Народно благостање — додатак
лики индустријски концерн са више фабрика. Поред фабрике у Храстнику, овом концерну припадају и фабрике у Загорју об Сави код Рогатца, у Светом Крижу крај Рогашке Слатине, у Дарувару и Параћину, као и Керамичка индустрија д. д. у Загребу.
Темеље овог великог концерна поставио је Вилим Абел, пионир наше стакларске индустрије, који је 1886 го: дине преузео фабрику у Храстнику. Његови наследници су наставили посао у још ширем обиму. Све су фабрике модернизоване и специјализиране. Фабрика у Храстнику је намењена производњи шупљег стакла за потрошњу ширих елојева. Она ради данас са преко 800 радника, а има дневни производи капацитет од преко 50 хиљада кг. стакла. Фабрика у Стражи код Рогатца, која је основана већ 1863 године, има данас две модерне кадне пећи с укупним дневним производним капацитетом од 45 хиљада кг. стакла. Овде је производња готово сасвим механизирана. Зато се у Стражи и израђује у првом реду типизирака роба, као флаше за минералну воду, пиво, лимунаду итд. Производњи стаклене луксузне робе, као брушеног стакла, разних сервиса, пантографиране и гравиране робе итд. намењена је фабрика у Светом Крижу, која је основана 1926 године. Својом фином робом она је не само потиснула наш увоз скупе робе из Чехословачке, Немачке и Белгије, већ је продрла и на талијанско тржиште, у Румунију, Буарску и на Блиски Исток. Турска, Мароко, Алжир итд. постали су такође потрошачи наше стаклене робе.
Фабрике у Дарувару и Параћину, као и Керамичка индустрија д. д. у Загребу не налазе се у непосредном саставу Сједињених творница стакла, али ове имају и у тим предузећима претежан утицај. Даруварска фабрика израЂује прозорско стакло, сијалице и друге врсте стакла за осветљење, а у Параћину производња је специјализирана за шупље брушено стакло, а у првом реду за гостионичарску робу, као сифоне, пивске флаше итд. Вођство наше ин: дустрије за шупље стакло, које је и данас технички у рукама породице Вилима Абела, успело је, као што се види, да концентрацијом и рационализацијом својих творница проведе најсавршенију специјализацију производње и да издржи без икаквих потреса општу привредну депресију. Иако је царинска заштита незнатна, ипак су Сједињене творнице стакла биле у стању да развију своју делатност до огромних димензија. :
У 1930 продаја стакла Сједињених творница по фак: турној вредности била је достигла износ од око 87 милиона динара. Продаја је после тога, због кризе, била готово преполовљена. У 1932 износила је само 43 милиона, али се благодарећи рационализацији и појевтињењу производње већ у 1983 приметило мало опорављање на 44,13 милиона. У току 1984 и 1935 године то опорављење се наставило, тако да је укупна продаја у 1935 по фактурној вредности већ за око: 30% већа него у 1933 години. Прошле године продаја је у односу на 1985 по фактурној вредности опет порасла за око 13%. Као што се види, предузеће се приближује промету и продаји, која одговара редовним приликама и омогућује повољније искоришћење капацитета творница.
Иначе продајне цене биле су и у току 1936 године, ниске, чак и ниже него у претходној години. Нови губици Су ипак избегнути, благодарећи најрационалнијој производњи и уштедама оствареним путем појачања производње и продаје. Што се тиче продаје робе у иностранству, она је прошле године морала да издржи тежак ударац услед пада вредности франка. Реорганизацијом извозног госла претрпљене штете су ипак знатним делом ублажене. (Са нарочитим задовољством истичемо да је извоз робе у „иностранство напредовао. У циљу бољег. искоришћења производног капацитета фабрика, производња је и прошле године проширена на неке нове артикле.
~
107
Рачун изравнања
Актива · 1933. 1934. · 1885. 1936. : : У хиљадама динара Непокретности 3.832 3.832 3.852 3.832 Уређај и машине 7.707 8.217 8.274 6.698 Залихе материјала | 83.168 2.992 3.492 2.505 Роба 5 14.172 13.621 18.526 13.470 Дужници 25.312 22.881 23.807 23.132 Хартије од вредности 122 122 122 122 Готовина 7129 80 117 136 Губитак из ран. год. 444 878 1.302 2.350 Губитак из тек. год. 429 498 1.048 —– Добитак тек. год. — — —— (174)
Пасива Главница _ 10.000 10.000 10.000 10.050 Резервни фонд 1.000 1.000 1.009 1.000 Фонд валоризације 370 370 370 370 Фонд амортизације 1.436 1.436 1.916 1.521 Поверкоци 42.515 40.191 42.234 40.151 Збир биланса 55:522 52.997 55.520 55.072
Рачун губитка и добитка
Расходи Трошкови 1.842 1.799 1.906 2.064 Камате 5.161 4.594 6.851 3:829 Порези | 379 397 1.599 2.146 Отпис инвестиције —— — 480 1.695 Отпис ненапл. потр. — 887 242 857 Пренос губ. из ран. год. 444 874 1.802 2.350
Приходи Бруто приходи 6.954 7.249 10.080 10.676 Укупан губитак 878 1.302 2.350. 2.176 Збир прих. или расх. 7.827 8.551 12.380 12.852
Збир биланса износи 55,07 милиона и мањи је за 450 хиљада него у претходној години. У пасиви имамо прошле годике само две промене: смањење поверилаца за 2,05 милиона и повећање фонда амортизације за 1,6 милиона динара. Повериоци износе 40 милиона, а сопствена средства — урачунавши и фонд амортизације — 14,87 милиона. Однос између сопствених средстава и инвестиција је повољан, јер су инвестиције за преко милион динара мање од сопствених средстава. То значи да овде ни повериоци нису имобилизирани у инвестиције, него се употребљавају искључиво краткорочно, за финансирање производног процеса и продаје робе.
Инвестиције износе 13,5 милиона, за 1,4 милиона динара више него у 1935. Уређај фабрика и машине одржавају се на савременој висини, па су и прошле године неке инсталације и машине обновљене. Залихе материјала у 1936 износе 2,5 милиона, што претставља смањење од 1 милион динара у односу на 1935 годину. Код осталих позиција у активи нема знатнијих промена. Роба је билансирана са 13,47 милиона, а дужници са 23,13 милиона динара. Сразмерно врло скромни отписи ненаплативих потраживања су доказ велике опрезности код кредитирања робе.
Док је пословање у току неколико претходних. годч: на увек закључивано са мањим или већим губитком, у 1935 се могао исказати мали добитак. Повећана је и дотација амортизационом фонду. Ако се побољшање настави истим темпом, вероватно је, да ће се већ у овој години потпуво ликвидирати сви губици из ранијих година. Изгледи су свакако необично повољни, јер је пад цена заустављен, а обим продаје расте. С друге стране је обезбеђена и 'најрационалнија производња, благодарећи техничким побољшањима која су последњих година проведена у творви-
цама предузећа. ·
На страни расхода видимо да су и издаци за камате осетно смањени, са 6,8 милиона у 1985 на 3,8 милиона линара у 1936. Општи трошкови су остали готово непромење-