Народно благостање — додатак

104

Rashodi Troškovi i plate 6.084 6.053 6.255 6.625 Socijalni izdači 11.080 10.883 10.230 10.789 Porezi i takse 7.166 6.701 9.758 11.906 Kamati 351 343. 324 320 Amortizacija 16.633 14.695 15.259 16.460 Otpis sumni. potr. 402 134 311 1.096 Čista dobit 10.109 14.288 15.761 21.879 Prihodi Bruto prihodi 48.240 50.738 56.386 67.394 Prenos dobiti 3.587 1.859 1.562 1.681

Zbir prih. — rashoda 51.827 52.597 57.898 69.075

Zbir bilansa, koji je sa 409 miliona u 1932 postepeno ali stalno opadao, prošle godine pokazuje povećanje od oko Đ milona, na 343,7 miliona dinara. U mpasivi vidimo da kod poverilaca ni u toku 1937 tendencija opadania nile prestala. Poverioci iznose samo 33,7 miliona i jedva prelaze 40% njihBovog iznosa iz 1999 ili 1930 godine. Društvo ima u opticaju i za 3,8 miliona dinara obligacija. Sva tuđa sredstva ne iznose više od 43,77 miliona. To znači da na njih ne otpada ni 139%/s od ukupnih sredstava kojima društvo raspolaže. Finansijska snaga Trbovljanskog uglienokopnog društva ie ogromna, i to ne samo Za naše, Već i za evropske prilike. Glavnica iznosi 200 miliona, a rezerva 78 mil. din., odnosno sa dotacijom iz dobiti za 1937 — ravno 80 mil. din. prema 70,7 miliona krajem 1929 godine. Od 1932 do kraja 1936 rezerve su se slabo meniale. To je i razumljivo s obzirom na neobično teške prilike u kojima se kroz to vreme nalazila naša industrija uglja. Ovde treba napomenuti da se amortizacioni fondovi ne iskazuju u pasivi, jer se amorltizacija vrši neposredno smanjivanjem bilansne vrednosti odnosnih investicija u aktivi.

Ukupne investicije su bilansirane sa 151,5 miliona prema 144,4 miliona krajem 1936. Posle čitavog niza godina to ie prvo povećanje ukupnog iznosa investicila. U nove investicije uloženo je u toku prošle godine ukupno 25,42 miliona prema 15,2 mil. u prethodnoj i 7,15 mil. din. u 1935 godini. Od 1929 do kraja 1936 nove investicije su iznosile oko 11 miliona godišnie. U 1937 bio je najjači porast kod pozicije »mašine«, koje su bilansirane sa 40,5 miliona prema 29,78 miliona u 1936 godini. Zatim dolaze industrijska preduzeća sa 14,28 mil. prema 10,87 mil. u prethodnoj godini. To ie u prvom redu posledica уес зротепшћов ргешгедепја sopstvene Кајопспе centrale i ргобтепја Гађике сетепфа. Мајуес! обр15; 1туг5ем su i prošle godine kod uređaja rudnika i dnevnih Короуа. Inače, amortizacija u 1987 iznosila je 16,46 miliona prema 15,26 mil. u 1936 i prosečno oko 16 miliona godišnje od 1999 do 1985 godine.

Zalihe uglja, cementa, kreča i pogonskog materijala bilansirane su sa 17,94 mil. Od toga ne otpada ni punih 39 hili. din. na zalihe ugija, dok je materijal iskazan sa 16,4 miliona, a cement i kreč sa 1,48 mil. Pozicija »dužnika«, preko koje se knjiže i nezaposlena sredstva uložena u banke, iskazana je sa 167,9 mil. Ako uporedimo poziciju dužnika sa pozicijom poverilaca, vidimo da ovi poslednji ne iznose više od jedne petine iznosa dužnika. I to jie dokaz neobično povolinop finansijskog stanja društva.

