Народно благостање — додатак

180

Као što je već spomenuto, obim prošlogodišnjeg DOoslovanja i ukupni promet znatno zaostaje za onim iz prethodne: godine. Najglavniji deo posla ie, pored toga, obavljen već na samem početku kampanie, tako da je dosta rano i sva kuptiena roba prodata, obračunata i naplaćena. S obzirom na to, priredno,:krajem :1937/38:i zbir bilansa znatno je niži nego u :prethodnoj šodini.. On iznosi 248 miliona prema 341 mil. din. krajem +1936/97. U aktivi vidimo da zalihe robe, dužnici i razna aktiva iznose samo 97 mil. prema 296 mil. u prethodaoj :godini. Nasupret tome odmah raspoloživa sredstva

iznose: 211 mil. dih. prema 45 mil. Кгајет 1936/37. Зато Рт

zadevo potraživanje kod banaka dostiglo je visinu od preko 148: #ailiona;' a blagajnički žapisi su iskazani sa 52 miliona dinara. Izgradnja nove Prizadove palate, koja će koštati oko

15. miliona dinara, u punom је jeku. Do kraja prošle po-

slovne:godine za njeno podizanje je bilo utrošeno oko 1,9 mil: Pozicija »nepokretnosti« nije još iskazana u aktivi, što znači :da је taj iznos knjižen na račun »razne aktive« (a možda i na račun dužnika). Međutim, već je obrazovan fond za* amortizaciju zgrade, koji je tu pasivi bilansa iskazan sa 5. mil. din.

Ukupna tuđa sredstva kojima »Prizad« raspolaže krajem 1937/38 godine 'bilansirana su sa 28 miliona dinara, a stvarno iznose: još i manje. Naime, od ovog iznosa otpada

7,37 miliona ва račun nenaplaćenih preferencijala, koji se

javljaju *Rkao- prolažna pozicija u aktivi i pasivi. To u stvari i nisu tuđa sredstva, već jedan »Prizadov« fond naročite vrste. Daljih 10 miliona otpada na potraživanie Ministarstva !г20vine i industrije. Тај iznos je odlukom poslednje glavne skupštine akcionara upotrebljen za povišenje društvene glavnice sa 40 na 50 mil., a nastao je tako, što ga je »Prizad« izdvojio iz 'naplaćenih preferencijala i stavio na raspoloženje Ministarstvu, s tim da se upotrebi za već pomenuto povišenje glavnice. Na isti način je postuplieno i godinu dana pre toga, prilikom povišenja glavnice sa 15 na 40 mil. dinara.

" Ма ime preferencijala »Prizad« je u toku prošle gZOdine naplatio 76,94 miliona. Od te sume upotreblieno ie za intervencione cilieve 9,52 miliona, za već pomenuto povišenie glavnice izdvojeno je 10 miliona, a ostatak od 57,42 mil. je dotiran raznim fondovima, i to fondu za intervencije 96,42 mil., fondu za unapređenje agrarne proizvodnje 4 mil., fondu za kontrolu i unapređenje izvoza voća 7 mil., fondu za amortizaciju društvene zgrade 5 mil. i fondu za umanjenje vrednosti efekata (akciie Privilegovanog a. d. za silose) o mil. Dakle, za povećanje glavnice i fondova je upotrebljeno 67,42 mil., a za intervencione svrhe je utrošeno 9,52 mil. Kretanje fondova i glavnice ukazuje na ogromno jačanje Prizada. Кгаjem 1937/38 ukupni fondovi iznose 169,4 mil. prema ciglo 465

