Народно благостање — додатак

ВКОЈ 20

Sadržaj:

HipBa xpBarcka MrreMHoHBMa — Загреб

BEOGRAD, 14. MAJ 1938,

Opšte jugostovensko bankarsko društvo a. d. Beograd

ПРВА ХРВАТСКА ШТЕДИОНИНА — ЗАГРЕБ

Упоређење биланса Прве хрватске штедионице за 1037 са цифрама из завршних рачуна за неколико претходних година показује нам да се и ова наша најстарија а вајразвијенија приватна депозитна установа опоравља много бржим темпом него што се то до недавна очекивало Њено ново нословање показује огроман и врло видан напредак. Збир једне билансне стране новог пословања до стигао је већ висину од 4315 милиона динара, док је пре три године, крајем 1984, износио само 100 милиона. Као што се види, нагло се изграђује једна нова велика штедионица, која треба да буде исто тако снажна, као што је

"била и стара. Поверење улагача опет је оптимално. Што се

тиче старог пословања, са нарочитим задовољством истичемо да се код Прве хрватске штедионице прилике и у том погледу необично брзо сређују. На кулминационој тачци свога развитка, у првој половини 1931 године, Прва хрватска штедионица имала је:

милијарде милиона динара

уложака 2 174 поверилаца = 643 или укупно e 2 817

Крајем 1937 њени улози и повериоци из старог пословања износили су 1 милијарду 208 милиона. То значи да је она од почетка банкарске кризе до краја прошле године исплатила својим улагачима и повериоцима, не рачунајући камату, преко |! милијарду 600 милиона, односно 57,1) поверених јој средстава. Када се узме у обзир да је највећи део тог износа Штедионица исплатила сопственом снагом, и то у периоду опште привредне депресије, застоја у пословима, заштите земљорадника и монетарне дефлације, онда се мора признати да је то успех који не указује само на велику животну снагу Прве хрватске ште-

дионице, него и на релативно врло високи бонитет њеног

старог пословања.

На даље мобилизовање активе из старог пословања повољно ће утицати и побољшање коњунктуре. Али се

WpenaHbajy , извесне тешкоће. Пре свега се долази доста

споро до наплате утужених потраживања, јер је врло спор и поступак извршних власти. Штедионица долази исто, тако врло споро и до наплате својих потраживања у вези са решењем аграрне реформе (4'/ Аграрне обвезнице). Затим јој се комасациони дугови имају платити тек у року од 12 година, а још није решено ни питање наплате потрадживања од Водних задруга, док се о питању предратних државних папира бивше Аустро-Угарске није до сада уоп"ште решавало. Што се тиче ликвидације земљорадничких дугова, ми смо већ приликом анализе биланса Прве хрватске штедионице за претпрошлу годину констатовали, а је она од својих земљорадничких потраживања уступљених Аграрној банци морала да отпшше 20,5 милиона ди-

нара на име 25% губитка, док за остатак треба да прими Зоуо-тне 20-годишње облигације, односно конто-коренто потраживање према Аграрној банци. У свом последњем извештају управа Штелионице напомиње да јој је Народна банка одобрила посебан кредит уз 3/о и то до пуне висине поменутог контокорентног потраживања према Аграрној банци. Благодарећи томе, као и готовини која је прикупљена ликвидацијом остале активе, Штедионица ће ускоро исплатити све старе улаге до 10 хиљ. дин.

Ранијих година Првој хрватској штедионици је задавадо извесну бригу и стање њених индустрија. Међутим, већ од почетка 1935 готово све те индустрије раде са потпуно задовољавајућим успехом. За прошлу годину многе између њих су исплатиле ин лепу дивиденду. Паробродарска друштва, код којих је Прва хрватска штедионица ангажована, исплаћују и повишену дивиденду. Повољно су радила и индустријска предузећа која Штедионица води у сопственој режији, и то како циглане, тако и творница кожа у Карловцу. Треба нарочито подвући да је у 1937 био врло интензиван рад предузећа „Уљаник;, петролеумско дед., Загреб. Продаја земног плина, стално расте. У току прошле године „Уљаник“ је закључио и један уговор са друштвом „Метан“ д.ед. у погледу прераде земног плина у чађ. Друштво „Метан: подигло је према том споразуму две фабрике, и то једну у Бујавици са 4 пећи, а једну У Кутини са 12 пећи. Пословање млинске индустрије, која се одавна налазила у кризи, било је прошле године такође активно, али резултати рада још не задовољавају У потпуности. Најглавнији узроци за то су немогућности извоза брашна, неповољна железничка тарифа, порез на пословни промет, који у потпуности плаћају само велики млинови, док га мали на разне начине избегавају.

Развитак старог пословања за четири последње године видимо из следећег упоређења:

Актива 1934 1935 1936 1937

у хиљадама динара

Благајна ки банке 17.498 32.828 31.814 33.741 Бонови Мин. финансија 866 866 866 866 Хартије од вредности 268.001 335.840 224.598 235.203 Сопствене заложнице 47.070 47.070 47.070 47:070

Менице 465.968 410.988 319.418 291.749 Ломбард ин репор 36.014 35.832 95,616 94,347 Дужници 750.177 708.530 680.565 596.727

Општински зајмови 74.610 70.850 55.849 54.955 Хипотекарни зајмови 72.492 66.454 — 62.974 51.643

Конзорциј. послови 139.9% 138.202 137.986 137,808 Непокретности 245397 „241.731 „216.386 „184.823

Разна актива 48.856 50.873 59.805 25.987