Народно благостање — додатак

INĐUSTRISKA KREDITNA BANKA A. D„ BEOGRAĐ

Industriska kreditna banka je manji prestonički noVата zavod. Glavnica joj iznosi svega 3 miliona dinara. | po obimu poslova koje obavlia ona spada i red manjih banaka. Međutim, kada pređemo sa kvantitativnog kategorisania na Wvalitativno, moraćemo priznati da Industriska kreditna banka zauzima neosporno prvo mesto medu malim novčanim zavodima prestonice. Ona je, naime, tako obazriva i зјајпо upravliana i tako solidno fundirana da OVO prvenstvo U Dunoi meri zaslužuje. Toga su svesni kako bančini poslovni prijatelji tako i ulagači, koji od strane banke hi u periodu пајteže faze bankarske krize nisu bili ostavljeni u sumnji, da su njihove pare zamrznuti kredit.

Uredbama o maksimiranju kamatnih stopa, a zatim onom za likvidaciju zemligradničkih dugova zađat ie vrlo tčžak udarac gotovo celokupnom privatnom bankarstvu kod nas, a naročito manjim novčanim zavodima koji su se uglavnom bavili prikuplianiem uloga ı kreditiraniem seljaka, manjih i srednjih trgovaca, zanatlija, činovnika + sličnih interesenata. Dok zakonodavstvo favorizuje poludržavne i privilegovane novčane ustanove, manjim bankama је опетогисепо да зире s ovima i s velikim privatnim novčanim тауофта и Копkurentsku borbu. Pa ipak, uprkos svim teškoćama lIndustriska kredit. banka uspeva da se održi. Šta više, пјој је ч ргоšlioi godini pošlo za rukom i da poveća volumen svojih poslova. To treba .pripisati iskliučivo njenim zdravim DOSlOVnim principima, kao i agilnosti i sposobnosti nienog upravnog odbora, koji se ne zadovoljava samo time da unese savesnost i oObazrivost u poslove, već u svakoj prilici nastoji da razume hako odnose i ljude tako i prilike pod kojima oni delaju. Ukratko, Industriska kreditna banka neće da postupa sa sVOjim Rkomitentima i ulagačima samo kao bankar, već želi da im bude i savestan savetodavac i prijateli. Tu treba tražiti iZvor poverenia i ugleda koji zavod uživa. Inače, lndustriska kreditna banka postoji već punih 36 godina.

Bilansi za poslednie četiri godine ovako izgledaju:

Račun izravnanja

Aktiva 1934 1935 1956 1937 u hiliadama dinara

Blagaina 290 | 307 240 194 Menice 6.959 6.849 8.344 4.668 Zaimovi na zaloge 539 514 186 165 Tekući računi 3.250 2.552 2.709 51 Нате од угедпози 289 345 348 389 Eksploataciia 800 800 800 800 Мерокте ов 705 1.060 1.030 604 Nameštaj 6 5 4 4

Pasiva 'Glavnica 3.000 3.000 3.000 3.000 Fondovi 1.510 1.614 1.645 1.748 Ulozi ) tek. rač. 7.654 6.954 · 5.141 6.364 Poverioci 297 518 585 556 Razna pasiva по O. 111 110 Čista dobit 217 ОДА 179 177 Zbir bilansa 32.839 32 621 31.515 34.546 Obrtni Kapital 12.832 19.452 10.662 11.985 Dividenda 6% 6% 5% 5%

Bančina sopstvena sredstva iznose 4,75 miliona, a заstoje se iz glavnice od 3 miliona i fohdova. Ima nekoliko fondova. Rezervni fond iznosi 1,57 miliona, fond kursne razlike hartija od vrednosti 127 hiliada, a onaj za sumnjiva potraŽživanja 41 hili. dinara. Treba napomenuti da fondovi polako, ali. štalno rastu. Ulozi pretstavljaju najglavniiu pozicilu u pasivi. Oni iznose 6,36 milioha prema 5,14 miliona u 1936. godipi,, što znači: da:-su u toku 1937 povećani za škoro 25%: Po-

verjoci i razna pasiva iskazani su sa 646 hiljada i ne pokazuiu većih promena u odnosu na prethodnu godinu. Odnos:

izmedu sopstvenih i.fudih sredstava je povoljan, jer sopstvena: sredstva prema ftuđima stoje po prilici kao 2 prema 3.

