Народно благостање — додатак

већ у економском смислу — нису потпуни. Целокупни обрт може се добити кад се и набавке узму у рачун. Тога податка нема у завршним рачунима; али се ту можемо лако номоћи. У литератури о обућарској индустрији — а она је огромна — могу се наћи подаци о просечној релацији између укупних трошкова и оних за набавке. Последњи износе 930%/, од првих. Значи да је Бата у току 1987 год. издао на потрошни материјал 160 мил. дин. Ту спадају: жожа, текстилија, гвожђе, погонски материјал, кемикалије, гума, материјал за паковање итд.

Према томе рачун губитка и добитка заједно са начбавкама овако би изгледао:

Губнтак 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара

Подвоз 8.065 10.436 11.738 Царина 4.547 5.399 7.347 Порези и остале дажбине 19.207 25.923 42.921 'Наднице, плате и награде 52.833 59.821 71.997 Амортизације 13.999 20.172 96.341 Погон. и послов. издаци 34.906 24.597 33.305 Набавке 110.000 122.000 160.000 Чист добитак 3.891 6.738 4.593

Добитак Ђруто добитак 247.459 275.086 358.242 Збир губитка или добитка 247.459 275.086 358.242

Значи да је Бата у току 1937 год. потрошио округло, 358 мил. дин. Према природи материјала који је потрошио, а и према информацијама које смо добили, од тога је потрошено У земљи 310 мил. дин.

На шта је потрошено тих 310 мил. динг Као што смо видели 160 мил. на набавке. Од тога, такође према иску'ству У индустрији обуће, највећи део (70%0) отпада на кожу и текстилије. Остало је угаљ, дрво, гвожђе итд. Значи да је цела сума потрошена на набавку домаћих индустријжких производа. У 1937 год. купио је Бата од наше индустрије робе у вредности од 160 мил. дин. Овде долазе у "обзир индустрије, код којих је најважнији део продукционих трошкова радна снага (гвожђе, угаљ, итд.) Према томе од тих 160 мил. дин. отпада округло 100 мил. на наднице. „Ако тој суми додамо износ исплаћених надница сопственим радницима, који је исказан у рачуну губитка са 72 мил. дин. онда излази, да је Бата у току 19837 год. издао на радну снагу — посредно и непосредно — 170 мил. дин, односно 5590 целокупних издатака.

Ова чињеница захтева да се задржимо мало дуже на њој.

Не постоји ниједна индустријска земља у којој се тледа на индустрију неповољно. Тамо нема ниједне политичке странке нити ма какве друге скупине са јавном акцијом, која би била противна индустрији. Таква појава могућна је само код извесних лаичких и реакционарних елемената у земљама индустријски мање развијеним. Индустрија се сматра свуда као крајњи циљ економске еволуције и као база народног благостања. Противници овог тледишта сматрају, да им је у последње време пришао У индат претседник Рузвелт својом борбом са великом индустријом. То је огромна заблуда. Ни на памет не пада претседнику Рузвелту, да буде против индустрије, против великог капитала, против оне привредне гране, од које живи 40% становника Северне Америке. Оно што је Рузвелт критиковао код великог капитала у индустрији, то је њеттово држање у питању инвестиција за време привредне де"пресије. Он налази да велики капитал има за дужност да

У доба депресије врши инвестицију и онда кад то није њетов рачун.

141

Зашто се у напредном свету индустрија сматра за најважнију привредну грану, одговор нам дају горњи подаци. Зато што индустрија не ради за капиталисту већ за радника. Наши су економски реакционари пренели на индустрију и велики капитал мишљење које се обично има о зеленашима. Ови раде само за себе и не даду никоме живети. Индустрија, то су кола, која вуче капитал, а У којима седи рад. Индустријске се државе не устежу чак, да индустрији даду субвенције, премије и друге олакшице само да не би умањиле и престале са послом. У индустрији се у напредном свету не гледа капитал већ рад. Индустрија де у служби рада. То се види из горњих цифара. Јер док је у 1987 год. Бата издао на име надница 170 мил. дин. дотле је он добио свега 4,6 мил. дин. — на сопствени капитал од преко 100 мил. дин. То су цифре, то је реалност, ту нема опсене! Ако би стала електрична централа у Борову, изгубили би радници 170 мил. дин., а Бата 4,6 мил. (наравно са одговарајућим отписима). Не би изгубили само радници. Држава је примила у 1987 год. на име разних дажбина 50 мил. дин. А остали лиферанти добара и услуга 38 мил. дин. Оно што су физички пара и електрика, то је капитал економски: погонска снага. Путем инвестиција и набавки ставља он у покрет процес производње. А производња је извор благостања.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТЕКСТИЛНЕ ТВОРНИЦЕ МАУТНЕР Д. Д, ЉУБЉАНА

Наша текстилна индустрија имала је и у годинама кризе сразмерно доста повољну коњунктуру. Додуше, због смањења куповне снаге становништва била је опала и потрошња текстилних производа. Међутим, то се примећивало у првом реду код увоза фабриката, док се је запосленост домаћих фабрика и у најтежим годинама углавном одржала на висини достигнутој пре кризе. Шта више, поЈедине домаће фабрике су и тада успевале да још и повећају своју производњу. Основано је и много нових текстилних предузећа, нарочито после 1933 године. С друге стране су и од раније постојеће фабрике прошириване и модернизоване. На потпуно задовољавајући напредак наше текстилне индустрије у току последњих 5 година указује и пораст броја текстилних радника осигураних код „Сузора" са 34.700 у 1983 на 60.200 у 1937 години.

Знатан утицај на развитак наше текстилне, а нарочито памучне индустрије имале су и санкције према Италији. Због њих је увоз пређе из Италије у своје време био сасвим престао, тако да је јаче порасла и тражња за домаћом пређом. У вези с тим могле су и Маутнерове предионице у Литији да потпуно искористе свој капацитет, а боље су биле запослене и ткачнице као и текстилна штампарија која овом предузећу припада. У току 1936 побољшање се наставило, јер је предузећу било пошло за руком да знатно повећа своју производњу и продају. Пословање је и прошле године све до краја јесени било сасвим задовољавајуће, али је пред крај године дошло До извесног застоја, који је у току ове година дошао још јаче до изражаја. Средином 19837 дошло је и до пада цена на светском тржишту памука. То је утицало и на формирање цена памучних производа. Благодарећи опрезној куповној политици, Маутнеровим фабрикама је ипак пошло за руком да избегну губитке. Имали смо већ прилику да напоменемо да Југословенске текстилне творнице Маутнер д. д, Љубљана, долазе у ред наших највећих текстилних предузећа. У 1929 и 1930 години ово предузеће је билансирало са 125 милиона, а крајем прошле године са 66,5 мил. дин. Међутим, то не значи да је капитал с којим сада раде Маутнерове фабрике са 60 милиона мањи него пре кризе. Само је начин би-