Народно благостање — додатак

ппе bili odbačeni. Imali smo već priliku da napomenemo da ie prošle godine i prinos repe bio vrlo slab. Zbog toga je Velikobečkerečka fabrika šećera koja ie naša daleko naiveća šećerana, mogla da otkupi i preradi svega 446,5 hilj. kvintala repe prema 1146.140 kv. u prethodnoi godini. Iz ove ko"ličine proizvedeno je samo 46.339 kv. šećera (prema 155.687 kv. u 1936), 24.300 kv. melase i 24.187 Ку. suvih rezanaca. Како је prošlogodišnia repa sadržavala vrlo malo šećera, opao je i procenat iskorišćenja sa 13,8%/5 u 1936 godini na 10,4% и 1937.

Uprkos srozavanju proizvodnje i preteranom trošarinskom opterećenju, Velikobečkerečka fabrika šećera uspela je da zakliuči i prošlu poslovnu godinu sa dobitkom. To je posledica prodaje velikog dela starih zaliha. Kad bi u završnim račaunima imao biti odlučujući samo efekat prošlogodišnie proizvodnje, onda bi i ova fabrika morala iskazivati gubitak. Čisti dobitak za 1937 iskazan је sa 10,66 miliona (sa prenosom iz 1936 godine — 11,26 miliona dinara), dok ie godišnia zarada pre krize iznosila redovno preko 100% više. Posmatraocima kojima prilike nisu poznate (a takvih kod nas nema malo) mogla bi i prošlogodišnia zarada izgledati ogromna, jer glavnica fabrike iznosi 36 miliona. Međutim, ova zarada je više nego umerena. Naime, treba imati u vidu da je u fabriku prilikom njenog osnivanja uloženo oko 1,3 miliona engleskih funti; a to kod današnjeg kursa iznosi okruglo 900 miliona dinara. To znači da prošlogodišnji dobitak odgovara ukamaćenju uloženih sredstava: od oko 4d1/%/;. > 5

Vrlo povolino imovinsko stanie Velikobečkerečke fabrike šećera potvrđuje nam i donja tablica, u koioi donosimo glavne bilansne pozicije·' za. poSlednie četiri godine:

Bačun izravnanja

Aktiva 1934 1935 1936 1937 Investicije 51.373 51.082 51.790 51.972 Dužn. i pover.-saldo 5.132 884 788 7.911 Efekti 17.104 17.146 16.877 19.877 Roba 43.963 45.438 49.917 38.636 Blagajna 720 845 964 1.088

Pasiva Glavnica 36.000 36.000 36.000 36.000 Red rez. fond 9.506 1.048 10.695 11.195 „Fond za pov. glavn. 3.360 3.360 3.360 3.360 Fond valorizacije 9.136 9.136 9.136 9.136 Fond amortizacije 39.071 39.071 39.573 40.080 Fond poreske rezerve 6.000 4.500 5.100 7.800 Neispl. dividenda —.— 2.926 5.305 654 Čisti dobitak 10.304 10.354 11.166 11.259 -Zbir bilansa 118.294 115.395 120.336 119.484

Račun gubitka i dobitka

Rashođi “Troškovi i plate 3.422 2.701 2.729 2.872 Porezi 8.047 4.256 2.110 3.730 Dubiozna potr. = = 436 Poreska rezerva = = 600 2.700 Amortizacija 3.254 = 502 507 Dobitak sa prenosom ~ 10.304 10.954 11.166 11.259

Prihodi “Prenos dobitka — 410 459 596 Bruto prihodi 24 662 16.901 17.084 20.472 ·Zbir prih.-rash. 24.662 17.311 17.548 21.068

97

- Pošto su dužnici i poverioci kompenzirani, a njihov saldo ie iskazan u aktivi, ovde је zbir bilansa, koji iznosi 119,5 miliona, identičan sa sopstvenim sredstvima preduzeća, Od ovih sredstava plasirano ie oko 52 miliona u investicije. Fond amortizacije dostigao je visinu od 40 miliona. Ako ovaj fond odbijiemo od iskazanog iznosa investiciia, videćemo da · su ukupne investicije bilansirane per saldo sa 12 miliona dinara, a nesumnjivo je da one stvarno pretstavljaju višestruku vrednost. Zbog toga ie poslednjih godina i amortizacija mogla da bude vrlo umerena; za prošlu godinu iznosila je samo pola miliona dinara.

