Народно благостање — додатак

146

године одустало од амортизације а повериоци су се, каои у претходној години, у циљу што бржег опорављења прсдузећа одрекли камате на коју би имали право.

У управи су била господа: Максо Антић, Оскар Бар“, Артур Гвоздановић, Максо Хартогс, Отон Хајнрих, д-р Сигфрид Кауфер, д-р Мирослав Плој, Ђуро Ружић и Дане Волф. Главни директор је г. Отон Хајнрих.

CRNOGORSKA BANKA МА CETINJU

I u svom izveštaju za prošlu godinu upraVa Crnogorske banke konstatuje da je rad tamošnjih novčanih zavoda ioš uvek vrlo otežan time, što im se onemogućuje naplata potraživanja izvršnim putem. Gotovo bi se moglo reći da ni razduženje zemljoradnika i brisanje dugova nisu toliko demoralisali dužnike, koliko je to učinio postupak izvršnih vlasti, koje nikako ne sprovode dosuđena izvršenja. »Ovo je jedan od bitnih razloga — veli uprava — zbog kojeg će novčani zavodi ovih krajeva duže vremena biti u krizi i teže i docnije doći do normalizacije poslovanja i povraćaja роујегепја«. Narodu i privredi iz tamošnjih brdskih i primorskih krajeva nisu donele koristi ni visoke cene zemljoradničkih produkata, ier su to, kao što je poznato, pasivni krajevi, u koje se #tarice moraju uvoziti. S druge strane su i cene stočnim Pproizvodima, koje ti krajevi izvoze, bile niske i nerentabilne.

Razume se da uz takve prilike ni Crnogorska banka nije još mogla da razvije svoiu delatnost onako, kao što bi se to moglo očekivati s obzirom na pobolišanjie opštih proizvodnih prilika u našoi državi, kao i s obzirom na poslovnu tradiciju i ugled koji Crnogorska banka uživa u svom poslovnom rejonu (u staroj Crnoi Gori). Kao i u toku nekoliko prethodnih godina, bančina aktivnost bila je i u 1937 ograničena uglavnom samo na naplatu, obezbeđenje i mobilisanje njenih potraživanja. Našim čitaocima poznato je već iz ranijih analiza bilansa da su zemljoradnici dugovali Crnogorskoi banci oko 3 miliona dinara. U toku prošle godine ona je sva svoja potraživanjia predala Privilegovanoj agrarnoij banci. Gubitak Crnogorske banke na zemljoradničkim dugovima iznosi 533 hilj. dinara. Za njegovo pokriće upotreblien je bančin rezevni fond od 346 hilji., dok je iznos od 134 hili. pokriven prihodima iz prošlogodišnjeg redovnog poslovanja, a ostatak tog gubitka od 73 hilji. din. prenet je na novi račun. Umesto zemljoradničkih menica Crnogorska banka ima sada potraživanje prema Pabu i državi od 2. mil. 305 Hilyj. din,

Imali smo već priliku da naglasimo da je Crnogorska banka najveća privatna banka u Crnoj Gori, pa je kao takva odavna igrala važnu ulogu u tamošnjoj privredi. Osnovana je 1906. U prošlim ratovima finansijski je pomagala i crnogorsku vladu, a inače stalno je bila u tesnoj vezi kako s Dpoljoprivredom, tako i sa zanatstvom i trgovinom Crne Gore. Tek u septembru 1934 zatražila je zaštitu. Međutim, treba Копstatovati da ie ona pre toga svojim ulagačima i poveriocima bila isplatila oko 15 mil. din. To znači da je prilikom prve navale ulagača u septembru 1931 i njena likvidnost bila znatna. Gubici od oko 2 mil. koji su se bili javili 1934 prilikom sastava prečišćenog bilansa pokriveni su upotrebnom fondova, tako da se nije moralo dirati ni u glavnicu, niti su tražene žrtve od ulagača i poverilaca.

