još uvek ne obezbeđuje potrebno

"икатасепје kapitala uloženog u investicije. Fabrika vagona.

i gvozdenih konstrukcija u KMruševcu bila je i prošle godine veoma slabo zaposlena, kao što је to uostalom slučaj i sa. svim fabrikama vagona u zemlji, kojima Ministarstvo saobraćaja nije dalo gotovo nikakve porudžbine. Bančina strugara: u Beogradu radila ie uglavnom u istom obimu kao i и 1985,. jer još nije bilo rešeno pitanie dobave potrebnih sirovina. Inače, na strugari u Bosanskoi Jagodini rađeno je manje, jer” je veći deo oble građe prenet radi prerade na beogradsku. strugaru. |

Bančine nepokretnosti iznose 9,93 miliona i остаје SH IE: odnosu na 1935 potpuno nepromenjene. One se sastoje izbančine zgrade kao i imanja »Kralieva pivara«, »Stara Srbila« i dr. Hartije od vrednosti iskazane su ч 1936 sa 36,98miliona prema 35,98 miliona u 1935. Porast odgovara dobitku na kursnoj razlici. Znatan deo ovih hartija od vrednosti otpada na privatne efekte prvoklasnog likviditeta.

Kao što se vidi, bančin obrtni kapital u 1936 godini podeljen je na pet delova: u efekte je uloženo oko 37 miliona, u zajmove 33 miliona, u preduzeća takođe 38 miliona, u nepokretnosti 10 miliona, a nešto ispod 9 miliona otpada. na gofovinu, blagajiničke zapise i državne bonove.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1936 u hiliadama dinara Troškovi 2.260 2.010 1.659 - 16925: Kamata 4.079 3.406 2.972 3.281 Otpisi — 71 758. 758 Gubitak preduzeća 2.579 2.006 2.762 Čista, dobit — — = 1.250 Prihodi Od nepokretnosti 1415 1.885 1.315 1.971 Od hart. od vrednosti 740 788 702 2.220 Катаје 2480. 1.716 1.416 2.862” Provizije i prih. preduzeća 1.193 690 899 531 Napl. otpis. potraž. — 62 43 10" Razni prihodi 953 — 321 = Gubitak 2.085 9.955 3.525 · Zbir prihoda-rashoda 8.918 7.493 8.151 6.894

Prihođi od kamata u 1936 u odnosu na prethodnu goOdinu su udvostručeni; a prihodi od hartiia od vrednosti su više nego utrostručeni. S druge strane ni poslovanje ртедиzeća se nije završilo s gubitkom, kao što je bio slučaj u toku tri prethodne godine. Blagodareći tome za 1936 je mogao da se iskaže čisti dobitak od 1,25 miliona dinara. Ako se tome doda dobitak na kursnoj razlici efekata od 988 hiliada i prihod od hartija stalnog rezervnog fonda, koji su neposredno dopisani odnosnim bančinim fondovima, vidi se da ukupni dobitak u 1936 iznosi 2,47 miliona dinara. Deli se diviđenda od 40%, na što je upotreblieno 800 hiliada, dok ie ceo ostatak otišao na povećanje bančinih sopstvenih sredstava.

U upravnom odboru su 8. 8: Miloš Savčić, pretsednik; · Vladeta M. Savčić,. 'potpretsednik; Vasa U. Jovanović, Živojin Janković, Aleksandar Acović, Jovan .. Lučić, Kosta |L. Timotijević, Milenko M. Savčić i Ljubiša M. Savčić. ТО nadzornomodboru nalaze se gospoda: Milutin Stanojević, Jakov Savčić,.. Milan Parivodić, Stevan M. Milovanović i Dimitrije. S. Микоvić. Direktor banke ie g. Dragomir M. Leko. -

НА