Народно благостање — додатак
|
12.
и инж. Хенрик Херц. У надзорном одбору налазе се г. г.: 'Драгутин Јурковић, Роберт Вилхајм, д-р Павао Фишер и Ернест Паниан. |
ОСЈЕЧКА ЉЕВАОНИЦА ЖЕЉЕЗА И ТВОРНИЦА СТРОЈЕВА Д. Д. У ОСИЈЕКУ
У извештају Управног оодбора Осјечке љеваонице жељеза и творнице стројева д. д. напомиње се да је побољшање општих привредних прилика у извесној мери утицало и на стање у нашој металургијској индустрији. Пораст цена пољопривредних производа заиста {e OGCHOсобио потрошаче за већу потрошњу, па је то имало за последицу и повећање промета. Међутим, цене металургијских производа у току 1936 године су делом и назадовале, а с друге стране су порасли трошкови производње, због
повећања надница као и због великих фискалних намета.
У вези с тим ни предности повишеног промета нису могле у јачој мери доћи до изражаја. Пословање „Осјечке љеваонице“ завршено је ипак са бољим резултатом него претходне године, благодарећи увођењу фабрикације разних нових артикала.
___Осјечка љеваоница и творница стројева производи углавном разне облике теже ливене гвожђарске робе, као и разне пољопривредне машине и алат. Мначе, код нас нема много тако великих и модерно уређених металургијских предузећа, као што је Осјечка љеваоница. Поред своје осјечке творнице она има и фабрику у Камнику (Титан д. д.), која израђује ситније коване предмете и ти: ме допуњује производњу Осјечке љеваонице.
Биланси Осјечке љеваонице и творнице стројева за последње четири године показују леп и равномеран развитак послова, нарочито у 1935 и 1936 години:
Рачун изравнања
Актива 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара
Земљишта 159 159 159 159 Зграде 3837 3.347 34530 | 3525 Уређај фабрике 3.176 3.356 3.603 3.781 Хартије од вредн. 2.179 2.212 2.206 2.256 Благајна и П. штед. 66 : 195 158 349 Дужници и роба 6.212 4.826 5.919 8.665 Сировине, полуфабр. 3.415 5.258 4.717 4.877
Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд | 1.987 1.998 2.009 2.011 Фонд валоризације 440 440 440 440 Резерва за дубиозе — — 100 620 Рез. курс. разл. харт. — — 481 481 Фонд гмортизације 4.256 4.658 9:12 5.682 Повериоци 6.630 7.041 6.794 8.886 Разна пасива 4 124 5 5 Добитак 245 91 253 485 Збир биланса 18.546 19.353 20.187 23.610
Рачун губитка и добитка
Расходи Пословни трошкови 2.965 3116 3577 3.818 Амортизација 380 422 454 570 Курс. разл. харт. 994 _ — 481 = Сумњ. потраживања 923 — 100 520 Пренос добити 27 16 87 23 Добит тек. год. 218 85 166 469
Приходи | Производња 5.453 3577 4.688 5.224 Од зграда о = => 55 Од ефеката 28 18 8 82 Напл. отп. потр. | 98 — 8 Пренос добити | 27 6 87 23 Збир прихода 5.508 3.629 4.865 5.393
Збир биланса стално расте, са 18,5 милиона у 193 на 23,6 милиона динара крајем 1936. Укупна туђа средства; износе свега 8,88 милиона, тако да је однос између сопственог и туђег капитала као 2 према 1, што је веома повољно. Иначе сопствена средства у ужем смислу достижу“ 7,45 милиона, а састоје се из главнице од 5 милиона, и= резервног фонда од 2 милиона динара и из фонда валоризације од 440 хиљада динара. Поред тога постоје резерве са специјалном наменом односно за коректуру активе. Тако је резерва за сумњива потраживања од 620 хиљада образована за покриће предвиђеног губитка од 500 хиљада динара на потраживању код Фабрике пећи а. д, која се налази у ликвидацији, и од 120 хиљада код осталих сумњивих потраживања. За покриће изгубљене врелдности акција Фабрике пећи резервисана је 481 хиљада. динара на рачуну курсне разлике хартија од вредности. Фонду амортизације дотирају се годишњи отписи фабричких зграда, уређаја и алата. Овај фонд износи већ5,68 милиона, а укупне инвестиције у активи су билансиране са 7,46 милиона. То значи да су покривене фондом“ амортизације са преко 76%.
Од промена у пасиви треба споменути повећање резерве за сумњива потраживања са 100 на 620 хиљада, затим повећање фонда амортизације за 570 хиљда и најзад пораст поверилаца са 6,79 милиона у 1985 на 8,88 милиона. динара у 1936 години. У активи су повећане све позиције осим „земљишта“ које је остало непромењено са 159 xH-" љада. Рачун зграда је повишен за 93 хиљаде динара, = рачун уређаја фабрике за 178 хиљада. То је знак да се“ фобрика стално одржава на потребној техничкој висини. Код хартија од вредности повећање износи 50 хиљада динара, што је делом последица куповине неких државних. папира, а делом је изазвано добитком на курсној разлици. Готовина износи 349 хиљада. У односу на 1935 она је више него удвостручена. Пораст дужника и готове робе за 2,75 милиона, са 5,9 милиона у 1985 на 8,66 милиона у 1936 указује на повећање промета.
Даљи доказ за то имамо и у кретању прихода од производње. Ови износе у 1936 години 5,83 милиона према 4,68 у 1985 години и 3,57 милиона у 1934. Пораст прихода је последица с једне стране појачане куповине сељака, а са друге стране је изазван увођењем нових грана“ производње (фабрикација генератора и мотора за погон аутомобила плином из дрвеног угља, израда нових усавршених пољопривредних стројева, алата, сејачица ИитдД.).
Трошкови су у 1936 такође порасли, али У мањој“ мери од прихода. С обзиром на повећање промета и производње сасвим је природно и повећање дотације амортизационом фонду. Чиста добит износи 462 хиљаде динара према 166 хиљада у претходној години. Са преносом добити из 1935 Ha последњој главној скупштини акционарима је стајао да расположењу износ од 485 хиљада динара. На име 6% дивиденде (4% у 1935) педељено је 300“ хиљада; дотација резервном фонду износи 93 хиљаде, а' тантијема 60 хиљада, док се остатак од 101 хиљаду динара преноси на нови рачун. Акционари могу бити потпуно“ задовољни с постугнутим успехом, поготову јер је: Друштво поред исплате дивиденди и редовне дотације амортизапионом фонду и резервном фонду успело да одједном повећа резерву за дубиозе за 520 хиљада динара.
У Управном одбору Осјечке љеваонице и творнице стројева налазе сег. Гг:: Антун пл. Михаловић, претседник; | Јосип Шмит, д-р Никола Костренчић, инж. Вјекослав Питпел, Јулијо Соргер, Антонин Тиле, Јосип Кебелач и инж. Едгар Монтина. У Надзорном одбору су г. г:: Јулијо Пфајфер, Чедомил M. Плавшић, Франтишек Павличек и Анте: Шкадра. Главни директор де г. инж. Вјекослав Пилпел.
И па