Народно благостање — додатак

ZA

НА.

ILANS

Dodatak „Narodnom БЛасозбатји“

BROJ 25 BEOGRAD, 19, JUNI 1937, GODINA IX Sadržaj: Francusko-srpska banka, Paris—Beograd. Кредитни завод за трговину ин индустријо, Љубљана Чаковечка-међимурска штедионица д. д., Чаковец FRANCUSKO-SRPSKA BANKA, PARIS-BEOGRAD Podela dopiti 1 ivi .000 —.—m— —.— 1.000 Kao svake godine, tako je i za 19936 na godišniem zboru Dividenda 10 - Š - > Dotacija red. rez. fondu 61 34 30 70 akcionara Francusko-srpske banke, održanom 3 maja 1937 u у ЊЕ 5 a у Dotacija spec. rez. fondu ' 250 250 —.— —.Parizu, pretsednik upravnog odbora g. Raul Male podneo ie- _ - 54 5 > | НЕ Vanredna rezerva —.— —.— 1.000 500 dan vrlo lep, kratak i plastičan prikaz privredne situacile u и LO 508 904 479 301 Jugoslaviji. G. Male, koji ie istovremeno i pretsednik mno- Непознато Trač. 50 Pi O | Ukupna čista dobit 1.820 1.188 1.509 1.871

gobroinih akcionarskih društava u inostranstvu (Otomanske banke u Parizu, Železničke kompanije Pariz —Lion—Mediterane itd), konstatuie pored ostaloga da je pobolišanie, koje se kod nas primetilo već u 1935, prošle godine bilo ie snažnije, naročito zbog dobre žetve i znatnog porasta cena polioprivrednih proizvoda. On smatra da su ove godine vrlo povolini i izgledi za izvoz. drva i metalnih ruda, ali predviđa isto tako da će doći do smanienia izvoza stoke i stočarskih proizvoda, zbog smetnji na koje nailazi ovai izvoz u zemljama uvoznicama. Sasvim је ispravna i njegova konstatacija da povoljno stanje našeg trgovinskog bilansa ne dolazi do izražaja u meri koja se želi, jer su nam pojedina aktivna salda blokirana па klirinškim računima.

Za Francuze, ova su izlagania nesumnjivo vrlo informativna, ali su za nas, ovde, interesantniji završni računi i izveštai upravnog odbora koji se odnosi iskliučivo na rad Banke dok se u pretsednikovom govoru tretiraju opšte privredne prilike. Donja tablica nam pokazuje da je zbir bančinog bilansa porastao sa 147,5 miliona francuskih franaka u 1995 na 176,2 miliona u 1936 godini.

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiliadama franc. franaka Blagajna ı banke 32.451 34.009 39.403 31.362 Korespondenti i repor 6.886 6.913 1.381 10.169 Menice 28.365 27.928 20.039 24.342 · Tekući računi 70.063 70.483 65.725 89.586 Hartije od vrednosti 2.264 1.249 3.477 2.758 Učešća 5.929 ___ E = Nepokretnosti i inventar 3.219 9.161 8.702 8.427 Сатапије 12.366 7.497 7.754 9.147 . Razna aktiva. 950 988 1.067 435 Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezervni fondovi 715 1.027 1291 1.341 Секом 1.445 5.923 4215 9.182 Kuponi domicilirani 4.378 1.512 1.638 1.411 “Tek. računi i ulozi 120.957 . 119.484 „109.408 137.995 Garantije 12.366 7.497 7.754. 9.147 Razna pasiva 1.493 1.647 1.719 2.979 Dobit 1.820 1.188 1.509 1.871 Zbir bilansa 102475 158.999 · 147.548 176.996

Povećanje zbira bilansa u 1936 prema prethodnoi 20dini za oko 20% je delom posledica devalvacije franka, koja je izvršena u septembru 1936, a delom je izazvano jačim prilivom uloga na knjižice i po tekućim računima u Jugoslaviji. Ako se najpre zadržimo kod pasive, vidimo da su prošle godine ulozi porasli za preko 26%, sa 109,4 miliona franaka krajem 1935 godine na 137,99 miliona u 1936. Pre bankarske krize, krajem 1930 godine ulozi su iznosili 138,4 miliona franaka, samo za oko 400 hiliada franaka više nego krajem prošle godine. Francusko-srpska banka nema samo naše domaće, jugoslovenske uloge, već se ona tim poslom bavi u znatnom obimu i u svome sedištu u Parizu, kao i u filijali u Londonu. Međutim, u toku prošle godine tamo nije bilo značajnijih promena kod uložnog posla. To znači da ie veliki prošlogodišnji priliv uloga najvećim delom posledica ogromnog i potpuno opravdanog poverenja koje Francusko-srpska banka kod nas uživa.

Inače, Upravni odbor bančin napominje u svom iZzVeštaiu da je privlačenje tuđih sredstava bilo ometano raznim činienicama. Pre svega tendencijom da se uštede ulažu prvenstveno u privilegovane novčane zavode (Drž. hipotekarnu banku i Poštansku štedionicu). Zatim su prošle godine štediše u pojačanoj meri plasirale svoi novac u zemljišta i zzrade, a znatan deo raspoloživih kratkoročnih sredstava ie upotrebljien i za upis novih blagainičkih zapisa Ministarstva finansija.

Ulozi na knjižice i po tekućim računima za Erancuskosrpsku banku su najvažniji izvor tuđih sredstava, jer na njih otpada 82,%, a na sva ostala tuđa sredstva samo 3,5% od celokupnoge obrtnog kapitala. Bančine obaveze po čekovima su smanjene sa 4,2 mil. fr. u 19935 na 2,18 mil. kraiem 1936, a obaveze po domiciliranim kuponima iznose 1,4 mil. fr., odnosno manje su za 222 hilj|. fr. nego u 1985. Razna pasiva pokazuje porast od 560 hill. franaka, na 2,28 mil. Razume se da su ove promene srazmerno гогоуо ђехпасајпе, ако ih uporedimo sa već pomenutim znatnim porastom uloga. Što se tiče sopstvenih sredstava, na koje otpada 13,9%. obrtnog kapitala ona su prema 1995 takođe samo neznatno povećana i iznose 2,2 mil. fr., od: čega otpada na glavnicu 920 miliona, na rezervni fond 1,34 miliona i na dobit 1,87 miliona franaka.

Bančina aktiva pokazuje nekoliko interesantnih varilacija. Blagajna, banke, korespondenti i repor, koji pretstavliaju bančina likvidna sredstva, iznose ukupno 41,5 mil. franaka i pokrivaliu ukupne obaveze sa oko 29%, što znači da је |-