Народно благостање — додатак

пина

силовић и. д-р Реберт Зибенштајн, потпретседници; Ђуро Ђачић, Јурај Безук, Александар Динић, д-р Отон Франгеш, Иван Галић, Људевит Герерсдорфер, Милан Гмизовић, д-р Јосип Хацин, д-р Халидбег Храсница, д-р. Милан Јошић, д-р ЈЉудевит пл. Јосиповић, д-р Филип Јурчић, д-р Владимир Леуштек, Љубомир Милијћ, Светозар Милинов, Мижовил Николић, маг. фарм. Јесип Салопек, д-р Егон Старе, д-р Никола Талер, Анте Топић и Драган витез Трнски, чланови. У надзорном одбору налазе се господа: д-р Бранко Шеноа, д-р Винкс. Мандекић, Мавро Акселрад, Валтер Зауербрун, инж. Ђуро Стипетић, Славко Турковић и Вељжо Васић. Главни директор је г. д-р Бранко Пливерић.

'RUDNIK KAMENOG UGLJA »RTANJ« BRAĆE MINH A. Р. BEOGRAD

·'Akcionarsko društvo »Rudnik kamenog uglja Rtanj« završilo ie prvu poslovnu godinu, koja je u stvari trajala ·svega sedam meseci, od juna do decembra 1936. Rudnik »>Rtani« kao akcionarsko društvo osnovano je 7 maja 1936 godine na prethodnom zboru akcionara u Beogradu. Kao pre.duzeće, i to iedno od najvećih na području predratne Srbije, ono postoji mnogo duže. Početkom ovog veka počeo је Samuilo Minh, otac .današnjeg pretsednika društva i doskorašnjeg šefa firme sa istražnim radovima u uglienom basenu Istočne Srbije. Rudnik »Rtanj« pruža se od stanice Mirovo uz “klisure Mirovske i Ilnske, jugoistočno prema Knjaževcu. Nalazište ugliena ti koncesili rudnika se proteže preko 17 km. 'Moćnost naslage ide do 6 m. Ugali ie odličnog kvaliteta od :6.500 kalorija. Ali geološka formacija je stavila pred težak zadatak tehničku upravu rudnika. Ugali sadrži mnogo pepela. :Prirodan udeo sitnoga uglja je velik. Ovi razlozi primorali su 'upravu rudnika »Rtani« da obraća mnogo pažnje na tehnička sretstva, koia omogućuju usavršavanje kvaliteta uglia. To je ma prvom redu pranje. Praonica rudnika je uređena po naimo·dernijim načelima. Ali time je bio rešen samo једап део ргоblema. Prilikom pranja otpada oko 30% uglja, pa često i više. Iskorišćavanje ovih otpadaka bio je drugi glavni zadatak, 'koji je bio ujedno i razlog potpuno tehničkom usavršavanju Tudnika »Rtani«. Materijal koji je trebalo savladati, bili su u'gljena prašina i simi ugali. Za iskorišćavanje prašine podigla se naročita ložionica prašinom. Sitni ugali mogao je služiti za proizvodnju koksa. To se pokazalo međutim kao nezgodno jer rtaniški ugalj sadrži mnogo sumpora, što ga čini nesposobnim za proizvodnju koksa. Preostalo je briketiranje. Ono se VrIŠi u sopstvenoj briketarnici vrlo racionalno. Kod brikefiranja 'spotrebliava se obično kao vezujuće sretstvo smola. Rudnik »Rtani« da bi uklonio štetan uticaj smole, uveo je kao Drvi rudnik u našoj zemlji, briketiranje bez vezujućih sretstava, po pronalazaču nazvan sistem Apfelbek.

Nedostaci prirode nadoknađeni su na rudniku »Rtanj« :savršenim tehničkim investicijama. Stručnim rudarskim Кги:govima dobro su poznate tehničke tekovine rudnika »Rtanj«. Табо tako je čuvena organizacija preduzeća naročito u pogleiu ustanovljavanja troškova, kontrole prometa itd., pri čemu :su iskorišćeni najnoviji rezultati nauke.

