Народно благостање — додатак

182

za oktobar 5 šil. 9'/e pesa, a dunavski papritet kod nas 108,70 dinara za 100 kg) »Prizad« ie predložio vladi početnu intervencionu cenu od 126 dinara za pšenicu Tisa I, a za ostale Vrste srazmerno. Vlada ie, pored toga, bila primila i predlog Društva da зе u toj kampanji odustane od izvoznog mohopola i dozvoli slobodan izvoz u nekontingentirane zemlje.

Kao što se vidi, u kampaniu se ušlo sa cenama koje su bile skoro 25% iznad svetskog pariteta. Priliv robe bio ije u početku znatan. Međutim, već sredinom avgusta svetske cene su s vremena na vreme nadmašale »Prizadove« cene, da bi ih pred sredinu septembra definitivno ostavile iža sebe. Time je bio završen prvi period Prizadove intervencije, i to sa ukupnom nabavkom od 7:612 vagona. Od 9 novembra do 12 decembra 1936 Društvo kupuje robu na bazi tržnih cena, konkurišući sa osfalim izvoznicima, mahom svetskim firmama, s jedne strane delujući na povećanje njihovih kupovnih cena u našoi zemlji, a s druge u želji da se i na novoj bazi uzmognu iskoristiti pogodnosti koje uživamo na osnovi kontingenata s preferencijalima. U tom periodu »Prizad« je nabavio daljih 2.159 vagona pšenice. Na. dan 12 decembra 1936 obustavljeno ie izdavanje dozvola za izvoz privatnim firmama. U tom periodu, periodu izvoznog monopola, koji ie potrajao do kraja kampanie, Prizad ie nabavio 22.879 vagona pšenice. U sva tri perioda kupio je ukupno 32.650 уаgona (prema 4.081 vagona u 1985/86 godini), i to 28.555 vagona od trgovaca, 3.101 vagon od zagruga i 994 vagona neposredno od proizvođača. Prizadove cene, a prema tome i cene u zemlji, bile su redovno 20 do 35 dinara iznad terminskih cena u Liverpulu.

Ukupni izvoz pšenice u 1936/37 iznosio је 50.156 vagona. Na tome je Prizad učestvovao sa 32.242 vagona odnosno sa 64,98%, dok ostatak otpada na slobodan izvoz. Od izvoza »Prizada« otpada na Francusku 14.222 vagona, na Nemačku 10.027 vagona, na Čehoslovačku 2.504 vagona, na Englesku 1.550 vagona, na Belgiju 1.466 vagona, na Italiiu 1.000 vagona, na Holandiju 1.135 vagona, na Grčku 268 vagona i na Albaniju 70 vagona. Pored toga je 21 vagon pšenice рго-

dat u zemlji. Od Prizadova izvoza isporučeno je 88% na kon-

trakte sa preferencijalima. Inače, 14.661 vagon je izvezen uz naplatu za devize (vagona 10.292 u Francusku, 1.550 u Englesku, 1.416 u Belgiiu, 1.135 u Holandiju, 268 u Grčku i 70 u Albaniju), a 17.581 vagon je obračunat u kliringu (vagona 10.007 u Nemačku, 4.000 u Francusku, 2.504 u Čehoslovačku, 1.000 u Italiju i 50 u Belgiju). Prošla godina bila je godina srećnog sticaja dobrih cena s odličnim prinosima. Za našu zemlju je bila naročito povolina okolnost da je ona u opštoj lošoj pšeničnoj godini imala rekordnu žetvu pšenice i da ie bila okružena zemljama s katastrofalnim žetvama.

Rad sa kukuruzom. — 1 prošlogodišnja berba kukuruza dala je odlične rezultate. Sa zasejanih 2,74 miliona ha postigao se prinos od 51,8 miliona mtc prema prosečno 29,48 mil. mtc u pretprošlom petogodišnjem periodu (1927/31). Izvozni višak je u početku procenjen sa 60 do 80 hiljada vagona. Od 1 novembra 1936 do 30 oktobra 1937, koje se razdoblje kod nas smatra kao ekonomska godina za kukuruz, stvarno je izvezeno 58.399 vagona, od čega 29,64% posredstvom Prizada. Od 1 jula pr. god.do 30 juna 1937 Prizad je kupio svega 8.440 vagona kukuruza, a prodao je 8.995 vagona, i to 5.007 vagona u Nemačku, 709 vagona u Čehoslovačku, 703 vagona u Francusku, 180 vagona u Holandiju i 1.080 vagona u Italiju, a ostatak od 666 vagona plasiran je u našim pasivnim krajevima. I domaće cene kukruza bile su gotovo stalno iznad svetskih cena, blagodareći delom povlašćenim kontingentima, a delom i činjenici da smo mogli da iskoristimo naročiti paritet za nordijske zemlje, koji je bio dugo vremena za 5 i više dinara iznad zapadnoevropskog pariteta, i to zbog

velikog porasta pomorskih. brodarsicih · ·Stavova: i Jjevtinog dunavsko-labskog puta... i -

Rad sa pasuljem. — »Prizad« je prošle godine izvezao samo 491/» vagona pasulja u Nemačku na povlašćeni kontingent od 200 vagona. Izvoz ostatka prepušten je slobodnoj trgovini, kojoj je Prizad na izvesne količine plaćao premije od 5 dinara po kvintalu.

