Народно благостање — додатак

128

Инвестиције укупно 50.646 62.349 63.171 64.077 Одбивши фонд аморт.. 23.237 26.738 30.239." 34.715 Остаје вредн. инвестиц. 27.408 35.611 32.932 29.362 Залихе 28013 22.249 26.277 26.163 Дужници 10.729 11.129 13.617 14.982 Хартије од вредности 229 229 229 6.688 Благајна 2.243 821 2.462 2.032 Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 7.100 8.450 9.947 9.950 Потпорни раднички фонд 300 300 300 _ 300 Повериоци 39.449 39.569 42.728 44.913 Чиста добит 1.778 1.719. 2.542 4.064 Збир биланса 68.622 70.038 75.517 79.227

Збир биланса крајем 1936 године био је 79,2 милиона, тј. за 3,7 милиона већи него у претходној односно за 9,2 милиона већи него у 1934 години. Треба приметити да фонд амортизације није исказан у пасиви, као што је то у многим предузећима уобичајено. Он се код Маутнерових фабрика појављује у активи, у претколони, где се одбија од вредности инвестиција. Тиме се рачунски ништа не мења. Међутим, да је амортизациони фонд исказан У пасиви, видело би се да капитал с којим ради предузеће стварно износи око 114 милиона. Познато је да ми имамо само неколико великих текстилних предузећа која билансирају са преко 100 милиона. У њихов ред морамо убројити, према томе, и Маутнерове текстилне фабрике.

У пасиви видимо да сопствена средства износе скоро 30 милиона, од чега отпада на главницу 20 милиона и на резервне фондове 9,95 милиона. Ако томе додамо још и вредност амортизационог фонда и чисту добит, лако можемо утврдити да укупна сопствена средства у ствари износе 69 милиона динара. Туђа средства су билансирана са мање од 45 милиона. То значи да сопствена средства према туђима стоје као 3 према 2. Као што се види, однос је необично повољан. Врло је повољан и однос између сопствених средстава и инвестиција, јер нам показује да је дугорочна актива финансирана искључиво сопственим средствима. А то је скроз здрава ситуација.

У току 1936 године није било много нових инвестинија. Позиција машина је повећана за 486 хиљада динара. а уређај за 563 хиљаде. Рачун текстилне штампарије, који је крајем 1935 био исказан са 168 хиљада, не јавља се више у билансу. Укупне инвестиције, одбивши фонд амортизације, билансиране су са 29,36 милиона. Без тога одбитка — износе 64,07 милиона, од чега отпада на машине 30,10 милиона, на зграде 28,86 милиона, на уређај 4,16 милиона и на земљишта 946 хиљада динара. У току последње три године исплаћено је за нове инвестиције око 14 милиона динара. То је првенствено у вези с увођењем штампарског одељења. Иначе, сва техничка постројења су најмодернија.

Залихе готове робе и сировина износе 26,16 милиона и остале су у односу на претходну годину готово непромењене. Дужници, који су у 1936 години били достигли 29 милиона, редуцирани су до краја 1933 на 10,7 милиона. После тога они постепено али полако опет расту и крајем 1936 године износе нешто мање од 15 милиона динара. Маутнерове фабрике не дају више робу толико на кредит, као раније. Поновни постепени пораст дужника је последица јаче производње и повећаног обима продаје. У активи имамо још важну промену, и то код хартија од вредности. Од 1930 до краја 1985 оне су биле билансиране

непромењено са 229 хиљада динара, а прошле године су“ повећане на 6,69 милиона. У билансу се, на жалост, не види колико отпада од ове суме на учешћа, а колико на државне хартије од вредности. |

Рачуни губитка и добитка за последње четири године овако изгледају: = |

Расходи 1933 1934 1935 1936. у хиљадама динара

Трошкови 5.514 . 5.254 5.260 5.438" Камата 4.488 3.800 4.856 4.516: " Порези 4.324 3.703 4.874 5.716 Течајне разлике — — 2.561 = Дубиозна потраж. = — 175 580" Амортизација 3.300 3.501 3.501 4.476 Чиста добит 1.778 1.719 2.542 4.064

Приходи Пренос добити 316 399 344 487 Производња 19.092 18.138 23.189 24.024 Остали приходи = — 236 279" Збир прихода 19.408 18.538 23.769 24.790

Бруто-приход производње последњих година готово“ стално расте, са 15 милиона динара у 1930 на преко 24 милиона у 1936 години. Повећање према претходној години износи 885 хиљада, а према 1934 5,5 милиона... То је последица проширења производње и увођења нових производних грана. Међутим, у томе се свакако огледа и пово– љан успех рационализације. Трошкови су у 1986, због повећања производње, за 178 хиљада динара већи него у претходној години, али су ипак мањи од оних из 1933. Порези, који су већ у 1935 били за 1,17 милиона већи него у претходној години, прошле године су такође повећани за даљих 840 хиљада динара. Они износе 5,7 милиона, што“ претставља скоро 24% од укупних прошлогодишњих прихода. У 1936 је и амортизација повећана. Она износи 447 милиона према 3,5 милиона у претходној години. То није много, ако се узме у обзир да набавна вредност инвестиција износи преко 64 милиона динара. Иначе, треба подвући да је управи прошле године пошло за руком да нешто редуцира издатке за камату, нако су повериоци у односу на претходну годину у порасту.

Упркос повећаној амортизацији и већим пореским издацима, као и нешто већем отпису дубиозних потраживања, чиста добит је за око 1,5 милиона већа него у 1985

„години, иако је бруто приход од производње у 1936 само“

за 835 хиљада динара већи него у претходној години. То долази у првом реду отуда, што у 1936 години није више било губитака на курсним разликама који су у 1985 били исказани са 2,56 милиона. Чиста добит за 1936 износи 3,57 милиона, а са преносом из претходне године она достиже 4 милиона 64 хиљаде. Она је овако подељена: 200 хиљада резервном фонду, 237 хиљада на име тантијеме, 626 хиљада се преноси на нови рачун, а 3 милиона динара је подељено акционарима на име 15% дивиденде. За 1985 је исплаћена 9% дивиденда, а у току претходне две године дивиденда није дељена. Уместо тога било је дотирано резервном фонду по 1,2 милиона динара годишње.

У управи Југословенских текстилних творница Маутнер д. д., Љубљана, су г. г: Д-р Ернест Цукер, Максо“ Антић, Јосип Лукман, д-р Франц Ротенберг, д-р Никола Костренчић, д-р Фран Павлин, д-р Јан Требицки, д-р Цветко Грегорић, Радо Хрибар, Иво Мохорић и Оскар Барт.