Da u tehničkom i organizacionom smislu uzorno preчитесе kao što je rudnik »Rtanj« ne može da pokaže bolje 'oslovne rezultate najbolji ie znak da se naši privatni rudni'ci uglia nalaze u teškom položaju. Naglasili smo privatni rudnici uglja, ier su državni rudnici zahvaljujući povlašćenom po"ožaju u mnogo boljoj situaciji. Državne željeznice kupuju ugali prvenstveno kod državnih rudnika i zapostavljaju privatne i'u takvim slučajevima gde to ne bi moralo da bude. 'Fiskalno opterećenje privatnih rudnika je nesrazmerno veliko. Pretsednik društva, g. Adolf Minh, u svom govoru na anketi Ministarstva trgovine i industrije istakao je te činjenice ! за pravom je apčlovao na vladu da stvori preduslove za napreак tako wažne privredne grane kao što su rudnici uglja.

87

Bin adnika, Ičanje 37 decembra 1936 je ŠIGdeći:

Aktiva U hiljadama dinara

Blagaina | 84,8 Dužnci 4.566,7 Investicije 27.735,0 Zaliha materijala u magacinu 2:781.6 Osnivački troškovi 27,4 Gubitak 647,4 Pasiva U hiljadama dinara

Glavnica 31.000

Rezerva za amortizaciju 1.328,1 Verovnici 2.428,1 Razna pasiva 1.036,7 Zbir bilansa 35.792,9

Račun gubitka i dobitka na isti dan bio je:

Gubitak - U hiljadama dinara Upravni troškovi 1.038,8 Državne dažbine 201,8 Poreze 180,0 Ulog u Bratinsku blagajnu 452,7 Kamate 34,5 Otpisi 1.837

рођак U hiljadama dinara Bruto prihod od proizvodnje 2.587,0 Gubitak 647,4 Zbir računa gubitka i dobitka 3.234,4

Glavnica društva iznosi 31 mil. din. i podeljena je u 6.200 akcija od po 5.000 din., 30,5 mil. din. uneli su braća Minh u aporu, a ostatak od 500.000 din. upisani su u gotovom. Akcionarsko društvo ostalo je čisto familijarno preduzeće. Verovnici iznose svega 2,4 mil. din., tako da ni sa te strane ne može da se pojavi stran uticali. Najveći deo kapitala društva otpada na investicije, čila vrednost iznosi 27,7 mil. Ako odbijemo otpise od 1,3 mil., koji se iznos pojavljuje u bilansu kao rezerva za amortizacije, na račun inyensticija ipak ostaje 26,4 mil., 85% glavnice. Procena vrednosti koncesije naročito je težak zadatak, koji je kod rudnika »Rtani« rešen vrlo obaZriVo i na temelju dugogodišnjeg iskustva. Dužnici iznose 4,6 mil. din. Oni su se smanjili prema stanju u 1935 god. U to vreme je država bila dužna firmi veliku svotu, od koje je još preostalo prilično.

Godišnji kapacitet rudnika iznosi oko 195.000 tona. Prosečna proizvodnja za poslednjih pet godina kreće se oko 100.000 tona. Nedovoljno iskorišćavanje kapaciteta za svega 51%, moralo je ostaviti svoje tragove u računu dobitka i gubitka. Najveći deo prihoda upotrebio se za troškove, poreze i dažbine. Ovi rashodi su stalne prirode, oni se moraju platiti nezavisno od vrednosti proizvodnje. Iz računa dobitka ı gubitka vidimo da od bruto prihoda, 92,6 mil. din., otpada na upravne troškove i plate koje su uglavnom fiksne 1 mil., okruglo 37%; poreze, dažbine i socijalni doprinos 834,495, t. j. 30% bruto prihoda.

Ovi brojevi dovolino ilustruju da tvrdnje pretstavnika naših ugljenih rudnika da ih guše visoki fiksni troškovi i poTezi nisu prazne reči nego činjenice. Rudnik »Rtanj« čije su investicije, kao što smo videli, vrlo velike mora svake godine da vrši otpis uređaja. Na kraju 1936 god. otpisano je 1,3 mil. din., nepunih 5% investicija, što se zaista ne može smatrati preteranim. Ali i ovaj skroman otpis nije mogao biti u celosti izvršen iz bruto prihoda, nego je morao ići u iznosu od 647,440 din. na račun gubitka, ili drugim rečima na račun glavnice. Ali odlično tehničko i komercijalno vođstvo rudnika »Rtanj« prebrodiće prolazne teškoće, nastale usled okolnosti koje leže van njihovog domašaja. Treba želeti da država ispuni opravdane zahteve rudnika uglia i da sporazumno s njima stvori mogućnost njihovog razvitka,