Народно благостање — додатак

čije se poverenje najšitih slojeva objašnjava u godišnjem izveštaiu njezinom tačnošću, ekspeditivnošću i kulantnošću. 2. Čekovni promet Pohvalna je praksa Poštanske štedionice, da u svojim · godišnjim izveštajima objavljuje i vrlo detaljne statističke preglede o razvoju poslova po čekovnom prometu. Ovde smo združili glavne cifarske podatke u sledeću tablicu:

O III II

O 0 Бе. 52555 бе 5 0 = 5Е 05. IL SDB ~ а“ фа»е а ="о5= Оазе 5Е-=за 1923 9.985 242,44. 26,40 —,— 63,15 1994 11.306 296,24 31,62 —,— 113,47 1995 12.459 348,19 36,98 —,— 134,95 1926 13.027 368,28 40,57 44,13 145,07 1997 15.178 622,50 46,34 45,65 165,88 1928 16.516 666,43 59,72 46,61 195,99 1929. 17.798 913,50 59,78 48,46 213,90 1930 19.193 978,79 65,55 49,05. 239,70 1931 20.400 799,63 63,21 47,64 241,56 1932 21.888 944,45 56,59 45,70 217,92 19393 23.894 1.158,95 60,99 48,86 297,94 1934 „24.471 1.139,88 62,40 48,36 234,24 1985 95439 |] 79,00 65,76 50,84 239,62 1936 26.288 1.466,60 71,80 58,47 255,74 1937 25.845 1.840,99 85,54 55,06 300,08 1938 26.012 1.709,89 94,80 55,70 334,30

Ukupan promet Poštanske štedionice po svim računima i prošle godine se povećao za preko 34 milijarde odnosno za

oko 12%. Time je dostigao rekordnu visinu od 3343 mili-.

jarde dinara, što znači da obrt Poštanske štedionice svakog radnog dana prelazi 1 milijardu i 100 miliona dinara. Ovai podatak nam pokazuje da je Poštanska štedionica postigla rekordne uspehe u razgranjavanjti svih svojih poslovnih funkcija. Uglavnom uporedo sa kretanjem ukupnog prometa, sjaino je napredovao i promet po čekovnim računima, šio је znatnim delom uslovljeno dobrom organizacijom Štedionice, kao i njenim ispravnim funkcionisanjem i stalnim naporima za što širi kontakt sa publikom i narodnom privredom. Uprkos svim neprilikama koje je Štedionica tokom prošle godine morala da prebrodi, nien pramet po čekovnim računima porastao je sa 85,54 milijarde u 1937 na 94,3 milijardi dinara u 19938. Od toga ie izvršeno virmanom, t. J. bez upotrebe efektivnog: novca, 5B,7%/e prema 55,0% u prethodnoj, 53,47% u 19936 i 45,7%. u 1932 godini. U najboljim godinama pre krize, u 1999 i 1980, promet po čekovnim računima iznosio je samo 59 odnosno 65 milijardi. Prošlogodišnji je, prema tome. za oko 50% veći. Od velikog značaja je i sve povolinii procenat prometa obavljenog bez upotrebe gotovine. Povećan je i broj otvorenih čekovnih računa. Krajem 1938 bilo ih je 26.019 odnosno za 1793 više nego u 1937 godini. Najveći porast čekovnih računa bio je kod državnih ustanoVa, zatim kod raznih organizacija i zadruga. Teritorijalno, čekovni računi ovako su repartirami. 1934 1955 1936 1937 1938

Centr. Beograd 6.290 6.643 7.137 7.637 8.062 Fil. Zagreb 7.380 7.594 7.754 7.445 6.970 Fil. Ljubljana 6.410 6.736 6.788 6.649 6.686 Fil. Sarajevo 3.091 3.148 3.214 2.410 2.419 Fil. Skoplje 1.300 1.323 1.390 1.467 1.581 Fil: Podgorica — — == 189 187 Fil. Sušak — — — 105 ” 157 Svega 24.471 26.288

