Народно благостање — додатак

194 i

годишњим добитком достижу висину од 7%4 мил. према 73,7 мил. крајем претходне године. Прошле године су повећани фонд амортизације за 900 хиљ., пореска резерва за 1,1 мил. резервни фонд за 300 хиљ. а потпорни фонд за 150 хиљ дин. Насупрот томе фонд курсне разлике ефеката је смањен за 1,77 мил. ,

Повериоци износе само 7 мил. дин. према 14,1 мил. крајем 1936. То нису банкарски кредити, него још недоспела потраживања лифераната. Предузећа као Босанско n. д. за електрину не само да не требају никаквих банкарских кредита, него су у стању да заводу с којим раде стављају на расположење знатна средства, која им привремено нису потребна за посао.

У активи видимо да дужници износе 34,66 мил., готово једнако као и у 1936. Преко рачуна дужника књиже се и привремено незапослена средства положена на текући односно чековни или жиро-рачун у банке. Ипак, највећи део „дужника“ отпада на потраживања за извезену робу, која се обрачунавају путем клиринга.

Укупне инвестиције, које се састоје из земљишта, фа-

бричких и станбених зграда, водних градња, машина и уре-

Баја фабрике, исказане су са 32,12 мил. према 31,85 мил. у 1936. Ако од тога износа одузмемо фонд амортизације, видимо да књиговодствена вредност укупних инвестиција једва прелази 7 милиона динара. Овде можемо напоменути да је пет позиција активе билансирано само са по 1 дин. То су амбуланта, уређај лабораторија, алат и утензилије, кола и патенти. Дакле, у питању су споредне инвестиције које не служе непосредној производњи.

Трећу позицију по величини у активи чине учешћа и ефекти. Они износе 8,38 мил. према 13,87 мил. крајем претходне године. Ово смањење, као и смањење фонда за курсну разлику ефеката, указује на то да су у току прошле године извесни ефекти продати са губитком.

Залихе сировина и готове робе износе 6 мил. дин. нрема 7,5 мил. крајем 1936. |

Брутоприходи су исказани са 6,5 мил. и мањи су за 1,2 мил. него у претходној години, Као што је већ споменуто, производња и продаја у прошлој години биле су веће него у 1936 или 1935, али су продајне цене назадовале. Друштво је исплатило за све три последње године једнаку дивиденту. То је омогућено редукцијом трошкова и смањењем дотације амортизационом фонду.

Чиста добит износи 2,26 мил. Од тога је употребљено за исплату 8%/о дивиденде 1,08 мил. за дотацију резервном фонду 300 хиљ. за дотацију потпорном фонду 150 хиљ. и за тантијему 84 хиљ. дин. Остатак од 648 хиљ, пренет је на нови рачун.

У управи била су г. г.: Ервин Филип (потпретседник), д-р Иван Чок, д-р Хуго Колер, Адолф Минх, Вјекослав Јелавић, Милош Љесковац, Јосип Нојман и Мирко Поповић. У надзорном одбору су г. г.: Фрањо Бауер, д-р Антон Филипанчић и Емил Којфлер.

ЈАДРАНСКА ПЛОВИДБА Д. Д. — СУШАК

У току последњих 20 година, од Уједињења До данас наша трговачка морнарица је напредовала ванредно брзим темпом, како у квантитативном, тако и у квалитативном погледу. Док је крајем 1921 њена тонажа достизала једва 115.000 тона, дотле она износи данас око 400.000 бруто-тона, не рачунајући мање, у првом реду рибарске лађе. Уместо старијих јединица, данас имамо бродове с најмодернијим уређењем. Поред већег броја мањих јединица, које саобраћају на краћим релацијама, ми имамо већ и знатан број великих, лепих и удобних лађа, које претстављају понос. наших паробродарфских друштава. То су прави пливајући хотели, најмодерније уређени и снабдевени свиме што је потребно за савремени конфор, угодан

боравак и разоноду путника, Ми имамо данас једну од најбољих обалских пловидби на свету. Она је постигла такорећи врхунац савршенства, тако да се у том погледу мало која поморска држава може с нама такмичити. Поред лепота наше обале, туристе привлачи тамо и удобност путовања на нашим бродовима.

Као што је нашим читаоцима већ познато, Јадранска пловидба а. д. је најјачи чинилац за транспорт туриста на нашем приморју. Њен пловни парк је добро опремљен и одржава се у савршеном реду, тако да задовољава све захтеве туристичке публике. Њена управа је одавно увидела, да није довољно повезати купалишна и туристичка места мрежом редовних пруга, него да се путницима мора пружити и савремени конфор на броду, јер брод је први хотел у који они обично наиђу. Бродови Јадранске пловидбе су још увек и наши готово најбољи хотели. Њихово унутрашње уређење, чистоћа, кујна и бродско особље могу служити за пример и нашим најбољим сувоземним хотелима. Ситуација Јадранске пловидбе битно се разликује од оне осталих наших водећих паробродарских друштава. Док је код Југословенског Лојда и Дубровачке пловидбе слободна пловидба још увек важнија од обалне, дотле код „Јалранске пловидбе“ тежиште рада лежи у обалној пловидби. Она има управо доминантан положај у нашој обалној пловидби. Осим пловидбе уз наше обале друштво подржава и редовне пруге с Италијом, Албанијом и Грчком. У току 1987 Јадранска пловидба је обављала превоз пе ште, путника и терета на 58 пруга са 53 пароброда и 3 моторна брода, који су пристајали у 220 домаћих и 14 страних лука. Друштвени бродови превезли су у 1987 години 144 мил. путника и 147 хиљ. тона робе (према 1,42 мил: путника и 165 хиљ. тона робе у 1936 и 1,30 мил, путника и 200 хиљ. тона робе у 1985).

Главне уздужне експресне и брзе пруге које иду из

Венеције и Сушака на средњи и јужни Јадран показале су

у 1937 години још боље резултате. Локална и излетна служба обављане су као и раније. Туристичка пруга за Пиреј одржавана је такође као и ранијих година, а показала је бољи успех у промету с путницима и робом. Левантска пруга за Солун, Измир и Кандију била је још крајем 1936 обустављена, иако нам је врло потребна. Међутим, без државне помоћи друштво није било у стању да подноси тешке жртве подржавања ове пруге. На захтев Министарства саобраћаја да се укинута пруга са Левантом опет успостави, Јадранска пловидба донела је одлуку о продужењу седмичне пруге Сушак—Албанија—Пиреј до Измира. У ту сврху саградиће се два нова пароброда. Иначе почетком 1937 Јадранска пловидба је дала да се изграде у земљи два нова модерна пароброда комбинованог путничко-теретног типа. То су пароброди „Шумадија“ и „Сарајево", од којих сваки има око 500 бруто-тона и који могу пловити нормалном брзином од. 145 миља на сађа имају места за по 500 путника и по 140 тона робе. Ова два пароброда срећно су пуштена у саобраћај 6 новембра 1937.

Биланси Јадранске пловидбе за четири последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1834. 1985. 1935. 1937.

| у хиљадама динара Бродови 103.50) 104.210 104.230 103.998 Бродови у градњи . — 1 12.042 Непокретности 1.500 1.500 - 1.780 1.780 Инвентар у покрету —— 735 735 735 Po6a 2.284 2.886 2.905 3.581 Благајна 382 548 172 358 Ефекти 1.842 1.778 1.816 1.899 · Дужници 43.254 49.602 44.056 35.738

ћ |

e anali:

стрипа