Народно благостање — додатак

ан

НЕ а во RP:

престало опадање збира биланса. Већ до краја 1984, пре Цего што је приступила дефивитивном прочишћавању свог биланса, ЈБубљанска кредитна банка је успела да прикупи скбро 45 милиона нових средстава. У току последње: три године развој „новог пословања“ је знатно убрзан, тако да су до краја 1987 нови улози и повериоци порасли на ско 104 милиона динара. У првом тромесечју 1938 повећани су за даљих 20 милиона, а у другом тромесечју 1938 повеБавају се по прилици истим темпом, тако да има много изгледа да ћеу најкраћем року достићи висину од 150: милиона динара. У току 1937 и 1938, већи део "ослобођених устарих' улога: опет је уложен код Љубљанске кредитне банке на „нови рачун“. То указује на поновни пораст поверења улагача према заводу. Крајем 1937 нова средства била су овако пласирана: готовина- је износила 29,3 милибна, што значи да се око 3090 нових средстава налазило у банчиним касама и на жиро-рачуну код Народне банке, Поштанске штедионице и других завода; менице су билансиране са 29 милиона према 25 мил. дин. У 1936, а предујмови (ломбард) износе 17,2 мил. према 12 мил. у претходној години; дужници по текућим рачунима су за 6 мил. већи него у 1986 и износе- скоро 28 мил. дин. Сва нова средства пласирана су у потпуно ликвидне и сигурне послове. о.

Упоредо са наглим развитком новог пословања постигнут је врло леп успех и у погледу редукције старих послова. Као што је већ споменуто, пре банкарске кризе банчине укупне обавезе износиле су око 600 милиона ди-· нара, а крајем 1937 оне су једва прелазиле износ од 180 милиона. Већ у 1985, као првој пословној години после успешно проведене санације, били су ослобођени сви стари улози до 2.000 динара; у току 1936 олсобођени су н они дај 4.000 дин, а у 1937 сви стари улози до 8.000 дин. Најзад, од 1 фебруара о. г, Банка исплаћује и све оне до 10.000 дин. Повериоцима и улагачима исплаћени су, поред тога, и знатни износи за социјалне потребе као и сва доспела камата. Све те исплате Банка је извршила искључиво сопственом снагом. Крајем 1987 „стари“ улози су износили још 67,9 мил. према 166,3 мил. у 1930, а „стари повериоци' и реесконт били су исказани са 1133 мил. према 401,05 мил. дин. крајем! 1930.

Актива старог пословања билансирана је крајем 1987 године са 222 милиона динара. Од тога отпада око 115 милиона на дужнике и на менице, 50 милиона на конзорцифалне послове и на учешћа, око 30 милиона на непокретности, 16 милиона на хартије од вредности, 27 милиона на гстовину и 6,8 милиона динара на разну активу. Билансна вредност банчиних хартија од вредности повећана је према претходној години за 1,3 милиона услед пораста курсева. Од укупних хартија од вредности отпада 13,5 милиона на државне и на акције Народне банке и само 95 милиона на остале папире. У погледу банчиних конзорцијалних послова и учешћа управа напомиње у свом последњем извештају, да су сва банчина предузећа у току 1927 радила уз повољне услове. Већи број ових предузећа повећао је свој промет и постигао је резултате, који омогућују исплату задовољавајуће дивиденде. Иначе, Љубљанска кредитна банка учествује код следећих предузећа: Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе д. д, Љубљана; „Славија“ југословенска осигуравајућа банка у Љубљани, Творница шешира „Шешир“ д. д. у Шкофјој Лоци; Творница ланаца д. д., Лесце код Бледа; Текста д. д. за текстилну производњу у Марибору; „Сладкор" д.8.0.3., Љубљана; „Мотвоз ин платно“ д: д., Гросупље; „Папирлес" дружба 3. о. 3, Љубљана и Сплошна ставбена дружба д. д. Марибор. Сва ова предузећа била су у прошлој години ванредно добро запослена.

