Народно благостање — додатак

160

бине за железничка возна средства, тако да је капацитет фабрике био још увек слабо искоришћен. Тек пред крај прошле године добивена је једна поруџбина за 10 локомотива. Пошто је данас потреба за железничким превозним средствима врло велика, а нађени су за то и потребни кредити, оправдана је нада. да ће прилике убудуће бити повољније, поготово с обзиром на чињеницу да је и наша влада утврдила принцип, да се све што се у земљи може производити у земљи и набавља. Да би се фабрици обезбедио рентабилан рад, а радништву и инжињерима запослење, треба постојеће потребе тако распоредити, да joj се омогући стално запослење. У другим државама се индустријама ове врсте и оваквог калибра дају поруџбине и без лицитације, непосредно, на основу познатих тржишних цена за односне објекте. |

Актива 1934. 1985. 1936. 1937. у хиљадама динара Инвестиције 95.956 97.351 97.815 98.345 Нове инвестиције 1.395 510 586 1.236 Материјал и радови 7.862 9.211 22.308 32.912 Благајна 242 302 552 433 Ефекти 1.159 775 3.436 513 Сопствене облигације 7.500 7.500 7.500 7.500 Дужници: држава и разни 5.973 9.096 11.359 22.957 Губитак 1.876 2.473 2.288 2.132 Пасива Главница 55.000 55.000 55.000 55.000 Резервни фонд 1.000 1.000 1.000 1.000 Фонд амортизације 19.398 19.398 19.398 20.915 Облигације 28.100 28.100 28.100 28.190 Повериоци 18.466 23.720 42.346 60.418 Збир биланса 121.964 127.218 145.844 165.433 Расходи Општи трошкови 1.412 1.349 1.478 2.008 Порези 587 627 798 2.003 Камата 2.624. 92.563 2.880 3.386 Амортиз. фонду — — — 1.517 Отписи — — 15 Губитак из ран. год. 1.476 1.876 2.473 2.288 Приходи Бруто зарада 4.228 3.942 5.357 9.070 Губитак 1.876 2.473 2.288 2.132

Обртни капитал, који се од 1932 до 1985 кретао између 122 и 132 мил. дин. порастао је у 1936 за 18,6 мил. а у 1987 за даљих 19,6 мил. дин. Битније промене показивали су у пасиви само повериоци, а у активи — „дужници" и „материјал и радови". Са 184 мил. у 1984 „повериоци“ су постепено порасли на 60,4 мил. крајем 1937. Крајем 1934 били су и дужници најмањи. Износили су 5,97 мил., док су крајем прошле године исказани са 22,3 мил. дин. Позиција „материјал и недовршени радови" порасла је са 7,86 мил. у 1934 на 32,9 мил. у 1937 (од тога отпада на недовршене радове 242 мил. према 18,76 мил. у претходној, 4,7 мил. У 1935 и 3,7 мил. крајем 1934 год.). Фонд амортизације, који је од 1932 исказиван непромењено са 19,4 мил., прошле године је повећан за 1,5 мил. дин. на 20,9 мил. Укупне нове инвестиције у току последњих 5 година износиле су око 4,6 мил.

Иначе, крајем 1937 инвестиције су билансиране са 99,58 мил. што значи да на њих отпада 60,2/•' целе активе. На материјал н радове отпада даљих 30%0. Око 75%о инвестиција покривено је фондом амортизације и осталим сопственим средствима, а остатак — средствима добивеним путем облигационог зајма. Однос између дугорочне активе и дугорочне пасиве је, дакле, здрав.

После 1935 бруто-приходи постепено расту. У 1936 су из брутозараде подмирени сви непосредни издаци, тро-

шкови, порези, као и камате, а у 1937. могао се је, поред тога издвојити и износ од 1,5 мил. за дотацију фонду амортизације. Иначе, после 1932 амортизација није уопште вршена. Брутозарада је, упркос томе што је у 1937 два им по пута већа него у 1935, још увек сразмерно врло малена. То значи да су поруџбине преузимане још увек само из разлога запослења — да техничка способнност предузећа не би остала потпуно неискоришћена. Просечна камата коју фабрика плаћа на своје укупне обавезе не достиже ни Беј. Порези cy 21/»> пута већи него у 1936 и око 5:/љ пута већи него у 1982 г. Општи трошкови су умерени. Износе 2 мил. дин.

Мако за амортизацију инвестиције није одвојено виmre од 1'/:9%6 од њихове набавне цене, ипак чисти добитак за прошлу годину износи цигло 156 хиљ. дин. То је врло жалосна констатација, с обзиром на чињеницу, да је овде у питању једно одлично вођено и сјајно организовано индустријско предузеће са инвестицијама од округло 100 мил. дин. и за 75 милиона сопствених и 81 мил. ванредно јевтиних туђих средстава.

У управи се налазе господа: Миливој Црнадак (прет= седник), инж. Светозар Аранђеловић, Едгар Аушнит, Макс Аушнит, Марсел Бард, Максо Боснић, Курт Френкел, инж. Отмар Хен, Чеда Јовановић, Драгољуб А. Лазаревић, Османбег Османбеговић, д-р Бранко Пливерић и Фриц Рајснер. У надзорном одбору су господа: д-р Адолф Цувај, Коломан Ђањешић, Ото Друкер и Фердинанд Медек. Генерални директор је г. инж. Отмар Хен.

— Исправка. У броју 40 „Анализе биланса" код ip" ве хрватске творнице уља д. д., Загреб“, поткрале су се грешке које исправљамо. Творница сада прерађује преко 3.000 вагона семена годишње а не 300. Не стоји да је твор= ница добијала туђа средства по несразмерно ниској каматној стопи, па према томе то не може ни да буде узрск постигнутог повољног резултата. У „Анализи биланса“ бр. 41 код Та-та а. д. презиме г. генералног секретара је Јановић а не Јанковић.

Сваки напредак у производњи M

употреби сђе знање м сва иску-

ства, што су MX од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — VACUUM

Oil Company of Jugoslavia Inc, |. SATPEB БЕОГРАД