Народно благостање — додатак
=
АНАЛИЗА БИЛАНС
Додатан „Народном Благостању“.
БРОЈ 28
Садржај:
Тгђоуапзко игђепокорпо агичуо, Тгроуце Југословенска Солвај творница д. д. Лукавац
БЕОГРАЛ, 10 ЈУЛИ 1037. _
ГОДИНА 1Х
Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе, д. д., Љубљана
TRBOVLJANSKO UGLJENOKOPNO DRUŠTVO, ТЕВОМЕЈЕ
Našim čitaocima je poznato da je Trbovliansko uglienokopno društvo naš daleko naiveći proizvođač uglja. To je istovremeno i jedno od naših najvećih industrijskih preduzeća. Njegova finansijska snaga ie ogromna, i to ne samo za naše već i za evropske prilike. Sopstvena sredstva ovog društva iznose 280 miliona dinara, a kretanie njegove proizvodnje u toku nekoliko poslednjih godina vidi se iz sledeće tablice. Da bi se mogao pravilno oceniti veliki značai »Trbovlia« za našu privredu, navodimo ı podafke o celokupnoj jugoslovenskoj proizvodnji uglia (svi podaci — u tonama):
Naša ukupna Proizvodnja »Trbovlja«
Godine proizvodnja uglia Uzgalj Cement Kreč 1929 · 4,580.007 1,957.640 43.680 20.770 1930 4,175.190 1,414.890 39.260 15.530 19931 3,799.337 1,245.345 63.500 13.820 1982 3,448.678 1,010.000 50.530 5.260 1933 3,235.982 921.376 39.526 9.357 1934 3,378.869 1,010 264 33.590 11.959 1935 3,510.074 1,000.131 36.993 10.100 1936 3,521.075 977.420 58.511 14.441
1929 godine na Trbovlie je otpadalo skoro 40% паге celokupne proizvodnje uglja. Do te godine proizvodnia »Trbovlia« je stalno rasla. Kao što se vidi, u toku sledećih godina, sve do kraja 1938, naglo opada i. naša celokupna proizvodnia i proizvodnja Trbovlja. Međutim, ova poslednja je opadala mnogo bržim tempom. To dolazi otuda Što se sve više forsirala proizvodnia državnih rudnika, iako ugalj iz državnih rudnika teško može konkurisati onome Trbovljanskog društva, kako u pogledu kvaliteta tako i u pogledu racionalne eksploataciie. Proizvodnja uglja Trbovljianskog društva u 1933 тије bila dostigla ni polovinu one iz 1999 godine. U toku 19934 dolazi opet do malog povećanja proizvodnje, ali se ono u 1935 i prvoj polovini 1936 godine ne nastavlja. Pored smanjenja produkcije, na pogoršanje situacije znatno su uticale i ponovljene redukcije cena.
U drugoi polovini prošle godine dolazi do povolinog preokreta. Doduše, zbog blagih zima i konkurencije drva, čili izvoz nije još dostigao "raniji obim, prodaja uglja za ogrev bila je i prošle godine slaba. Međutim, primećeno je povećanje tražnje za industrijskim vrstama uglja, a s obzirom na porast železničkog i rečnog saobraćaja, možemo očekivati da će i društva povećati svoje porudžbine. U 1936 došlo je i do izvesnog stabilizovanja cena uglja, a od prošle
jeseni, uporedo sa kretanjem cena sirovina, one pokazuju.
opet čak i izvesan porast. Ipak se mora naglasiti da do sada nile došlo ı do odgovarajućeg porasta niskih cena za ugalj koji se liferuje državi — najvažnijem i najvećem kupcu Trbovlianskog uglienokopnog društva.
Kao što nam pokazuje gornja tablica, „Trbovliansko društvo proizvodi, pred uglja, ioš i cement i kreč, što je za preduzeće prilično važno, jef se za Tniihovu proizvodnju troši
sopstveni ugali lošijeg kvaliteta. Proizvodnia cementa bila je u 1931 rekordna: Zatim je i ona do kraia 1934 rapidno opadala, zbog smanjenja građevinske delatnosti i povećanja trošarine. U 1985 i 1996 prodaja cementa opet raste, u 1936 u odnosu na prethodnu godinu za 45%. U celoi zemlji prošlogodišnia potrošnja cementa je bila samo za 11% veća od one u 1935. To znači da je povećanje prodaje u krajevima u koje liferuie fabrika cementa Trbovljanskog društva znatno veća nego u ostalim delovima države. I prodaja kreča kod Trbovlianskog društva bila je prošle godine za 33% veća od one u 1935 godini.
Bilansi za 4 poslednje godine ovako izgledaju:
Aktiva 1933 1934 1935 1936 у ч ћШ адата Фпага Мопфапзка розед 46.143 45.064 43.985 42.905 Zemljište i šume 5.476 5.476 5.476 5.477 Zgrade 17.397 16.863 16.489 16.041 Mašine 30.642 30.758 28.048 29.783 Uređaj rudnika 40.693 36.059 34.210 35.095 Dnevni kopovi 9.840 7.970 6.109 4.248 Industr. preduzeća 15.695 13.559 12.034 10.874 Nameštaj — 12 10 8 Zalihe 18.645 18.330 18.188 17.182 Efekti 2.391 2.299 2.310 2.367 Dužnici 166.943 161.279 167.799 170.314 Kursna razl. obv. 2.053 1.919 1.786 1.662 s Blagajna 1.630 4.614 3.738 2.645 Рачуа Glavnica 200.000 200.000 200.000 200.000 Rezerve 78.738 79.010 77.009 77.855 Obligaciije 4.757 4.433 4.230 4.018 Poverioci 57.630 45.650 38.806 35.590 Neisp]. divid. 8.957 1.885 2.532 2.418 Razna pasiva — o. 113 3.355 3 459: Čista dobit 3.837 10.109 14.288 15.761 Zbir bilansa 357.491 344.200 340.170 338.602 Rashodi Troškovi i plate 6.458 6.084 6.053 6.255 Socijalni izdaci 11.863 11.080 10.383 10.230 Porezi i takse 8.310 7.166 6.701 9.758 Kamati 350 351 343 324 Amortizacija 17.971 16.633 14.695 15.259 Otpis зитпј. рођ. 409 402 134 31 Čista dobit 3.837 10.109 14.288 15.761 Prihodi Bruto prihodi 46.848 48.240 50.738 56.336 Prenos dobiti 1.851 3.587 1.859 1.562; Zbir ргћода-газћода – 48.699 51.827 59.597 57.898
Krajem 1999 zbir bilansa iznosio je 409 miliona dinara, a u 19936 је samo 338,6 miliona. To znači da je u međuvreтепи зтапјеп ха preko 70 miliona dinara. Sopstvena sred-