Народно благостање — додатак

пе —*

“fabrike koje obaraju cene. Krajem 1936 osnovane su još dve fabrike kvasca, tako da su se cene morale i dalje snižavati.

Zaključni računi Parne pivare, fabrike slada i kvasca Mih:. J. Kosovljanin a. d., Jagodina, za poslednje četiri godine ovako izgledaju: - Aktiva 1938 1934 1935 1936 U hiljadama dinara

Zemljišta 1.667 1.688 1.688 1.774 'Građevine 19.764 | 19744 | 19887) 13.026 Mašine” 16.040 16.153 16.178 16.403 РокКге пон 4.811 5.100 5.104 5.542 Вјасајпа: 92 41 72 52 Hartile: od vrednosti 11.583 172 127 86 Sirovine i proizvodi 5.758 4.406 4.479 4.177 'Dužnici: 5.324 4.370 3:57/2 3.071 Stovarište Sarajevo 666 654 654 654 'Stovarišta 4.629 3.966 4.125 4.317 “Gubitak 122 19 —— Рачуа Glavnica 12.000 12.000 12.000 12.000 Rezervni fondovi 16.968 5.607 5.607 5.607 Amortizacioni fondovi· 10.611 10.611 11.614 • 13.036 Penzioni fond 356 386 417 450 Poverioci 23.468 20.751 19.197 18.041 Kaucije i garancije 12.438 9.320 9.161 9.263 Dobit sa prenosom OE | 51 70 Zbir bilansa 75.841 58.675 58.047 58.466 Rashodi Prenos gubitka — 122 19 Plate 591 434 402 458 Катаје 1.911 1.909 1.656 1.470 "Troškovi i takse 384 375 344 291 Porezi 124 89 149 215 Ттобаппе 3.590 3.664 3.765 3.227 “Osiguranje 200 179 167 150 Otpis nenapl. potraž. — 398 694 Dobit sa prenosom — = 51 70 Amortizacija —— —— 1.003 1.422 Prinodi Prenos dobitka —— —— —— 51 Pivo, kvasac i led 6.656 7.129 8.281 6.789 Razni prihodi 23 35 91 464 мрак 122 19 == сене

Zbir prihoda ili rashoda 6.801 7.078 8.252 7.304

Zbir bilansa ostao je u toku poslednje tri godine goтоуо перготепјеп i iznosi 58,4 miliona. U pasivi vidimo da su se prošle godine desile samo dve promene: poverioci su smanjeni za 1,15 miliona, na 18 miliona dinara, a fond amortizaicije je povećan za 1,4 miliona, na 13 miliona dinara, Inače, poverioci se stalno smanjuju i u 1936 su za oko 11 miliona manji nego krajem 19930 godine. Pivara je s amortizacijom 'u znatnom zaostatku. S obzirom na to da mašine i pokretnosti iznose oko 20 miliona, a građevine i zemljišta oko 16 miliona, amortizaciia trebala bi da iznosi bar 2,8 miliona dinara go'dišnie. U 1933 i 1934 ona uopšte nije mogla da bude izvrŠena, u 1935 je iznela samo 1 milion dinara, a u 1936 godini 1,4 miliona. Da je amortizacija vršena onako kako je zakonom i statutima propisano, radi pokrića gubitka koji bi time na-

Stao, morali bi se otpisati svi rezervni fondovi pivare i pola · akcionarske glavnice. Inače, rezervni fondovi već su smanje-

ni 1934 godine sa 16,96 na 5,60 miliona, odnosno za 11,36 miliona dinara, što odgovara gubitku koji je nastao otpi-

67

som glavnice skopljanske pivare, čiji je sopstvenik Parna pivara u Jagodini.

