Народно благостање — додатак
68
миње у свом извештају да су и повериоци у 1937 стварно за око 8 милиона већи него у претходној години. То се, међутим, из биланса не види, јер је крајем 1936 међу повериоцима била књижена и једна прелазна позиција која је ликвидирана већ 2 јануара 1937. Због дотапија фондовима сопствена средства су такође нешто повећана.
На страни активе налазимо само једну важнију промену, и то повећање дужника по тек. рач. са 178,28 мил. У 1936 на 195,86 мил. дин. крајем 1987. У вези са побољшањем коњунктуре порасла је и потреба привреде за кредитима. Управа напомиње да је и код те врсте кредита у првом реду обраћала пажњу на то да они буду не само сигурни него такође краткорочни и мобилни. Менични портфељ који се знатним делом састоји из трговачких меница способних за реесконт билансиран је са 60,38 милиона и већи је за 1 мил. него у 1936. На дужнике по тек. рач. и менице отпада око 83%/, банчине активе. Готовина износи 33,94 мил. према 38,86 милиона у 1936. Хартије од вредности су исказане са 9,17 милиона, а конзорцијални послови са 9,42 готово једнако као и у 19836.
Приходи од камате и провизије износе 5,16 милиона, за 300 хиљ. више него у претходној години. За око 200 хиљ. на 2,46 мил. повећани су и приходи од ефеката и девиза. На страни расхода видимо да су и трошкови за око 200 хиљ. већи него у претходној години. Међутим, издаци за порезе били су у 1937 за 283 хиљ. дин. мањи него у 19636. У вези са овим променама порастао је и чисти добитак са 2,36 мил. у 1936 на 9,92 мил. у прошлој години. Од тога је употребљено за исплату 1090 дивиденде 1,25 мил. за тантијему 226 хиљ. за дотацију пензионом фонду 100 хиљ., за општекорисне сврхе 50 хиљ., за повећање резервног фонда за дубиозе 250 хиљ., за дотацију грађевинском фонду, из којег треба да се покрију трошкови за проширење банчиних пословних просторија, 400 хиљ. дин, а остатак од 650 хиљ. пренет је на нови рачун. Из добитка за прошлу годину резервисано је још пре закључка књига 700 хиљ за отписе сумњивих потраживања и 346 хиљада за евентуалне губитке на курсној разлици. Укупни прошлогодишњи добитак, без преноса из 1936, износи 3,4 милиона односно 271% од главнице односно око 10% од укупних сопствених средстава. То је сасвим задовољавајући резултат. У управи су г. г.: Андреј Шарабон (претседник), Јосип Лукман и д-р Владимир Равнихар (потпретседници), д-р Карл барон Борн, д-р Мирко Божић, д-р Јосип Камушић, д-р Павел Пестотник, Адолф Рибникар, д-р Јули! Скоберне, Август Тости, Август Вестен и д-р Фран Виндишер. У надзорном одбору налазе се господа: Маг. фарм. Рикард Сушник (претседник), Јанко Блајвајс-Трстенишки, Карел Чеч, Рајко Турк, Франц Урбанц и, Албин Зајец. Директор је г. Август Тости.
»JELICA« A. D. — ČAČAK
»Jelicać akcionarsko društvo za električna i industrijska preduzeća u Čačku ima vrlo interesantnu istoriju. Osnovana je početkom 1921 godine od domaćih ljudi i sa domaćim kapitalom, i to kao malo čisto lokalno preduzeće, koje je trebalo da uvede električno osvetljenje u Čačku. Prvobitna glavnica iznosila je samo pola miliona dinara. Već u toku 1992 ona je povišena na 1 milion, u 1993 godini na 1 i po milion, a u 1924 na 2 miliona. Međutim, i to se pokazalo kao nedovoljno, pa je preduzeće ponuđeno stranom kapitalu. Sa prelaskom u ruke stranaca »Jelica« ie izgubila i karakter preduzeća lokalnog značaja. Naime, glavni povod angažovanju stranog kapitala bio je izvođenje planske elektrifikacije čitave šumadijske oblasti. U vezi s tim u 1929 godini došlo je do ponovnog povišenja glavnice na 5 miliona dinara. Stran-
ci su, osim toga, preduzeću bili stavili na raspoloženje preko 30 miliona dinara kredita.
