Народно благостање — додатак

обабак

„Магодпо!

|

ВЕОЈ 409

~ o Задггај; Francusko društvo Вогзћ гидика, Рап Прва хрватска творница уља д. д. — Загреб

FRANCUSKO DRUŠTVO BORSKIH RUDNIKA, PARIZ

Razumevanje bilansa, odnosno završnih računa, jednog poduzeća, ne zavisi samo od načina na koji su oni izrađeni; ono je mnogo više uslovljeno predmetom poslovanja, valutom u kojoj su izražene vrednosti, njegovom prošlošću i konjunkturom koja je, kao što se zna, vrlo promenljiva. Ima bilansa koji se mogu razumeti kako treba samo uz istorijat i opširan komentar.

To važi u najvećoj meri za bilanse Francuskog društva Borskih rudnika, a naročito za 1937 godinu, kao što će se to detaljnije videti iz dalieg izlaganja a naročito analize dobiti u 1937 godini. Sasvim drugačije izgleda rezultat rada društvenoga, kad se imaju u vidu činjenice: da je glavnica većim delom uplaćena u zlatnim francima a da je bilans sastavljen u jako depresiranim francima, naročito u 1937 god. Dalje da je godina 1937 za razviće cene metala, usled nečuvene nervoze naoružanja, bila skroz abnormalna, tako da je nikad ranije nije bilo niti će se verovatno ikad povratiti.

U analizi bilansa Francuskog društva Borskih rudnika, koju smo objavili u br.2 od 8 januara o. g., prikazali smo vrlo opširno njegovu istoriju, finansijsku snagu, poslovnu organizacilu i rad od osnivanja Društva do kraja 1936 g. Ovde se, zbog toga, možemo ograničiti na kratku rekapitulaciju, kao i na prikaz kretanja društvenih poslova u prošloj godini.

Društvo Borskih rudnika osnovano je u julu 1904 g. u cilju eksploatisanja ležišta bakarne rude kod Bora, za koje je počivši Đorđe Vajfert kao koncesionar uspeo da zainteresuje francuski kapital. Odmah posle osnivania Društva pristupilo se postavljanju prvih instalacija, tako da su već u toku 1906 istopljene i prve poluge sirovog bakra. I ako finansijski rezultat poslovanja kroz čitav niz godina nije išao uporedo sa tehničkim napretkom preduzeća, ipak akcionari nisu gubili strpljenje. U toku 1908 povišena je i društvena glavnica sa prvobitnih 5,5 mil. francuskih franaka na 7 mil., a 1912 godine

g. Eugčne Mirabaud uzet je i jedan 5%6-6п1 preisednib društva obligacioni zajam od 7

. mil. franaka. Ta nova

sredstva su upotrebljena delom za proširenje rudničkih

postrojenja, a delom za izgradnju železničke pruge ВогMetovnica, kojom je centar eksploatacije u Boru 1912 go-

BEOGRAD, 1. OKTOBRA 1538.

GODINA X

dine vezan sa mrežom državnih železnica. Time ie istovremeno bio postavljen i solidan temelji za dalji uspešan razvitak rudnika. Međutim, krajem jula 1914, zbog rata, eksploatacija rudnika i rad Borskih postrojenja morali su da budu obustavljeni, a u oktobru 1915 rudnik je čak sasvim napušten, jer je društveno osoblje bilo primorano da se u žurbi povuče pred nastupanjem Bugara. Ovi su docnije rudnik prepustili iednoi nemačkoj kompaniji, »Kriegsmetallgeselischaft«, koja ga је eksploatisala od februara 1916 g. do 12 oktobra 1918 godine.

Kada je uprava Borskih rudnika u decembru 1918 god. ponova uzela u posed društvena postrojenja, ona је Копstatovala da je za vreme okupacije izvezena znatna količina rude. Ruda je vađena iz rovova koji su bili pripremlieni i otvoreni pre avgusta 1914 god., a o pripremaniu novih rovova nije bilo ni govora. Potrebne opravke nisu takođe vršene. Društveni železnički vozni park bio je znatnim delom raznešen ili sasvim upropašćen. Nestao je i najveći deo zaliha goriva i drugog materijala, koji je prilikom napuštanja rudnika u oktobru 1915 bio ostavljen. Za vreme rata pogoršalo se je i finansiisko stanje Bora. Prihoda nije bilo, jedan deo predratnih potraživanja od kupaca bakra je bio propao, a opšti troškovi su malo po malo apsorbovali sva likvidna sredstva, kojima je Društvo raspolagalo u julu 1914 godine.

Za obnavljanje eksploatacije bila su potrebna mova sredstva. Društvo se služi najpre pozaimicama, a u oktobru 1919 povisuje, člavniću sa 7 na 14' mil' fr. U aprilu 1920 ono emituje i za 192 miliona franaka novih 6% bonova. Ta sredstva mu omogućuju da popuni i poveća postrojenja, da podigne potrebne nove zgrade, da obnovi vozni park železnice BorMetovnica itd. Međutim, uprava je bila primorana da se bori i s mnogim drugim teškoćama, pre svega s oskudicom radne snage, zatim s nestašicom goriva (koksa), koja se u Ono Vreme osećala gotovo u celoj Evropi. Zbog krize saobraćajnih sredstava nije se mogao osigurati ni redovan izvoz bakra ni doyoz Dotrebnih sirovina (drva, eksploziva, uglja itd.). U prvoj polovini 1990 država je bila uvela i gotovo prohibitivnu izvoznu taksu na bakar. Tome se pridružio i pad cena bakra na svetskom tržištu, tako da je uprava Borskih rudnika pomi-

Dr. Ferdinand Grambergs član upravnog odbora