hilj. din. krajem 1934/35, a glavnica je, posle poslednjeg Do-

višenja, dostigla visinu Od 50, mil. i veća le za 35 mil. nego krajem 1936/97. Pored toga, postoje i razne rezerve u visini od 16,66 mil., kao i već pomenuti neuplaćeni preferencijali iz prošle godine od 7,97 mil. To znači da je »Prizad« u novu 1938/39 kampanju ušao sa oko 990 mil. din. ukupnih sopstvenih sredstava, od čega otlpadda na sam fond za intervenciju 104,3 mil. Pretežni deo ovih sredstava stvoren je u toku розједпје tri godine izdvajaniem iz naplaćenih preferencijala. Blagodareći jačanju snage društva, koje je ostvareno u toku pomenutih boljih godina, „PIO će biti u stanju da s uspehom vrši poverene mu zadatke i u lošijim vremenima, Која: ве, Како izgleda prema kretanju svetskih cena žitariсата, оре “približuju.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi | 1034/35 )(035/36 ~ 1936/37% 1937/38 | | dl mili dinara | Plate 2.807 2.449 9.399 2.702 Upr. i adm. troškovi 1.182 844 1.346 9.065: Režijski troškovi 9.934 1.948 1.689 1.509 Kamata · 5.786 9.857 3.687 = Otpisi 9.663 198 _- 279. Čista dobit 134 308 597 "552 Prihođi ' | - _ Zarada na robi _ i ostali prih, 14.366 7.341 7.623 6.581 Carig. op. fond 386 359 12 – Uljarsko-sem. fond ~ | — 1.705 Prenos dob. ran. god. 49 134 308 527 Zbir prihoda ili rash. ~ 14.801 7.834 9.648 7.108

Bruto-zarada na robi i ostali prihodi iznose 6,58 mil. prema 7,602 mil. u 1936/37 godini. Režiie društva su u prošloj godini u odnosu na prethodnu povećane za oko 151/%/0,, па 6,27 miliona. To je u prvom redu posledica povećanja personalnih izdataka, koji su morali porasti zbog poskupljenja troškova života. Personalu je u toku prošle poslovne god:ne dat naročiti 15%o-tni odnosno 10%-tni dodatak na plate. Date su i naročite nagrade o novoi godini prilikom zaključenia godišnjeg bilansa, Personalni izdaci su porasli i zbog uvodenja obaveznog penzionog osiguranja Zbog apsolutnog роrasta režijskih izdataka i smanjenja ukupnog prometa u odnosu na prethodnu godinu (sa 1 milijarde 450 miliona na 887 mil.), porasla je ukupna režija sa 371/» para na svakih 100 dinara prometa u 1936/87 na 70%» para na svakih 100 dinara prometa и 1987/88.

Čista dobit za prošlu godinu iskazana je sa ciglo 26 hilj. din. odnosno uzeVši u obzir i prenos iz 1936/87 за 552 hili. Kod prometa od 887 miliona to izgleda sasvim beznačajno. Međutim, to bi važilo samo za slučaj da je u pitanju preduzeće koje se rukovodi isključivo privatno-privrednim principima. »Prizad« je nešto drugo. On se stara o nacionalno-ekonomskim ciljevima, pa sa toga gledišta treba i ceniti uspeh ili neuspeh njegove delatnosti. Čisto računski, Prizad je ı prošle godine imao gubitak. Ali on ima preferencijale, iz kojih može ne samo da pokrije svoj gubitak, nego da stvara, kao što smo videli, i znatne fondove. Prošlogodišnji intervencionistički rad Prizada bio je uspešan, i — suprotino ranijim skupim eksperimentima — nije zahtevao ni naimanju žrtvu od strane državne kase. Šta više, i od naplaćenih preferencijala utrošen je, kao što je već spomenuto, samo mali deo, ma da su Prizadove otkupne cene bile stalno iznad svetskih cena.

Sa svojim. velikim iskustvom, izgrađenom organizacijom i u znatnoj meri pojačanim sredstvima »Prizad« je potpuno spremljen i za izvođenje zadataka koji mu pretstoje u tekućoj kampanii.

U upravnom odboru su g. g.: Milan Novaković (pretsednik), d-r Sava Obradović (potpretsednik), d-r Joža Basaij, inž. Sreten Vukašinović, Bećir Đonlagić, d-r Avgust Pavletić, Milija Pavlović, Voja Petković, d-r. Stiepan Poštić i Zaharije Starčević. U nadzornom odboru se nalaze. zg. g.: d-r Milutin Bošković (pretsednik), Dimitrije Krsmanović, Tomo Papić, Đoko Perin i d-r Vladimir Havliček. Komesar je g. d-r Boško Mašić, a generalni direktor g. Edo Marković.

читајте наше „Анализе Биланса“