| Рачун губитка и добитка Љубљанске кредитне банке за 1930 и три последње године овако изгледа:

"расходи 1930 1935 1936 1937 је |, у хиљадама динара Камате 35.883 11.307 10.330 10.591 Трошкови 18.186 2.419 2.20 2.925 Плате' и пензије — 6.726 6.450 7.108 Порези MOM: 0 na 392 896 715 888 Отпис · нам. и:'непокр. — 139 141 499 Отпис дубиоза ':': 2.194 4.329 2.835 2.079 Нобитак 5.421 3.417 2.532 2.592 ·" Приходи : Пренос добитка | — 87 351 0528 Од · ефеката ' 1 — 1.251 — 919 Камате ~ 45.778 21.239 19.688 17.550 Од непокретности 1.424 886 788 1.299 Провизије. итд. 9.851 5.770 4.376 5.692 Збир ; 57.053 29.233 95.203 95.983

Збир прихода, који је од 1930 до краја претпрошле године показивао сталну тенденцију опадања, прошле године био је за 780 хиљада динара већи него у 1986. Приходи од камате били су у 1937, додуше, опет мањи него у претходној години. Међутим, приходи од провизија и од непокретности су порасли, они од провизија за преко 1,3 милиона, а од непокретности за преко пола милиона динара. Прошле године су се опет јавили и приходи од ефеката. То је у вези са бољом запослености банчиних предузеБа. Управни трошкови и плате кретали су се у 1987 приближно на истој висини као и у претходној години. Укуплно повећање не износи више од 100 хиљ: дин, што је с обзиром на повећање укупног промета са 15,55 милијарди у 1936 на 16,35 милијарди динара у 1937 незнатна сума. и редовне пензије биле су у 1937 готово једнаке као и упретходној години. Међутим, прошле године је извршена доплата на пензије из ранијих година у износу од 547 хиљада, што је такође књижено на терет текуће режије. Повећање према 1936 показују и издаци за порезе.

Чисти добитак за прошлу годину исказан је са 2,59 милиона. Од тога је употребљено за 47» дивиденду наприоритетну главницу 400 хиљ. за повећање фонда курсне разлике хартија од вредности 500 хиљ., за дотацију пензионом фонду ! милион, за дотацију редовном резервном фонду 108 хиљ., а остатак од 589 хиљ. динара пренет је на нови рачун.

У управном одбору Љубљанске кредитне банке су гл. Алојзиј Водник (претседник), Иван Јелачини д-р Ернест Рекар (потпретседници), Вилим Бизјак, д-р Јернеј Демшар, инж. Оскар Драчар, Фран Хмелак, Август Јенко, инж. Томо Кнез, д-р Алојзиј Кобал, Лео Соуван, Херберт Вошнаг и Јакоб Задравез. У надзорном одбору налазе се господа: д-р Иван Боле, Виктор Наглас, Милош Осет и Мирко Степић. Главни директор је г. Хануш Крофта, заменик главног директора је г. Рихард Швингер, а директори су гг:: Фран Паолин и Фран Рус.

ЗДРУЖЕНЕ ПАПИРНВИЦЕ ВЕВЧЕ, ГОРИЧАНЕ ИН МЕДВОДЕ Д. Д., ЉУБЉАНА Пред крај 1936 почеле су знатније да расту цене хартије које су у току неколико година пре тога готово стално падале. Повољнија коњунктура у тој грани индустрије трајала је и у току 1987 године. Међутим, приликом доно-

„шења закључака о прошлогодишњим пословним резултати-

ма наших фабрика хартије треба имати у виду да за пораст цена хартије није било од толиког значаја повећање потрошње у земљи. Потрошња хартије ни у 1937 није била знатно већа од оне у претходној години, али је тражња за њом била ипак повећана и убрзана, јер су купци, с обзиром на растућу тенденцију цена, настојали да благовремено повећају своје залихе. Прави узрок порасту цена хартије налази се у поскупљењу и несташици целулозе на светским тржиштима, што је опет у вези са повећањем тра-