Народно благостање — додатак

Податак „Народногта Благостању«“

БРОЈ 1

Садржај.

БЕОГРАЛ, 7. ЈАНУАР 1939.

ГОДИНА Х1

Prva srpska parma pivara Đorđe Vajfert a. 4. и Beogradu Загребачка дионичка пивовара и творница слада, Загреб

PRVA SRPSKA PARNA PIVARA ĐORĐE VAJFERT A, D. U

BEOGRADU

Završni računi Prve srpske parne pivare Đorđe Vaifert a. d. za 1937/38, koji su podneti na odobrenje zboru akcionara „održanom 9 decembra 1988, potvrđu{u nam da stanje naše pivarske industrile još uvek ne zadovoliava. Opadanje potrošnje piva je, doduše, prestalo. Prodaja piva kod Vajfertove pivare u 1937/38 u poređenju sa onom iz prethodne godine bila je čak za skoro 30% veća. Međutim, kako ova, tako i ostaie naše fabrike piva nalaze se još uvek u krizi. Prošlogodišnji porast prodaje nije bio u stanju da tu krizu ukloni. On ju je samo neznatno ublažio. Treba, naime, imati u vidu da se je položaj naše pivarske industrije u toku poslednjih šest-sedam godina stalno pogoršavao i da je bio znatno teži od pcložaja ostalih grana naše privrede.

O razlozima koji su izazvali krizu naše pivarske industrije mi smo više puta pisali. | u normalnim godinama naša pivarska industrija iskorišćavala je svoi proizvodni kapacitet sa jedva 50%. Kada je naišla opšta privredna depresija, počela se smanjivati i kupovna snaga potrošača, tako da je došlo i do nazadovania potrošnje piva. Da bi se nadoknadio manjak fiskalnih prihoda od trošarine, koji je time bio izazvan, država i samouprave su u nekoliko mahova povećavale trošarinsku stopu na pivo. Međutim, do očekivanog efekta nije dolazilo, jer je povećavanje trošarinskih stopa čak | ubrzalo smanjivanje potrošnje piva. Na razvitak potrošnje piva vrlo nepovolino je uticalo i ukidanje trošarine na vino i rakiju. S obzirom na sve ove smetnje, na koje je prodaja piva kod nas nailazila, ona ie postepeno bila pala sa 728 hilj. hl. u 1928 па 210 Mili hi u 1933 sodiui. | 1934, 1935 i 1936 prodaja piva ostala je stacionarna, po prilici na nivou iz 1933 godine. Naša industrija piva raspolaže proizvodnim kapacitetom od 1,5 mil hl piva godišnje. To znači da ona u pomenutim godinama nije iskorišćavala ni punih 15' svog proizvodnog kapaciteta. U zemlji smo imali 35 pivara, ali ih je 12 zbog stalnih gubitaka, moralo da napusti proizvodnju, a ostale su, jedino blagodareći najrigoroznijoj štednji, mogle da Jedva pokrivaju svoju režiju, ili su zaključivale svoje bilanse sa gubicima, trošeći svoj kapital i očekujući bolja vremena.

Vajfertova pivara poslednjih godina nije mogla vršiti ni otpise u onoj meri koju bi zahtevali principi jednog racionalnog gazdovanja. Evo nekoliko interesantnih podataka o poslovanju Vajfertove pivare:

Godina Čista dobit Otpisi Investicije Zbir bilansa u hiljadama dinara 1930/31 5.914 5.228 35.151 91.826 1931/32 40 1.567 36.806 86.265 1932/33 23 584 „37.647 86.229 1933/34 151 2.419 37.939 80.347 · 1934/35 237 2.670 35.975 79.573

1935/36 78 2.567 34.639 81.811 1936/37 251 3.604 32.950 84.790 1937/38 1.197 5.134 31.818 91.274

Kao što ie već spomenuto, prodaja je prošle godine u odnosu na prethodnu porasla za skoro 30%. Blagodareći tome pojačani su i otpisi. Za 1937/38 oni iznose 5,13 mil., od čega otpada 1,27 mil. na otpis nenaplativih potraživanja i 3,86 mil. na amortizaciju investicila. Ti ofpisi odgovaraju onima iz 1930/91, a mogli bi se smatrati potpuno dovolinim tek onda, kada preduzeće ne bi bilo u zaostatku s amortizacijom. Za prošlu godinu iskazan je i čisti dobitak od 12 ти. То је 40 od glavnice. Prilikom ocene ovog rezultata treba uzeli u obzir da je čista dobit u 1930/31 bila skoro 5 puta veća. Prošla godina bila jie, pored toga, godina prosperiteta. Kako u 1997, tako i u prethodnoj godini naša poljoprivreda imala је vrlo dobre žetve sa rekordnim cenama. Osetno se је роргаvilo i stanje drugih privrednih grana, tako da je i kupovna snaga stanovništva znatno veća nego u 1930/31 i ranijim godinama. Čista dobit od nepuna 4% u takvim godinama ne znači mnogo, pogotovo ako se ima u vidu da knijigovodstvena vrednost investicija nije putem povećanih otpisa još dovedena u sklad sa faktičkim stanjem.

I uprava Vajfertove pivare konstatuje u svom poslednjem izveštaju da je kriza naše pivarske industrije nešto ublažena. Ona ipak smatra da ozdravljenja u toj industriji i povećanja potrošnje ne može biti, dok poresko opterećenje piva ostane na visini na kojoj je danas. Kao što je u godinama krize povećavanje trošarinskih stopa ubrzavalo smanjenje potrošnje, tako su te dažbine i danas najveća smetnja porastu potrošnje i prilagođavanju cene piva kupovnoj snazi potrošačkih masa. Sama trošarina iznosi oko 950 dinara po hl, a skupni porez 18 dinara. Tome treba dodati tečevinu, samoupravne prireze, trošarinu na električnu struju, povećane SOcijalne terete itd. Potrošač plaća pivo u detalinoj prodaji po 10 dinara litar. Od toga dobijaju država i samouprave skoro 30%, gostioničari preko 35%, a pivare 30—35%. Od sume koju dobijaju pivare moraju se platiti sirovine, pogonski materijal, radničke nadnice i plate nameštenika, troškovi prevoza, doprinosi za socijalno osiguranje i svi. ostali produkcioni i režijski troškovi. Ni položaj gostioničara nije lak, jer је broj gostionica suviše veliki, tako da se režijski troškovi gostioničara moraju podeliti na male količine prodatog pića.

Održavanjem suviše visokih trošarinskih stopa ne štite se ni fiskalni interesi. Pre krize prihodi fiskusa od piva bili su uz niže stope daleko veći od današnjih. Jedino bi se sniženjem trošarinskih stopa potrošnja piva mogla opet podići na raniju visinu. Država i samouprave ne bi ništa izgubile, jer bi se povećanjem potrošnje piva vrlo brzo nadoknadio eventualni manjak u fiskalnim prihodima koji bi se u prvo vreme usled sniženja trošarinskih stopa, možda, pojavio. U kojoj je meri naša neracionalna trošarinska politika bila štetna i ро