Народно благостање — додатак
92
чења пореских терета. Добитак је овако подељен: Резервном фонду 50' хиљада, пензионом фонду 73 хиљаде, за добротворне сврхе 5 хиљада, на име 4% дивиденде (према 10% у ранијим годинама), 200 хиљада динара, а остатак од 97 хиљада преноси се на нови рачун. Треба истакмути да су се чланови управног и надзорног одбора одрекли припадајуће им тантијеме за 1936 годину. _
У управи су гг.: Хрустић Фрањо, претседник и управљајући директор; Јуринац Фрањо, потпретседник, Хрустић Јосип, Капић Мирко, Маркези пл. Драгутин, д-р Маркулин Стјепан, Стиплошек Антун, Сусанић Јулије, чланови. У надзорнсм одбору налазе се господа: Аушпергер Фабијан, д-р Гостиша Андрија, Ханза Јосип, Матковић Фрањо и д-р Пребег Владимир.
ИЕ ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ И ФАБРИКА КАБЕЛА А. Д., ЗАГРЕБ
Друштво за електротехнику и фабрика кабела а. д. основано је 1925 године од стране братиславске фабрике кабела и Великобечкеречке фабрике шећера. Предузеће је у прво време имало своје седиште у Петревграду. Међутим, равно пре десет година, 1927, оно је пресељено у Загреб, пошто су претходно купљене потребне непскретности од Загребачке творнице бачава, која је у то време обуставила своју производњу. Друштве за електротехнику и фабрика кабела ради са преко 100 радника и стално се проширује и усавршава. Главница, која је првобитно из: несила ! милион динара, повишена је у 1930 години на 3 милиона. Фабрика производи жице за изолирање, каблове, изолациони материјал, цеви, бакарне жице, бакарна н челична ужета итд. Благодарећи фабрици кабела из Загреба и Новосадској фабрици кабела у овој важној индустријској грани могли бисмо да будемо потпуно незави: сни од иностранства, јер су ове две домаће фабрике у ста: њу да подмире све наше петребе. Још морамо увозити само сировине. Наиме, бакар, олово, гуму ит.д. Кад се доврши пројектовано проширење Борског рудника у Трепчи, бакар и олово нећемо такође више морати да увозимо, јер имамо односних руда у довољним количинама.
Што се тиче пословања Друштва за електротехнику и фабрике кабела а. д., Загреб, онс. је у току прошле године било знатно повољније него ранијих година. Ипак, повећање чисте добити није ишло сасвим упореде са порастом цифре обрта, јер су продајне цене готових производа у појединим случајевима и назадовале, иакс су це не сировина на светским тржиштима показивале знатнији пораст. У вези с тим почетком ове године наши произво-
ђачи спроведног материјала за јаку и слабу струју били“
су приморани да закључе споразум о контингентирању продаје. Можемо се надати да ће благодарећи томе и губици бити спречени.
Главне билансне позиције загребачке фабрике кабела за четири последње године свако изгледају:
Рачун изравнања
Актива 1933. 1934. 1985. 1936. у хиљадама динара
Непокретности 6.050 · 6.081 6.131 6.145 Машине и уређај 6.267 6.668 6.764 7.170 Намешта i 44 .38 32 73 Роба и материјал 4.657 4.519 4.336 4:045 Дужници 3.199 8.906 5.159 4.719 Ефекти KC S 129 129 Благајна 431 181 265 347
Пасива Главница 3.000 3.000 3:000 3:000 Резервни фонд — — 100 120 Аморт. фонд 4.360 5.157 5.966 6.816
Повериоци 13.097 12.973 13.590 12.368
Пренос дебити пр. год. — — 30 · 38: Чиста добит тек. год. 158 215 189 291 Збир биланса 20:677 21.425 22:815 22.628
И у прошлој години инвестиције бележе извесан пораст. Додуше, непокретности су остале готове непромењене, али су машине и уређај за 406 хиљада динара веће. Проширењем продукције на нове артикле јавила се пстреба за новим машинама. Укупне инвестиције заједно са намештајем исказане су са 13,89 милиона према 12,93 милисна у претходној години. Кад одбијемо фонд амортизације, који је прошле године дотиран са 850 хиљада динара, инвестиције претстављају нето вреднест од 6,57 милиона. Њихова стварна вредност је већа, што значи да је извесандео резервног капитала друштва књижен на рачун фенда амортизације.
Дужници износе 4,7 милиона и мањи су за 440 хиљада него у 1985 години, али су још увек знатне већи него у 1984 или 1933 години. Прошле године показује извесно смањење и позиција „роба и сировине". Било би пегрешно, када би се на основу промена код ребе и дужника донео закључак о смањењу послова. Наиме, смањење позиције „роба и сировине» је случајно; а смањење дужника значи да се мање кредитира него што је то био случај у 1985 години.
Повољна је чињеница, да су и псвериоци У опадању, макар и за мањи износ. Они износе 12,3 милиона, према 13,5 милиона динара у. претходној години. Један део: туђих средстава претставља средњерочни индустријски кредит. Целокупно каматне оптерећење није веће ол 965 хиљада динара или 8,5%. Kan би се радило искључиво 0 банкарским кредитима, каматно оптерећење друштва морало би да буде знатно веће.
Рачун губитка и добитка показује нам да су бруто“ прихеди од фабрикације у порасту.
Расходи 1934. 1935. 1936. > У хиљадама динара
Општи трошкови пословања 1.347 1.632 1.76 Плате : 1.000 989 1.015 Камата 1.096 977 965 Дубиозе 88 50 Чиста добит 181 189 29:
Приходи Од фабрикације и продаје 37119 3.837 4.03!
Брутоприход од фабрикације и продаје у 1936 години износи 4,03 милиона, што значи да је за 200 хиљада. већи него у 1935, односно за преко 300 хиљада „динара већи него у 1934 години. Општи трошкови показују такође извесан пораст, али су издаци на име камата мањи, = плате су остале готово непромењене. У 1936 није било дубиоза. Иначе, сразмерно незнатни отписи сумњивих потраживања у ранијим годинама указују на те, да је предузеће увек вршило брижљиву селекцију дужника.
Чиста добит у 1936 износи 291 хиљаду динара, односно за 102 хиљаде више него у претходној години. У вези с сздрављењем општих привредних прилика постепено напредује и електрификација земље, тако да ће убудуће бити још више посла и за нашу електротехничку индустрију каблова, коју загребачка фабрика достојно претставља. У 19.3 дивиденда је износила 3%, у 1934 и 1935по 5% годишње. Прсшлогодишња чиста добит заједно са преносом из 1985 износи 324 хиљаде динара. То значи да: би и дивиденда за 1936 могла да буде готово два пута већа од оне у претходној години.
У управи предузећа су гг.: Драгољуб Аранђеловић, д-р Адолф Цувај, Хуго Елбоген, Виктор Елек, РихардШтерк, Јован Сјеницки и Ђорђе Ледерер.