Народно благостање — додатак

Ramatna stopa na uloge kod svih novčanih zavoda, državnih i privatnih, velikih i malih. Inače, ulozi pretstavliaju najglav-

„niju poziciju u pasivi. Poverioci i razna pasiva iskazani su

sa 610 hij i ne pokazuju većih promena u odnosu na Dprethodnu godinu.

Bančina sopstvena sredstva iznose 4,8 mil. dinara, a sastoje se iz glavnice od 3 mil. i fondova. Ima nekoliko fondova. Stalni rezervni, sa dotacijom iz prošlogodišnje dobiti, iznosi 920; hili., osobeni rezervni 705 hili., a onaj za sumnjiva DO-

traživanja 43 hili. din. Treba napomenuti da fondovi polako,

ali stalno rastu. Pre bankarske krize, krajem 1930, iznosili su 1,8 mil. To znači da su u toku poslednjih 8 godina povećani za pola miliona dinara. Poslednji zbor akcionara doneo je odluku o povišenju glavnice sa 83 na 5 mil. din. Upravi je dato ovlašćenje da ovu odluku u toku 1939 izvrši, s tim da za to eventualno upotrebi i osobeni rezervni fond, koji danas iznosi 705 hilj. din.

Prilikom vršenja analize bančinog bilansa za 1937 već smo konstatovali da ona vrši izvesnu preorijentaciju u svom poslovanju, smanjujući eskont menica, a povećavajući aktivne tekuće račune. Ta tendencija se primećuje i u bančinom bilansu za 1938 godinu. Marža između aktivne i pasivne Kkamafne stope je dekretirana i nije dovoljna za pokriće režije i rizika kod kreditiranja putem sitnih — manjih zajmova. Zbog toga se postupno likvidiraju poslovi koji povlače za sobom veliku režiju, u prvom redu sitni menični mahom pDotrošački zaimovi. Umesto toga banka daje srednje i veće pro'duktivne kredite, i to naičešće preko fekućih računa. U vezi s tim povećava se i rentabilitet poslovanja. Krajem 1938 akftivni tekući računi bili su iskazani sa 8,93 mil., dok su krajem 1937 iznosili 5,11 mil., a u 1936 godini samo 2,7 mil. Nasuprot tome, menice postepeno opadaju, sa 6,85 mil. u 1935 na 4,48 mil. din. krajem 1938. Zaimovi na zaloge se takođe smanjuju, sa 514 hili. krajem 1985 na 147 hili. din. krajem prošle godine. Krajem 1998 u eskont, zajmove na zaloge i aktivne tekuće račune bilo je plasirano ukupno 13,56 mil. odnosno 37,80 celokupnog obrinog kapitala (prema 9,94 mil. odnosno -83.4%0 u 1937).

U aktivi su iskazane ioš četiri pozicije: gotovina (262 hilj. prema 194 hilji. krajem prethodne godine), hartije od vrednosti (9316 hilj.), nepokretnosti (566 hilji.) i »Eksploatacija« banje »Milan Toplica« u Viču kod Prckuplja (800 hiljada dinara). lako je volumen poslova u 1938 za preko tri i DO miliona dinara odnosno za oko 30/o veći nego u prethodnoj godini, ipak režiiski izdaci nisu povećani, blagodareći već Spomenutoj poslovnoj preorijentaciji. Evo računa gubitka i dobitka koji nam to pokazuje:

Rashođi 1935 1956 1937 1938 u hiljadama dinara Kamata ; 344 265 981 433 Troškovi 398 398 491 378 Otpisi 102 40 9 99 Čista dobit 914 179 177 987 Prihodi 'Kamata 938 745 693 1.077 Ртом је 15 22 56 36 Od nepokretnosti 89 1 108 71 Od prodatih imanja = – 29 Napl. otpis. potraž. 14 4 => 6 Zbir prih.—- rashoda 1.057 882 881 1.190

Zbir prihoda iznosi 1,19 mil. prema 880 hilj. din. a. 1987 ili 19936 godini. Dakle, povećan je za oko 35, Prihodi od kamate u 1938 iznosili su 1,07 mil. i bili su čak za oko 550/0 veći nego u prethodnoj godini. Međutim, prihodi od nepokretnosti i provizije su nešto manji. Zatim je u 1937 bio iska-

