Народно благостање — додатак

-тја па гедоупшт ргигата пе dozvoljava naglih skokova. Inače, poslovauje »Oceanie« bilo je teško pogođeno i građanskim ratom u Spaniji, jer njene glavne pruge idu iz naših pristaništa za Zapadni bazen Sredozemnog mora, Za MaroКо i Kanarska ostrva. Preko polovine celokupnog tereta obično je išlo za španska pristaništa. Dalji gubici su pretrplieni zbog devalvacije francuskog franka i talijanske lire, Као 1 zbog pada vrednosti španske pezete. Pruga za Severnu Evropu, koja ie uvedena početkom 1935, radila je i prošle godine dobro, naročito zbog pojačanja naše trgovinske razmene sa Engleskom. Na ovoj pruzi izvršena su u toku 1936 godine 24 putovania prema 10 putovanja u 1935.

Rad u toku 1936 bio ije jntenzivniji nego u toku nekoliko ranijih godina. Prevaljeni put u 1934 iznosi 296.775 morskih milia, a bruto prihod 50,6 miliona dinara (prema 952.456 morskih milja i 41,24 miliona dinara u 1995). U toku 1936 društveni parobrodi su prevezli 384 hiliade tona razne robe (prema 389 hiljada tona u 1935) i 10.090 komada goveda {u 1935 godini 4.915 komada), što pretstavlja kod izvoza iz domaćih luka višak od 43 hiljade tona prema 1985, a od 73 hiljade tona prema 1994 godini. Dalja intenzifikacija pruga, naročito s obzirom na razvitak našeg izvoza za pristaništa Zapadne i Severne Evrope, ie neophodna potreba naše narodne privrede. Međutim, za to je potrebna državna subvencija, koiu »Oceania« za ovu prugu do sada nije primila.

Evo glavnih bilansnih pozicija »Oceanie« za četiri DOslednje godine:

Račun izravnania

Aktiva 19838 1934 1935 1936 u hiliadama dinara

Parobrodi 34.147 28.350 29.455 37.590 Blagajna 50 74 83 43 Hart. od vrednosti 3.822 2.511 2.142 2.141 Zaliha uglia 301 340 458 249 Dužnici 9.271 10.413 12.274 7.288 Gubitak 3.180 — — -

Pasiva Glavnica 20.000 15.000 15.000 15.000 Rezervni fond 1.002 = 73 138 Račun amortizacije 17.015, 12.821 13.608 14.569 'Račun osiguranja 319 319 319 400 Fond Hektora Polića 58 62 65 68 Poverioci i banke 22077 12.069 13.689 14.891 Dobit — 1.459 1.617 291183 Zbir bilansa 50.771 41.688 44.441 47.250

Račun gubitka i dobitka

Prihodi Prenos gubitka 2.889 — = 25 Izdaci plovidbe 26.092 28.214 37.628 45.996 Kamata 859 652 808 894 Račun amortizacije 1.699 1.821 1.502 1.963 Dobit = 1.459 1.617 2.183

Prihodi Prenos dobiti · — — 316 401 Prihodi poslovania 28.359 31.646 41.240 50.636 Gubitak 3.180 __ а 2 251 рпћода-газћода 31.538 31.646 41.556 51.037

1934 godine izvršena je nova procena parobroda, pa se njihova bilansna vrednost morala smanjiti za 6,874.000 dinara na 28,35 miliona. Za pokriće ove razlike, kao i gubitka iz 1933 godine od 3,18 miliona, uporebljeni su rezervni fond od 1 milion dinara, zatim 4 miliona iz amortizacionog fonda i S miliona dobivenih smanjenjem glavnice sa 20 na 15 miliona dinara. Krajem 19935 parobrodi su bilansirani sa 29,45. miliona, odnosno za 1,1 milion više nego krajem 1934, kada je ila izvršena pomenuta nova procena. Ovo povećanje se ja-

75

vilo kao posledića potonuća parobroda »Vile« i nabavke dveju novih jedinica »Bor« i »Vid«, od kojih svaka nosi po 6500 tona tereta. Kao što je već spomenuto, u toku 1936 nabavljeni su »Plavnik«, »Dinara« i »Dunav«, a potonuo je »Mrav« usled sudara sa jednom stranom lađom kod Dovera. Tom prilikom je na sreću sva posada bila spašena. Inače, parobrod »Mrav« je bio osiguran. U vezi s ovim promenama pozicija »parobrodi« krajem 1936 iznosi 37,59 miliona i veća je za 8,13 miliona nego krajem prethodne godine. Od ostalih promena u pasivi treba spomenuti smanjenje računa dužnika sa 12,27 miliona u 1935 na 7,23 miliona u 1936. Od toga iznosa otpada nešto ispod jednog miliona na redovna potraživanja društva iz tekućih poslova, a 6,25 miliona је nenaplaćeni saldo državne subvencije.