Uprkos povećanju nadnica i drugih izdataka koji poskupljiuju pogon, čista dobit se prošle godine takođe povećala i iznosi, bez prenosa iz prethodne godine, 20,2 miliona prema 2 miliona u najslabijoi 1993 godini i 44 mil. din. u najboljoi 1929 godini. Bruto prihodi u 1937 iznose 67,4 miliona i veći su Za 1i mil. nego u prethodnoi godini. Čista dobit je povećana samo za 6 miliona, jer su porasli i izdaci: po-

rezi i takse za 2,9 mjliona, troškovi i plate za 400 hilj., so--

cijalni izdaci za 560 hilj. Amortizacija je takođe. za 1,2 miliona veća nego u 1986, a otpisi dubioza za 785 hilj. dinara. Uprava napominje da prošlogodišnji otpis za dubioze obuhvata pored neznatnih stvarno nenaplativih iznosa i jednu rezervu od skoro milion dinara za eventualne gubitke kod banaka pod zaštitom.

Od iskazane čiste dobiti upotrebljeno je 16 miliona za isplatu 8%o5 dividende (prema 6!/»/o u prethodnoj, 6% u 1935, 49% u 1934 i 17,5%% u 1929 godini), zatim 2 miliona za роуеćanje rezervnog fonda, 500 hilj. za povećanje penzionog fonda i 1,45 miliona za tantijemu, dok se ostatak od 1 milion 997 hili. prenosi na novi račun.

U upravno odboru su g. g.: Andrć Luquet (pretsednik), d-r Bogdan Marković (potpretsednik), Claude Aulagnon, d-r Ivo Benković, Jean Baron de Bourgoing, Raymond Deltel, Emil Freund, d-r Ferdinand Gramberg, Fernand Grenard, inž. Anton Klinar, Jacques May, Renć Monod, Adolf Miinch, Ervin Philipp, d-r Alfred Porada, Henry Reuter, Rikard Skubec, Vasilije Nikolajević Strandtman, Maurice Trćmau, Henry Jahan i Ivan Avsenek. U nadzornom odboru su g. g.: Jules Benard, d-r Adolf Golia i Ivan Pless. Generalni direktor je g. Rihard Skubec, a njegov zamenik g. inž. Antoine Julliard. Direktori su g. g.: inž. Avgust Heinrich i d-r Vinko Vrhunec. Vladin komesar je g. d-r Vilko Pfeifer.

ELEKTRIČNA CENTRALA »FALA« A. D., BEOGRAD

»Fala« iskorišćuje vodenu snagu Drave, nedaleko od Maribora. Ona je najveća električna centrala u Dravskoj banovini, a u celoj našoj zemlji ispred nje se nalazi samo centrala društva »La Dalmatienne« u Kraljevcu na Cetini. »Fala« raspolaže vodenim turbihama od 50.000 koniskih snaga, a od početka svoga rada u 1938 godini do danas izgradila ie preko 400 kilometara dalekovoda visokog napona od 80.000, 35.000, 10.000 i 5.000 volta. Od celokupne električne energije koja se proizvodi u Jugoslaviji, na »Falu« otpada po prilici iedna petina, a od one koja se proizvodi, u Dravskoji banovini, u kojoi je, Kao što je poznato, napredak elektrifikacije jači nego u ma kojem drugom delu naše države, na proizvodnju »Fale« otpadaju čitave dve trećine. To nam iasno pokazuje u kolikoj meri je ona doprinela ekonomskom „prosperitetu Slovenije. Inače, »Fala« daje struju gotovo celom severnom delu Dravske banovine kao i mnogim mestima u seVeroOZapadnom delu Savske banovine (Varaždin, Čakovec itd.).

U toku poslednjih 8 godina plasman električne energije, koju proizvodi »Fala«, ovako se kretao:

Prikli. vredn. Plasirana stru- „inst. potr. na-

Prihodi od struje u mil.

Godina ја и пи. К. У. С. prava U hill K. V. dinara 1930 177,3 U 29,8 1931 128,5 — 25,9 1932 128,8 63,32 25,7 1933 128,7 64,73 26,3 1934 180,3 66,86 27.9. 1935 157,3 68,27 30,1 1936 137,9 60,45 271 1937 175,5 63,21 30,8

Produkcija »Fale« bila ie naiveća u 1997 год. за 180,5 miliona kilovatčasova. Usled krize ona je posle toga opala na 198,5 miliona k. v. č. U 1981, 1932, 1933 i 1934 godini ukupni plasman ostao je stacionaran. U toku 1935 bilo je opet došlo do znatnijeg porasta celokupnog konzuma (za 20,6%), u prvom redu blagodareći povećanju potrošnje kod Tvornice dušika Ruše. Proizvodnja energije u 19936 god. u odnosu na pret-