Obaveštenje o bančinom poslovanju u toku nekoliko

poslednjih godina dobijamo na osnovu pregleda sledeće tablice: Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara Blagajna 635 593 578 518 Hartije od vrednosti 428 455 470 876 Menice 14.256 13.618 12.706 9.030

Zemli. dugovi = — || — 2.945“ Dužnici 3.829 3.524 3.791 4.014 Мерокгте тон 2.429 3.338 3.686 3.765. Gubitak 146 39 — 718 Pasiva i Glavnica 4.000 4.000 4.000 4.000: Fondovi 688 596 589 242. Ulozi 12.990 12.392 12.099 11.931 Poverioci 636 765 865 895Reeskont „9.978 3.014 2.733 2.667 Neispl. divid. 30 30 30 30 Novi računi 250 771 889 846 Dobit — — 26 _ Naplate, kaucile itd. 21.995 18.466 18.021 17.557 Zbir bilansa 43.059 40.034 39.252 38.168Obrtni kapital 21.724 21.568 21.231 20.611 Rashodi Prenos gubitka — 146 39 Kamata ~ 919 453 465 469 Porezi i takse 69 77 75 55 Admin. troškovi 1.124 709 646 604 Gub. zemli. dug. — = –— 553. Čista dobit — — 26 = Prihodi Prenos dobiti 74 — — 26 Iz rez. fonda — — — 347 Kamata 1.405 972 848 778 Ргоуг је 292 137 138 193 Od nepokretnosti 125 182 217 193 Od hart od vred 70 21 17 22 Мар!. оћр. роб. — — 92 49 Gubitak 146 39 — 73 Zbir prihoda 2.112 1.385 1952 1.682 Obrtni kapital Crnogorske banke koji je pre bankarske krize — Кгајет 1930 — iznosio 99,6 mil. u prećišćenom

bilansu za 1994 bio je iskazan sa 21,7 mil. Krajem 1937 on iznosi 20,6 mil. To znači da je u toku 3 poslednje godine smaпјеп 2а 1.1 mil. din. (za 156 Mili. u 1935, га 337 hili. u pretprošloj i 690 hilj. u prošloi godini). Promene u pasivi su Taspoređene na više računa i ne izgledaju znatne. U aktivi vidimo da je prošle godine menični portfeli smanjen za 2,7 mil., na 9 mil. din. To je u prvom redu u vezi s predajom zemljoradničkih dugova Agrarnoi banci. Od svojih starih dužnika, meničnih i ostalih, Banka ie u toku 1937 naplatila oko 900 hili. din. Od toga je upotreblieno oko 400 hili. za otplatu i kamatu reeskonta i preko 400 hili. za kamatu i druge isplate ulagačima.

Račun gubitka i dobitka nam pokazuje da je Uprava

primeniivala najstrožiju štednju. Upravni troškovi u 1937 iZ.

nose 604 hili. prema 1,12 mil. u 1934 i 1,8 mil. u 1930. Меđutim, znatno su podbacili i prihodi, delom zbog зтапјепја poslovnog volumena a delom zbog maksimiranja kamatnih stopa. Prihodi od provizija opet pokazuju porast. Poslovanie u 1937 bilo je aktivno. Ipak se u bilansu javlja gubitak od 73 hili. Kao što ie već spomenuto to je u Vezi sa Olpisom: gubitka na zemljoradničkim dugovima, predatim Agrarnol banci. Od 1039 banka ne plaća dividendu. Za 1931 ova је iznosila 5%0, a za 1999 i 1930 godinu po 10%.

U upravi su g. g.: Lale N. Zuber, (pretsednik), Do Đurašković (potpretsednik), Rudolf Đuniio, Dušan Kapičić, Nikola Knežević, Maksim Martinović, Radomir P. Nikolić, Krsto L Pejović i Jevto Spasić. Pretsednik Nadzornog оба bora je g. Risto Gordić, a članovi su g. g.: Vido Banašević,. Filip Martinović i Đorđe Stanić. Direktor je g. Antun Слапс.-