. 25.439 95.845, 26.012

Najjači porast čekovnih računa bio je opet kod Centrale u Beogradu. Broj računa kod filijale u Zagrebu je smanjen, jer je tamo bio i naiveći broi mrtvih računa (banaka, industriiskih preduzeća i trgovačkih firmi). Kako u Zagrebu, tako i kod drugih filijala bio je, pored toga, po zahtevu njihovih vlasnika, zatvoren i znatan broji čekovnih računa inostranaca, naročito iz bivše Austrije i onih krajeva koji su ranije pripadali Čehoslovačkoj. Od 1634 čekovna računa inostranaca (prema 1984 u 1937) otpada ih 1959 na Nemačku (prema 1414 na Nemačku i Austriju u 1937), zatim 186 (prema 371 u 1937) na Čehoslovačku, 68 na Mađarsku i 121 na sve ostale zemlje. Inače, virmanski promet i ођауЦапје isplata za inostranstvo i doznaka iz inostranstva poslednjih godina podbacuje, zbog poznatih deviznih ograničenja. Poštanska štedionica je ipak uspela da održi sve svoje dosadašnje veze u inostranstvu, Da je i u 1938 imala poslova sa gotovo svim zemljama u svetu. |

Stanje depoa po čekovnim računima bilo je krajem 1937 rekordno sa 1,84 milijarde dinara. U 1938 је smanjeno i krajem te godine iznosilo je 1,71 milijardu dinara. Prošlogodišnja propaganda protivu Poštanske štedionice ostala je bez ikakvog vidnog uspeha u pogledu njezine čekovne službe. To je sasvim prirodno, jer je čekovni promet Poštanske štedioniće, zbog korisnih strana koje pruža, postao u privrednom životu naše zemlje toliko popularan i neophodan, da se bez njegovog postojanja normalni platni promet danas ne može ni zamisliti. Inače, prošlogodišnje smanjenje depoa po čekovnim računima, koje srazmerno i nije suviše veliko, objaŠnjava se oživljavanjem privrednog Života, naročito u vezi sa javnim radovima i porastom prometa na berzama. Znatan deo dotle nezaposlenih obrtnih Rapitala uspeo ie da se plasira i da radi.

83. Sopstvena sredstva.

Kretanje glavnih bilansnih pozicija za pcslednjih osam godina vidi se iz priložene tablice. Iz godine u godinu obim poslova se stalno razvija, sve cifre — kako u pasivi, tako i u aktivi — rastu, a s njima se sve više povećava i značai Poštanske štedionice. lako ona postoji tek 16 godina, ipak je uspela da postane, pored Državne hipotekarne banke i Narodne banke, najveća novčana ustanova u zemlji. Kao što je spomenuto, poslovni svet i državna administracija u njenom čekovnom prometu okreću skoro 100 milijardi dinara godišnje, a s poslovanjem po štednim računima + дгиојт odeljenjima nien ukupni godišnji promet je dostigao visinu od preko 384 milijarde. To su neobično impozantine cifre. Za naše prilike su prilično neuobičajene i cifre koje su iskazane u Završnim računima Štedionice. Krajem 1998 zbir bilansa iznosi 3,29 milijardi prema 1,24 milijarde u 1931 godini. To znači da je u toku poslednjih 7 godina, uprkos bankarskoi krizi, skoro utrostručen.

Sa 1,13 milijardi u 1931 ulozi na štednju i depoi po čekovnim računima postepeno su porasli na okruglo 3 milijarde u 1987 ili 1938. Pored toga, u pasivi su iskazane još četiri poziciie: poverioci, prelazna pasiva, fondovi i dobitak. Prelazna pasiva iznosi svega 6,7 miliona, a poverioci po tekućim računima iskazani su sa 23,75 miliona dinara. To i nisu pravi poverioci, već razne prolazne pozicije. Sopstvena sredstva sastoje se samo iz fondova. Poštanska štedionica nema sopstvene glavnice, jer je čisto državna ustanova. Međutim, njeni fondovi su znatni i rapidno rastu. U toku poslednje tri godine oni su više nego udvostručeni, a od 1931 do kraja 1938 oni Su ušestorostručeni i dostigli su visinu od 198,4 miliona. Sa dotacijom iz prošlogodišnje dobiti fondovi Poštanske štedionice iznose 207,37 miliona dinara. Postoje tri fonda: rezervni (91 mil.), za kursne razlike (86 mil.) i za sumnjiva potraživanja (21,8 mil.).