Aktiva nam pokazuje da Banka vrši izvesnu preoried:-

taciju u svom poslovanju. Eskont menica postepeno se sma: njuje, a rastu aktivni tekući računi. Marža između aktivne i pasivne kamatne stope ije dekretirana i nile dovoljna za роkriće režije i rizika kod kreditirania putem sitnih — manjih zaimova. Zbog toga se postupno likvidiraia poslovi koji povlače za sobom veliku režiju. Umesto toga privlače se novi komitentii i stvaraju se novi poslovi, koji treba da omoguće povećanje rentabiliteta i smanjenje rizika i režije. Krajem 1937 eskont je bilansiran sa 4,67 miliona prema 5,34 milionz u prethodnoi i G,96 miliona dinara u 1934 godini. Nasuprot

tome aktivni tekući računi rastu sa 2,55 miliona u 1985 г0-

dini na 2,7 miliona u 1986 i na 5,11 miliona krajem 1987. Zašmovi na Zaloge se takođe smanjuju sa 539 hiljada u 19984 па 165 hiljada dinara krajem 1937. Krajem prošle godine = eskont, zajmove na zaloge i aktivne tekuće račune bilo je nlasirano ukupno 9,94. miliona odnosno 83,4% celokupnog obrtnog kapitala.

U aktivi imamo još tri Dpoziciie: hartile od vrednosti, eksploataciju i nepokretnosti. Hartiie od vrednosti su bilansirane sa 389 hiljada odnosno veće su za 4] hiliadu nego kraјет 1936 godine. »Eksploataciia« banje >»Milan Toplica«e u Viču kod Prokuplja kao i istoimene mineralne vode »>Milan

Toplica« iskazana je kao ı ranijih godina sa 800 hiliada di-,

nara. Račun nepokretnosti je smanjen sa 1,03 miliona u 1956 па 604 ћи аде Кгајет 1937 ge. Banka je u toku prošle 20-

dine prodala sa dobitkom svoja imanja u Hadži М еп ехо.

ul. br. 1G | Hkvidirala je dobar deo svog imania u Skopliu. .

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1935 1936 1937 Kamata 344 265 281 Troškovi 39S 398 421 Otpisi 102 20 2 Čista dobit 214 179 177

Prihodi | Kamata 1.194 938 · 745 693. Ртом је 58 15 22. 56 Od nepokretnosti 92 59 10 103 Od prodatih imanja — — — 29 Napl. otpis. potraž. 36 14 + = Zbir prihoda — rashoda 1.379 1.057 882 58!

Хат рпћода #гпоз! 581 ћИјади, ра је гогохо једпак Као i u prethodnoj godini. Međutim, prihodi od kamate bili su nešto manji, ali ie to nadoknadeno većim prihodima od provizija i dobitkom na prodatim imanjima. Na strani rashoda vidimo izvesna povećania kod troškova i kamate. о. је 5 jedne strane izazvano većim porezima 1 гакзата, а 5 druge strane je prirodna posledica većeg priliva tudih sredstava. Čista dobit је sa. 177 hiliada gotovo ista kao i u рте ћодпој godini, jer ie Banka ranije пајпеогог је otpistvala sva nc-

naplativa potraživanja, tako da u 1997 nile morala više da”

vrši nikakve -otpise. Otpisane su samo 9 hiljade od nameštaja. Čista dobit je ovako podeliena: 150. 11. ха 5% dividendu, 26,5 hiljada za [ап ети, а ostatak je dotiran fondovima. U upravi su gospoda: Čedo M. Pavlović, (pretsednik}), ·

Miloš Rafajlović, Nikola Đordević, Miloie Novaković, Boža. Vučković, Milenko. Marković ·i Zdravko Todorović. U nadzornom odboru se nalaze .g.g::. Dragomir Rafailović (pretsednik),. Ilija Zečević, i Krsman: D. Vitorović. Direktor .je g. Milivoje M.- Pavlović. . | о |

ваза