Saldo dužnika i poverilaca, koji se već čitav niz godina iskazuje stalno u aktivi, iznosi 7,9 miliona prema 788 hilj. u 1936. S obzirom na povoljnu finansiisku strukturu preduzeća poverioci sigurno ne zauzimaju veće dimenzije, a tako isto ni dužnici, jer se najveći deo transakcija obavlja za gotovo. Porast pomenutog salda je, prema tome, izazvan povećanjem sopstvenih nezaposlenih sredstava, plasiranih kod novčanih zavoda, a povećanie ovih sredstava je u prvom redu posledica smanjenja zaliha robe, sa 49,9 mil. din. u 1936 na 38,6 mil. krajem 1937. Račun efekata je takođe povećan za ravno 9 mil., na 19,87 mil. din., delom zbog dobitka па kursnoj Tazlici.

Brutoprihodi iznose 20,47 miliona i veći su za 9,4. mil. nego u 19836. Na strani rashoda vidimo da su plate i troškovi ostali gotovo nepromenjeni, dok su izdaci za poreze povećani sa 2,11 mil. u 1936 na 3,73 mil. u 1937. Povećana je i dotacija poreskoi rezervi sa 600 hili. din. u prethodnoi na 2,7 mil. dinara u prošloi godini. Od čiste dobiti upotreblieno je 9 mil. za isplatu dividende, 1 mil. 66 hili. za tantijemu, 500 hili: za povećanje rezervnog fonda, a ostatak od 692 hiliade prenet je na novi račun. | |

U upravi su . g.: Đ-r Đragoliub Arandelović, Hajnrih Blas, Josif Bun, Grof Aleksandar Čekonić, Hugo Elbogen, Rudolf Elbogen, Emil Frajnd, d-r Oton Frangeš, Milutin Lazarević, Artur Lederer, Đorđe Lederer, Baron d-r Marsel Madarasi-Bek, Šarl Torman. Članovi nadzornog odbora su g. g.: d-r Miša Matić, Andor Marton, Edmund Poper, Robert Trajš i d-r Slavko Županski.

FABRIKA ŠEĆERA A. D. »BAČKA«, NOVI VRBAS

Sa 1937 završila je Fabrika šećera a. d. »Bačka« svoju 25-tu poslovnu godinu. Fabrika je osnovana 1911 sa glavnicom od 5 miliona kruna. Godine 1917 povišena je glavnica na & miliona kruna, a krajem 19920, posle nacionalizacije, glavnica je iznosila 5 miliona dinara. U toku 1922 ona se povisuje na 15, a u 1923 na 25 miliona dinara. Na tom nivou ostala je sve do godine 1998, kad je provedena valorizacija investicija i glavnica povišena na 50 miliona dinara. Tom prilikom je bio formiran i poseban fond valorizacije u iznosu od skoro 9 miliona dinara. |

Odmah posle osnivania fabrika je morala da se bori sa teškom krizom, koja se upravo u to vreme pojavila na svetskoj pijaci šećera i koja ie ovo novo preduzeće već u samom početku teško gušila. Čim je ova kriza nešto popustila, naišao je i svetski rat, koji je doneo nove teškoće. Posle rata izvršena je agrarna reforma. Nije teško razumeti šta je ona značila za fabriku šećera »Bačka« koja se je u pogledu snabdevanja repom oslanjala na veliki posed. Kada su prestale nedaće u pogledu snabdevanja repom, došlo je do smanjenja potrošnje šećera i povećanja trošarinskih stopa, a u vezi s tim i do hiperprodukcije šećera. Kao što se vidi, 25-godišnja delat. nost fabrike bila je gotovo u celosti ispunjena borbom i teškoćama. Međutim, treba konstatovati da je fabrika ipak uspela, blagodareći smišljenom radu i neobičnoj obazrivosti, da svla-