Народно благостање — додатак

NR: u

Додатан „Нареднлом Благостању““

_БРОЈ ii

лана. ||

a Mio: BOGA banka, Не 05ко4

Etektro-Makiš a. d., Beograd

TRGOVAČKO-INDUSTRIISKA BANKA, ВЕОСКВАР

Iz ranijih analiza Trgovačko- industriiške banke našim šitaocima je poznato, da se ona ne može posmatrati samo sa bankarsko-političkog gledišta. Naime, ona nije samo banka, nego je takode i veliki industrijalac. U tom pogledu ona ima mnogo sličnosti sa Prometnom bankom. Kao što je ova poslednia bila iedan moćan faktor industrijalizacije još u predratnoj Srbiji, tako je to danas i Trgovačko-industrijska banka. Razlika je samo u fome, što je Trgovačko-industriiska banka za srazmerno mnogo kraće vreme prošla put Prometne banke. Druga razlika je u tome, što je Prometna banka dugo godina pokušavala da postane velikom iz bankarskog

posla, dok је Тгоохаско-јпаиз јака banka odmah posle

Svoga osnivania, u 1920 godini, krenula energično ka industriji. Učesttovanie Trgovačko-industrijske banke u industriji nile ograničeno samo na jednu granu industriiske delatnosti, već obuhvata više njih. Glavni posao, kome se banka odmah u početku posvetila, bio ie eksploatacija šume u Bosni. U vezi s tim podignuta ie strugara kod Makiša, zbog zgodnog položaia prema Savi. Strugara je davala ·ievtino gorivo. Od toga se stvorila električna energija. Međutim, kad je struja bila tu i kad je banka konstatovala da može da proizvede više energije nego što joj je bilo potrebno za pogon strugare, onda je bilo sasvim prirodno da se jedan deo električne energije ponudi Beogradskoj opštini za potrebe nienog vodovoda, koji је u neposrednoi blizini bančine strugare. Zatim je obezbedeno iskliučivo pravo prodaje električne struje na teritoriji Žarkova, Čukarice i topčiderskoz rejona. Podizaniem nove električne centrale u Beogradu (od strane Švaicaraca) ekspanzila Elektro-Makiša, koji je u 19920 dobio oblik samostalnog akcionarskog društva, upućen je na drugu stranu, pre svega u sremsko područje, a zatim u Šumadiju.

U toku 1996 banka ie ušla i u rudđarsku industriju, upravo u eksploataciiu kolubarskih lignitskih naslaga. Otkupila je koncesiju »Baroševac i Junkovac«. Glavni potrošač lignita je za sada sopstvena električna centrala u Vreocima, Srez Lazarevac. Docnije će se znatne količine moći baciti i na tržište, i to uz neobično povoline uslove, s obzirom na

moćnost naslaga, malu udalienost od Beograda i racionahna

tehnička sredstva za eksploataciiu. U prošloi godini dobivena је i nova koncesija »Makiš« u površini od 136 rudnjh polja. Banka ima tako dve povlastice naslonjenje jedna na drugu, sa ukupno 9286 rudnih polia. Istražni radovi na ovim Dovlasticama su već potpuno završeni. Izgradnji velike kalorične

centrale u Vreocima pristupilo se još u toku 1936. U prošloi

godini banka je proširila svoi uticaji u električnoi industriji i na »Jelicu« a. d., u Čačku, otkupivši preko 97% akcija ovog

društva. U električno područje >Jelice« spadaju Кгакијеуас, Сасак | Jagodina, sa dugogodišnijm koncesijama. Banka је

BROTPAJI, 12. MAPT 1938.

ГОДИНА Х

na taj način proširila svoju elektrifakacionu domenu u prečniku od 250 km i time je došla u posed naiprostranije teritorije napajanja elektricitetom u čitavoi držaVi.

Banka je u toku 1934 ušla i u industriju kamena. Međutim, nije se mogla rešiti da se i za nju jače veže. Bančin angažman ostao je tu neznatan, a ni poslovi nisu bili naročito obilni, tako da ie doneta odluka da se ovaj posao napusti. U toku prošle godine prodat je sav ležeći materiial na lageru, a u ovoj godini likvidacilia ovog posla biće, verovatno, potpuno završena. Što se tiče čisto bankarskog posla, on se i dalje vodi, ali je naiveći deo bančine aktivnosti skoncentrisan na finansiranje i eksploatisanje njenih industrijskih preduzeća. Bankarski posao postaje ioi sve više sporednim, a industrija glavnim zanimanjem. Kad bi se sva bančina industrjjska preduzeća pretvorila u akcionarska društva, kao šta je »Jelica« i kao što |e to već učinjeno sa »Elektro-Makišom«, Trgovačko-industriiska banka bi se mnogo ptibližila tipu iednog »holdinga«. Od 54,3 miliona ukupne aktive u 1937 otpadala su samo 4,3 miliona na čisto bankarske poslove, 4&49,8 miliona odnosno oko 99/o ukupne aktive sastojalo bi se u akcijama i dugovaniu bančinih industrijskih preduzeća.

Godišnji izveštaj Trgovačko-industriiske banke, koji po svom kvalitetu uvek spada među najbolje, i OVOE je puta pun podataka i još puniji razmišljanja ne samo O bančinom poslovanju, nego i o haivažnijim privrednim pojavama i DTOblemima današnjice. (O prilikama u električnoj industriji vrlo iscrpno se raspravlja u izveštaju Elektro-Makiša a. d.). Kako је strugara »Makiš« još uvek u strukturelnom sastavu '"Trgovačko-industrijske banke i u njezinoj neposrednoj režiji, a pretstavlja i gotovo najlukrativniji bančin posao, uprava је smatrala za svoju dužnost da akcionare naijdetaliniie upozna sa konjunkturom te industriie i da iznese svoje gledište na budući razvoj drvarskog posla. Mi smo sa velikim zadovolistvom pročitali taj deo izveštaja, jer nam potvrđuje da je naša šumska privreda u prošloj godini pokazala zaista veliki polet. Izvoz šumskih proizvoda je u odnosu na 1986 godinu gotovo udvostručen: Znatno je porasla i potrošnia u zemlji, a srednje cene, koje su od 1999 do zakliučno 1932 godine bile pale za oko 28%, opet su se u znatnoi meri oporavile (još su za oko 12%0 ispod srednjih cena iz 1929 g.). Uprava smatra da ni izgledi za 1988 godinu nisu nepovoljni.

Poslovi bančinog šumskog preduzeća u prošloi godini prevazišli su svako očekivanje. Proizvodnia је prema 19836 godini povećana za 60%, a u odnosu na 1930, koja je inače bila rekordna, veća le za 20%. Povećanje prodaje bilo je još znatnije. U odnosu na prethodnu godinu postignut ie višak od skoro 70%, a prema naipovolinijoi 1930 godini od ravno 30%, Oko 85% proizvodnje plasirano je u zemlji, a 15% u inostranstvu, u prvom redu u Mađarskoj. Blagodareći potpunom ishorišćenju kapaciteta strugare, proizvodni troškovi sn oset-