Народно благостање — додатак

ONO PS

АНАЛИЗА

Додатак „Народном Благоста

БРОЈ 24

Садржај“

Јадранска пловидба, д. д, Сушак Југославенски лојд а. д., Сплит

БЕОГРАЛ, 12 ЈУНИ 1937.

Дубровачка паробродска пловидба а. д. Дубровник

ЈАДРАНСКА ПЛОВИДБА Д. Д, СУШАК

Из године у годину туризам узима код нас све веће размере. За наше приморске крајеве он је постао готово најактивнија привредна грана. Поред лепота наше обале, туристе привлачи тамо и удобност путовања на нашим бродовима. Пловни парк је добро опремљен и одржава се у савршеном реду, тако да задовољава све потребе туристичке публике, као и потребе наше увозне и извозне трговине. Наша друштва су сопственом снагом и иницијативом успела да за ово неколико година од Уједињења до данас учетвороструче тонажу наше трговачке морнарице. Наши путнички бродови пружају путницима најсавременији конфор. Поред већег броја мањих јединица, које саобраћају на краћим релацијама, имамо већ и зна тан број великих, лепих и удобних лађа, којима се могу поносити и наша паробродска друштва и наша земља. То су прави пливајући хотели, најмодерније уређени и снабдевени свим што је потребно за савремени конфор, угодан боравак и разоноду путника. Поред необично укусно уређених туристичких лађа „Краљица Марија“ и „Принцеза Олга“, које припадају Југославенском Лојду, као и бродова „Краљ Александар !' и „Куманово“, који припадају Дубровачкој пловидби, истиче се и неколико првокласних путничких пароброда, који су својина Јадранске пловидбе, као „Престолонаследник Петар", „Југославија“, „Карађорђе“, „Љубљана“, „Загреб“, итд. Управа „Јадранске пловидбе“ заслужује похвалу и због њене недавне одлуке којом је дала да се изграде у земљи два нова модерна пароброда комбинованог путничко-теретног типа. Док су раније сви наши већи бродови грађени у иностранству, већином у Енглеској, поменута два нова пароброда супоручена код „Јадранских бродоградилишта“ у Сплиту. Оба нова брода изградиће се у потпуности у нашој земљи “ биће истога типа. Сваки ће имати око 500 бруто-тона, пловиће нормалном брзином од 145 мила на сат, а имаће места за по 500 путника и 140 тона робе. Нашим читаоцима је познато већ из ранијих анализа а „Јадранска пловидба“ има доминантан положај у нашој обалној пловидби. Иначе, њена ситуација битно се разликује од оне осталих наших водећих паробродарских друштава. Док је код „Југословенског Лојда“ и „Дубровачке пловидбе“ слободна пловидба још увек важнија од обалне, дотле код „Јадранске пловидбе“ тежиште рада лежи управо у обалној пловидби. Осим пловидбе уз наше обале, друштво подржава и редовне пруге с Италијом, Албанијом и Грчком. Прошле године Јадранска пловидба“ са своја 53 пароброда и 3 моторна брода одржавала је редовни поштански, путнички и теретни саобраћај на 58 ра-

_ зних пруга, а њени бродови су пристајали у 210 домаћих

и 42 страна пристаништа и превезли су у току 1936 годи'не преко 1,42 милиона путника и 165 хиљада тона робе.

Главне уздужне експресне и брзе пруге које иду из Венеције и Сушака за Средњи и Јужни Јадран, показале су прошле године боље резултате и наилазе на све веће интересовање. Локална служба је обављана као и раније, а излетничка је још више усавршена, Туристичка пруга за Пиреј одржавана је прошле године петнаестодневно, а левантска пруга за Солун, Измир и Кандију, морала се концем године обуставити иако нам је врло потребна. Међутим, без државне помоћи друштво није било у стању да подноси тешке жртве подржавања ове пруге. |

Рачун изравнања

Актива 1933. 1934. 1935. 1936. | - хиљ. зл. дин. У хиљ. папир. динара Бродови 16.046 103.590 104.210 104.230 Непокретности 247 1.500 1.500 1.780 Инвентар и покрет. — — 735 785 Роба 177 2.284 9.886 2.905 Благајна ___ 382 | 548 172 Ефекти 182 1.842 1.778 1.816 Дужници 3.741 43.254 49.602 44.066 Губитак 1.116 — — =

ЏПасива Главница 12.000 72.000 72.000 72.000 Резервни фонд 38 21 281 495 Фонд амортизације 5.226 36.838 41.209 45.590 Фонд осигурања 1.758 20.835 22.263 93.687 Фонд за обнову брод. = — 374 601 Неиспл. дивиденда — = 228 359 Повериоци 2.408 17.258 20.010 8.535 Прелазне позиције — 972 49 28 Добитак — 4.933 4.785 4.413 Збир биланса 159.752 161.259 155.704

Рачун губитка и добитка

Расходи Пренос губитка 992 — = ис Одржавање и преправка

бродовља 782 12.468 12.528 12.096 Управни трошкови 397 4.702 5.155 5.718 Камата 110 1,328 297 356 Амортизација 677 4.560 4.581 4.901 Курсна разлика 6 — — 82 Добитак —— 4,933 4.785 4.413

Приходи Пренос добитка — — 370 820 Пословање пруга 1.848 97.750 26.376 97,247 Курсна разлика — 240 „595 Губитак 1.116 === | EG Збир прихода-расхода 2.964 27.990 27.341 27.567

До 1938 друштво је билансирало у златним динарима. У току 1984 г. прешло се на папирне динаре, тако да