Rad »Jelice« počeo je s uvođenjem električnog osvetljenja u Čačku. U toku 1997 godine preuzeta je i kalorična centrala u Kragujevcu, a sredinomi 19389. uzeta je pod Tridesetogodišnji zakup i električna centrala u Jagodini. Na taj način »Jelica« a. d. raspolagala je trima kaloričnim centralama. Međutim, one su bile i tehnički i komercijalno nedorasle da racionalno elektrificiraju ugovorenu teritoriju. Zbog toga je izrađen plan o podizanju velikih hidrocentrala u Ovčar-Kablarskoj klisuri i na reci Studenici. Dobivene su i potrebne dozvole, ali su se javile i razne teškoće. Što je najvažnije, to je činjenica da se zbog deviznih ograničenja i drugih smetnji nisu mogla nabaviti potrebna novčana sredstva. Tako su veliki projekti stranog kapitala ostali samo projekti, a »Jelica« je zbog ogromne režije, skupih proizvodnih troškova i ograničenog kapaciteta postojećih Кајоričnih centrala sve više nazadovala. Ne samo da su akcionari kroz dugi niz godina bili lišeni dividende, nego su se i DOverioci godinama morali odricati kamata na svoja ogromna potraživanja od oko 30 miliona dinara. Bruto prihodi preduzeća jedva su pokrivali čisto pogonske troškove, a amortizacioni fondovi ostajali su nepopunieni, iako su neke investicije bile dotrajale.
U razvjitku »ЈеПсе« а. а. pretstavlia prošla godina važnu prekretnicu. Preduzeće opet dolazi u domaće ruke, pošto se je strani kapital povukao sa ogromnim gubicima od preko 30 miliona dinara. Novi vlasnik »Jelice« je Trgovačko-industrijska banka iz Beograda odnosno naše poznato električno društvo »Elektro-Makiš a. d.« koje je na (ај паčin uspelo da znatno proširi svoj uticali. U stvari Trgovačkoindustrijska banka je sada najvažniji i gotovo jedini faktor u električnoj privredi Šumadije. Posle preuzimanja »Jelice« Banka ima elektrifikacionu domenu u prečniku od 250 km, Što znači da ona poseduje najprostraniju teritoriju napajanja elektricitetom u čitavoj državi. Našim čitaocima su poznate sposobnosti i energija ljudi koji vode Elektro-Makiš i Тгооvačko-industrijsku banku iz Beograda. S obzirom na to mislimo da ne treba ni naglašavati da je dolazak novih vlasnika i za »Jelicu« a. d. identičan sa prelazom iz dugogodišnje stagznacije u fazu зпаХпог ројећа.
Novi vlasnici pristupili su, pre svega, povišenju glavnice sa 5 na 25 miliona. Drugu meru u cilju sanaciie preduzeća pretstavlja i zaustavlianje nerentabilnih i slabih centrala u Čačku, Kragujevcu i Jagodini. Čitavo područje »Jelice« treba da se veže za neiscrpne pogonske izvore Elektro-Makiša, odnosno za novu veliku centralu Elektro-Makiša u Vreocima, u Lazarevačkom srezu. Imali smo već prilike da naglasimo da je kapacitet kalorične centrale u Vreocima nekoliko puta veći od onog Makiške centrale kod Beograda, a pogon se obavlja uz neobično povoljne uslove, jer se zasniva na DOtrošnji tamošnjih bogatih naslaga lignita. Oslonom na Elektro-Makiš a. d. »Jelicie se pruža mogućnost povolinog snabdevanja velike i male industrije u njenom području, što do sada nije bilo moguće. Time se stvara i jedan od najvažnijih uslova za industrijski napredak Šumadije. Spajanie Čačka i Kragujevca električnim dalekovodom je već izvedeno, a nedavno je Elektro-Makiš pristupio i izgradnji dalekovoda od Kragujevca do Jagodine i od Kragujevca do Makiške centrale. Ovi radovi treba da budu završeni već u junu OVe 20dine. Uporedo s tim priprema se i dalekosežna reorganizacija čitavog poslovania »Jelice«.
Razume se da novi duh u »Jelici« a. d. nije mogao da dođe potpuno do izražaja Već u njenom bilansu za prošlu godinu, jer je njeni novi vlasnici vode tek od početka drugog polgođa 1937. Završni računi za 1998, a naročito račun gubitka i dobitka, pokazivaće sigurno mnogo prijatniju sliku.