“Zan i izvesan dobitak od prodatih imanja. S obzirom na znatno

роуесапје шова, prirodno je da je u 1938 u odnosu na pret-

i3

hodnu godinu i pasivna kamata pokazivala tendenciju DOrasta. Iskazana je sa 438 hilj., dok je u prethodnoji godini iznosila 281 hilj. din., a u 19836 godini — 265 hiljada. Troškovi u 1938 bili su za 43 hili. dinara manji nego u 1937. Otpisi iznose 92 hilj. prema 2 hilj. u prethodnoi, 40 hili. u 1936 i 102 hil|. u 19935 godini. Nastojanja bančine uprave da poslovanje saobrazi novim prilikama, stvorenim raznim uredbama o maksimiranju i limitiranju kamate, počela su pokazivati svoje rezultate. Rentabilitet je povećan. Čista dobit za 1938 iznosi 9287 hili. prema 177 u prethodnoj i 179 hili. u 1936 godini. Ta dobit |e ovako podeljena: rezervnom fondu 292 hili., fondu za sumnjiva potraživanja 2 hilji., za tantijemu 45 hilj. i za 7%o5 dividendu 210 hilj. din.

U upravi su gospoda: Čedo M. Pavlović, (pretsednik), Miloš RHafailović, Miloie Novaković, Nikola Đorđević, Boža Vučković, Milenko Marković i Bor. Vučković. U nadzornom odboru nalaze se g. g.: Dragomir Rafailović (pretsednik), Krsman D. Vitorović i Ilija Zečević. Direktor jie ge. Milivoje M. Pavlović.

ДИОНИЧКО ДРУШТВО ДОМАЋЕ ТВОРНИЦЕ ПРЕДЕЊА И ТКАЊА ПАМУКА, ДУГАРЕСА

Збир последњег биланса „Дугареса' достигао је висину од скоро 193 милиона динара. Да су у том билансу позиције „дужника“ и „поверилаца“ исказане засебно, као што се то радило раније, збир биланса достигао би, можда, и висину од 250 милиона динара. Већ на основу ових података може се лако закључити да је „Дугареса' свакако наше највеће текстилно предузеће. Она је не само у нашој памучној индустрији на првом месту, него она спада и међу наша највећа индустријска предузећа уопште. „Дугареса" је истовремено и наше најстарије велико текстилно предузеће. Основана је још пре 55 година, 6 септембра 1884, најпре као јавно трговачко друштво, а 1896 претворена је у акционарско друштво са главницом од 3 милиона круна. За време светског рата главница је повишена на 4,5 милиона круна, а после Уједињења она је повећавана неколико пута и од 1927 износи 56,25 милиона динара.

Постројења „Дугаресе“ увек су одржавана на достојној техничкој висини. Већ приликом оснивања она је како у техничком, тако и у комерцијалном погледу изграђена тако, да је могла без даљег да иде упоредо са врло јаком конкуренцијом из осталих крајева бивше Аустроугарске монархије. Роба са фабричким жигом „Дугареса", светим Ђорђем, била је пре светског рата добро позната и цењена у свим југословенским крајевима бивше АустроУгарске. Многи производи су и извожени, нарочито у балканске земље (у Србију, Румунију, Бугарску и Турску). Данас „Дугареса“ има најмодернију предионицу памука, ткаоницу, фарбару, бељару, сопствену електричну централу итд. Од почетка 1928 до краја 1937 она је издала за нове машине и уређај преко 62 милиона, а за подизање нових фабричких зграда скоро 30 милиона динара, што значи да је за нове инвестиције трошено просечно по 9 милиона динара годишње. Последње велико проширење и модернизовање фабрике извршено је у току 1986 и 1937 године. Само у току те две године за нове инвестиције је издат износ од преко 40 милиона динара (31 мил. дин. за машине и 10 мил. за зграде).

Jom пре него што се приступило великом проширењу и реорганизацији фабрике у току 1936 и 1937, у предионици је радило преко 40 хиљада вретена, а у ткаоници 1.300 "разбоја. Поменута реорганизација омогућила је да се изврши знатно повећање производње и да се производни процес још више рационализује. Данашња производња „Дугаресе" обухвата следеће главније предмете: пређу од америчког, египатског, источноиндијског и домаћег паму-

"ка, сирову, бељену и обојену као и шарену пређу, затим