Народно благостање — додатак
190
отворени износиле око 2 милиона тона, и то на руднику „Војетин“ 750.000 т са просечном садржином од 9,09/ олова, 6,59“ цинка и 3,7 унца сребра по тони, на руднику „Добрево" 948.000 т са просечном садржином од 11,5%0 олова, 1,746 цинка и 3,5 унце сребра по тони и на руднику „Ново Брдо" 300.000 т сулфида и делом оксидисане рудаче са просечном садржином од 5,2%/• олова, 11,19/0 цинка и 35 унце сребра и 2,7 грама злата по тони.
Рудник „Војетин“ припадао је до сада друштву Копаоник Мајнс Лимитед. „Војетин' је, иначе, један од југословенских ртова планине Сувог Рудишта, а налази се око 15 км југоисточно од Рашке. Рудна маса на Војетину припада истој широј зони минерализације, од које је рудна маса на Старом тргу најјужнија појава, па је и врло слична овој последњој. Једина разлика између ова два рудника је та, што су на Копаонику процеси оксидације ишли брже него што је то био случај код Трепче тако да се је ту знатан део руде претворио у оксиде дотичних метала. Због тога су наслаге копаоничке руде по квалитету а и по количини, слабије од оних код Трепче. Експлоатација копаоничке руде почела је средином 1987 са почетним месечним капацитетом од 13.000 тона сирове рудаче. Потребна постројења за њену прераду (т. зв. сепарације) подигнута су У оквиру већ постојећег пралишта у Звечану. Она је транспортована жичаном железницом од 106 км до станице Лешак, а одатле је слана железницом даље на Звечан, који је од станице Лешак удаљен око 40 км. Експлоатација овог рудника је у јуну 0. г. привремено обустављена, а обновиће се чим се доврше постројења која треба да олакшају транспортовање сирове рудаче до Звечана,
Главни рудник који је припадао друштву Злетово Мајнс Лимитед и који је сада такође преузет од стране Трепче налази се код Добрева, на средокраћи пута Кратово—Злетово. Овде се руда појављује у уским дугим жицама, а садржина цинка у њој је толико мала, да једино већи проценат у њој садржаног олова дозвољава експлоатацију. У току прошле године довршавао се је уређај самог рудника, као и уређај пралишта у Пробиштипу. Приликом фузије „Злетова" са „Трепчом“, 16 августа 0. г., био је већ потпуно завршен конструкциони програм, који је обухватао подизање пралишта, модерне електричне централе, жичаре, изградњу уређаја рудника, подизање зграда за канцеларије и станове, изградњу путева итд. Пралиште и електрична централа удаљени су 3,5 км од рудника, с којим су везани жичаром, а подигнути су на том месту, јер се у близини случајно пронашло мање лежиште мрког угља, који ће се употребљавати за погон електричне централе. Пралиште имаће почетни дневни капацитет од 350 тона руде односно око 60 тона готовог оловног концентрата, који ће се транспортовати камионима до 23 км удаљене нове станице Крупишни Камен.
Као што је већ споменуто, откривене резерве руде У концесији која је припадала друштву Ново Брдо Мајнс Лимитед достижу 300.000 т. Истраживања у овој концесији и даље се врше.
Ево података о досадашњој производњи Трепче:
Руда предата – Оваруда садржавала је
сепарацијама просечно Година У Звечану олова % цинка 9/9 1930 17.371 9,6 8,1 1930-31 256.549 12,6 7,6 1931-52 397.965 9,67 8,83 1932-33 535.869 8,91 8,66 1988-34 589.081 8,85 8,56 1934-35 597.188 9,06 8,62
1985-36 588.594 8,93 7,74 1936-37 638.790 9,12 6,08 1987-38 655.712 9,08 5,97
После двогодишњих припремних радова у 1930 приступило се производњи. До краја септембра те године добивено је 17.871 тона руде. После тога производња из године у годину нагло расте и у 1937/38 достиже рекордну висину од 655.712 тона. Главни рудник из кога је до сада вађена руда је „Стари трг“, који се налази у планини изнад реке Трепче, а удаљен је око 6 км од железничке станице Звечан. Ту је рударство и раније било на високом ступњу развитка. Додуше, стари рудари нису смели да иду дубоко у земљу, јер нису имали на расположењу данашњих техничких средстава, а поред тога интересовали су се само за руду са већом садржином метала. Само напредак науке и улагање огромних капитала. омогућили су да
овај рудник опет проради. На старом рудишту друштво.
Трепча Мајнс Лимитед је инвестирало капитал од близу пола милијарде динара, и наместо старих окана направљени су нови изводни тунели и откопи, постављене су електричне дизалице и компресор-машине, спроведена је канализација и у влажна окна унете су пумпе; направљене су и праве се свакодневно скупоцене челичне и дијамантске бургије, које су избушиле камен у земљи у дубини од више стотина метара.
Руда се добија из 9 етажа, које се налазе на нивоу од 485 м, 545 м, 610 м, 670 м, 730 м, 760, 795 м, 830 м и 365 м. Висинска разлика између ове последње и најгорње етаже износи, као што се види, 430 м. Ископана руда вади се кроз главне отворе рудника на најмодернији начин, помоћу снажних ваздушних компресора. Затим се товари у вагоне до жичане железнице, која је даље преноси у већ споменуте сепарације у Звечану. Жичана железница је дуга 6.600 м, а има висинску разлику од 235 м. У сепарацијама, за које су такође потребне знатне инвестиције, руда се меље и кваси итд. После читавог низа хемијских и физичких процеса и флотације добијају се као ксначни производи концентрат олова, концентрат цинка, пирит, а у последње време у мањим количинама и концентрат бакра.
Производњу концентрата добивених из прерађене руде у појединим годинама показује нам следећа таблица:
Година ФОловни концентрат Цинков, концентрзт 855 Пирит тона олова тона цинка тона 1930 2.229 79,0 1.005 47,6 1930-31 41.358 75,6 32.770 50,3 1931-32 48.566 76,3 62.192 50,2 5.300 1932-33 58.852 77,9 83.297 50,4 7.800 1933-34 63.027 79,9 92.166 50,4 9.390 1934-35 64.874 79,9 94.146 50,1 39.340 1935-36 63.131 79,5 82.234 50,0 57.037 1936-37 70.486 79,4 69.863 50,0 82.005 1937-38 72.989 79.9 70.190 49,8 100.027
Производња оловног концентрата показује готово непрекидан пораст, До 1934—35 стално је повећавана и производња цинковог концентрата, која је у тој години била достигла 94.146 тона. У 1985/36 она је била, међутим, за око 12 хиљада тона мања него у претходној години, и претпрошле године смањена је за даљих 12,4 хиљ. тона. То је у првом реду због тога што је руда последњих година ваbega највише из нижих етажа, у којима она има мању процентуалну садржину цинка. Друштво је обратило велику пажњу и производњи пирита, који се овде добија као споредан производ. Подигнуте су н нарочите сепарације за концентрисање пирита. Трепчин концентрат пирита продаје