Uljarice. — Uredba o snabdevanju industrije semenskog ulja uljanim semenom objavljena je 14 juna 1936. Staranje i

kontrola nad njenim izvršenjem povereni su takođe Prizadu, koji ie otkupio 597 vagona repice, čime ie postepeno i iržne cene doveo u sklad sa propisanima. Fabrike ulja, u očekivanju velikog roda suncekretova semena, nisu bile kupci za deo te robe, tako da se ona morala izvesti uz gubitak od 1,5 miliona na teret uljarsko-semenskog fonda. Otkup ostalog uljanog semenja vršile su same fabrike po određenim minimalnim a i većim cenama, tako da je intervencija Prizada bila potrebna samo u izuzetnim slučajevima. U jesen 1936 Prizad je uvezao 575 vagona suncekretova semena iz Bugarske. Kao inkasant pristojbi za uljarski fond, Prizad je naplatio 6,95 miliona dinara. Po odbitku razlike cene za izvezene uljarice, troškova za uvezenu robu i režije Društva, pomenuti fond iznosio je 30 јипа о. с. 4,43 miliona dinara.

Rad sa suvom šljivom. — Prošlogodišnji prinos Šljiva bio je rekordan sa 62.400 vagona. Proizvodnja sušene robe iznela je oko 3.800 vagona, od čega je oko 3.400 vagona izvezeno u inostranstvo (5802 posredstvom Prizada). Uredbom od 16 septembra 1936 zavedena je i za šljive državna interуепсјја, једпака опој koja se sprovodi i za žito. Intervenciona cena je bila određena sa 280 dinara za običnu i 300 dinara za veliku garnituru, paritet Brčko. Prizad je po toi ceni preuzimao svaku ponuđenu mu količinu, ukoliko ie roba odgovarala propisanim uslovima, i nabavio je svega 1963 vagona, i to od trgovaca 1.754 vagona, a od zadrugara 209 vagona. Za svu robu na tržištu bile su merodđdavne Prizadove cene. U prvom momentu Društvo nije imalo nikakvu određenu mogućnost za plasman ove robe. Docnije ie dobiven od Nemaca

kontingent za 2.000 vagona.

Rad sa pekmezom. — Celokupni prošlogodišnji izvoz pekmeza iz zemlje iznosio je 170 vagona, od čega otpada 148 vagona odnosno 87% na izvoz Prizada u Nemačku, koja nam je prošle godine povećala svoi kontingent sa 100 na 200 vagona. Prosečna cena otkuplienog pekmeza iznosila je 270 dinara po kvintalu.

Izvoz jabuka i grožđa u Nemačku. — Ni prošle godine, kao ni pređašnjih, nismo u celosti iskoristili odobreni nam kontingent od 1.700 vagona jabuka u Nemačku. Privatni izvoznici su izvezli svega 850 vagona. Prizad im je zato isplatio premije od ukupno 8583 hiljade dinara. Kontingent za izvoz grožđa nam je povećan sa 100 na 200 vagona. Međutim, kako je ovo povišenje stiglo prekasno, tek krajem oktobra, iskorišćeno je samo 139 vagona, za koje je Prizad isplatio na ime premija 416 hiljada dinara.

Obim rada Prizadovog odeljenja za voće porastao je prošle godine na 2.111 vagona prema 545 vagona u 1935/36 i 500 vagona u 1934/35. Poslovanje ovog odeljenja potpuno je zadovoljilo privredne interese zemlje. Treba spomenuti da je „Prizad” u 1935/36 osnovao i naročiti fond za unapređenje našeg voćarstva, kome je za početak obezbedio sumu od 3 mil. Iz sredstava ovog fonda podeljena ie prošle godine pomoć od 1,5 mil. za podizanje 200 modernih sušnica. Pored toga je isplaćeno 100 hilji. Banskoj upravi u Novom Sadu i Zagrebu za suzbijanje bolesti voća, a 52 hiliade dinara su date za unapređenje. voćarskih izložbi. Kraiem 1936/37 ovaj fond je iskazan za 4 miliona 15 hiliada dinara. :

сату атара ал

рта