Prošle godine imamo u aktivi nekoliko promena. Kod građevina koje su u 1995 povećane za 100 hiliada dinara imamo u 1996 godini dalie povećanie od 240 hiljada. Mašine su u 1936 povećane za 295 hiljada, a pokretnosti za 440 hiliada. Ukupno povećanje investicija u 1936 iznosi ravno 1 milion dinara. Inače, tu se ne radi o nikakvom proširenju fabrike, jer za to nije vreme. Nove investicile su izazvane neophodnom potrebom da se izvrše izvesne opravke, kao i zamena istrošenih postrojenja, sudova i drugih pokretnosti. Dužnici i roba pokazuju smanjenje zbog manje proizvodnje i manje prodaje. Obaveze filijala (stovarišta) su nešto povećane.

Prihod od prodaje piva, kvasca i leda u 1936 iznosi 6,79 miliona i manji je za 1,44 miliona nego u prethodnoj godini. Razni prihodi su za 440 hiljada veći, tako da je zbir prihoda u 1936 ха око 1 milion dinara manji nego u prefhodnoj godini. Na strani rashoda vidimo, da su i trošarine za pola miliona manje. Plate su za 50 hiliada veće, ali je po prilici isto toliko ušteđeno na troškovima. Izdaci na ime kamate su takođe za 186 hiljada manji nego u 1935. S druge strane u 1936 nije bilo ni otpisa sumnjivih potraživanja, dok je u prethodnoj godini isti iznosio 694 hiljade. Amortizacija je nešto .povećana. Čisti dobitak iznosi samo 19 hiljada dinara. Izdaci za porez su 11 puta veći od dobitka.

Iz računa gubitka i dobitka mogu se izvući dva zaključka. Prvo, da ie uprava pivare učinila maksimalan napor u cilju smanjenja svih froškova i režije. Drugo, da naša državna ı samoupravna trošarinska politika nije uticala štetno samo samo na pivarsku industriju, nego i na fiskalne prihode. Uprkos stalnom povećanju trošarinskih stopa, odnosno, mogli bismo reći, u prvom redu zbog povećanja tih stopa, državni i samoupravni prihodi od trošarina stalno i naglo opadaju. Tako je, na primer, Jagodinska pivara, u 1936 godini isplatila na ime trošarine 3 miliona 297 hiljada prema 5 miliona 427 hiljada u 1931 godini, odnosno za 9,2 miliona dinara ili za preko 40% manje. Ako se tome dodadu gubici državnih železnica na vozarini, gubici poljoprivrede i ostalih privrednih grana radi manje potrošnje sirovina za proizvodnju piva, gubici radnika i nameštenika koji su ostali bez posla itd.. onda postaje zbilja nerazumljivo oklevanje nadležnih da pristupe reviziji naše poreske i trošarinske politike.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Marko Đ. Đorđević, pretsednik; Mihajlo L. Đurić, d-r Manojlo Lesić, Karlo Низпик sen., inž. FHranio Zajec, Karlo, Низпук јип, Adolf Minh i Jozef Bekerus, članovi. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: d-r Vladislav Kojić, Vaclav Vitek i Rihard Škarka.

»МОСТЕР»" ТВОРНИЦЕ ЛАКА И БОЈА Д.Д. ЗАГРЕБ

Анализирајући прошле године биланс „Мостер" творнице лака и боја д.д, Загреб, констатовали смо између осталога да се наша индустрија боја и лакова дефинитивно афирмирала и да има све услове за успешан рад. У земљи можемо већ да производимо све осим неких споцијалних боја које треба текстилна индустрија. Данас су наше домаће фабрике у стању да производе првокласне боје и лакове, тако да су домаће. марке већ истисле страну робу и за најфиније радове. То важи поготову за „Мостер' творницу лака и боја, која је последњих година закључила повољне аранжмане са. неким великим страним концернима, по којима она искоришћава у Југославији њихове патенте за специјалитете који су се раније увозилњ из иностранства „Мостер" производи данас између осталога и специјалне боје за потребе авијације.

Биланси „Мостера' за неколико последњих године

најбоље нам потврђују да су се прилике у нашој инду-