Fond amortizacije pokriva parobrode već sa 38,5%. Ovaj fond iznosio je krajem 1935 godine 13,6 miliona dinara, ali je u toku 1936 u vezi sa potopljenjem broda »Мгау« smanjen za 1 milion dinara. Krajem 1936 dotiran mu je na teret računa rashoda iznos od 1,963.000 dinara, što odgovara godišnjoj amortizaciji od 5%. Time ije fond amortizacije DOrastao na 14,57 miliona dinara. Glavnica iznosi 15 miliona kao i u toku dve prethodne godine, rezervni fond i fond osiguranja iskazani su ukupno sa 598 hiliada prema 392 hiljade u 1935 godini. Posle dotacije iz dobitka za 1936 godinu ova dva fonda iznosiće 966 hiliada dinara. Ukupna sopstvena sredstva, uračunavši i fondove amortizacije i osiguranja, iZnose 30,5 miliona. To znači da su parobrodi pokriveni sa oko 82% sopstvenim sredstvima. Poverioci i banke iznose 14,89 miliona. Od toga otpada oko 7 miliona na dug za kupljene parobrode. Kada bi država odmah isplatila dužnu subvenciju, pozicila »poverioci i banke« mogla bi se smanjiti na Dolovinu. Naročito u današnjim prilikama redovna i blagovremena isplata subvencije je bitan uslov za dalju obnovu i popunu plovnogr parka, što se mora izvršiti brzim tempom, naročito zbog stalnog poskupljenja brodske tonaže. Inače, zbog zaostale subvencije društvo mora da se koristi i većim kreditom, a to ne utiče najpovoljnije ni na rezultat poslovanja, jer se mora plaćati stalna kamata koja bi se inače mogla izbeći.

Bruto prihod u 1936 je za 9,4 miliona veći nego u 1935. i za ravno 19 miliona veći od onog u 1934 godini. Međutim, gotovo u istom odnosu porasli su i izdaci plovidbe, sa 28,2 miliona u 1934, na 37,6 miliona u 1935 i na 46 miliona dinara u 1936. Zbog toga je i povećanje čistog dobitka srazmerno neznatno. Od 1928 do 1933 poslovanje je stalno zavIšavano sa gubitkom. Čist dobitak u 1934 iznosio je 1,46 miliona, u 1935 godini 1,6 miliona a u 1936 g. 92,18 miliona dinara. Za 1936 deli se dividenda od 10% prema 6ž/3% godišnje za dve prethodne godine.

U upravi su sledeća o. g.: Šumanović d-r Svetislav, pretsednik; Antić Bogumil, Huber Anton, Ilić inž. Živojin, LučićRoki Marko, Marović Mate, Mažuranić-Janković Marijan, Motika Mirko, Pliverić d-r Branko, Polić Kazimir, Prica Dragutin, Ranković M. Jovan, Smokvina Milorad, Stefanović Mih. Milan, Švrliuga Božidar, Tubić Stevan. U nađzornom odboru su g. g.: Đinovski Liubomir, Stare d-r Egon, Mikuličić Vinko, Polić Bogdan i Švrljuga d-r Radovan. Generalni direktor je g. Marko Lučić-Roki.

JUTA I KONOPLJA A. D., BEOGRAD

Preduzeće »Juta i konopljia a. d.« ima svoje sedište u Beogradu tek od 1930 godine. Međutim, to je jedno od najstarijih industrijskih preduzeća u Vojvodini. Osnovano je već 1884 godine kao akcionarsko društvo za preradu konoplje i fabrikaciju razne užarije. Prerađujući sirovine koje se kod nas proizvode, preduzeće je radilo vrlo uspešno kako pre rata, tako i u toku nekoliko posleratnih godina. Pre rata