Народно благостање — додатак

20

vidimo da je krajem 1938 bančin obrtni kapital iznosio 27,2 mil. din. Od toga otpada po prilici jedna polovina na sopstvena, a druga polovina na tuđa sredstva.

=

Glavnica je od 1931, Када je povišena sa 5 na 10 miliona, ostala nepromenjena. Fondovi se postepeno povećavaju. Krajem prošle godine iznosili su 2,04 mil. prema 2,15 mil. u prethodnoj i 0,9 mil. din. krajem 1934 godine.

Tuđa sredstva su bilansirana preko tri računa (ulozi, poverioci i eskont). Ulozi, koji su pre bankarske krize — krajem 1930 — iznosili 7,4 miliona, bili su pali na 2,45 mil. do kraja 1933. Posle toga opet stalno rastu i krajem 1938 dostižu visinu od 6,5 mil. Kao što se vidi, na uloge ne otpada ni jedna četvrtina ukupnih sredstava kojima ie banka krajem 1998 raspolagala. Opšta trgovinska bamka više se približuje tipu poslovnih banaka, pa je sasvim prirodno da se ona za obavljanje svojih poslova rađe oslanja na sopstvena sredstva ı poverioce, nego na uloge. U toku poslednjih desetak godina račun poverilaca pokazivao je najveće promene. Sa 6,3 mil. u 1930 stanje poverilaca je bilo postepeno palo na 1,5 mil. do kraja 1935, da bi do kraja 1997 opet poraslo na 2,8 mil. U toku 19938 poverioci su se ı dalje postepeno povećavali, ali ih je banka pred kraj te godine svojevolino smanjila na 1,14 mil. — što je posledica već spomenutog vraćanja kredita od strane bančinih komitenata. Pred kraj prošle godine smanjen je nešto i reeskont, koji je iskažan sa 5,7 mil. prema 6,5 mil. Кгајет 1987 2., 3,06 ти. Кгајет 1985 2. 63 mil. u 1931 i 5,5 mil. din, kraiem 1980.

Pre bankarske krize hartije od vrednosti pretstavljale su najjaču poziciju u aktivi. Ponekad je u njih bilo plasirano i do 40% celokupnog obrtnog kapitala. Posle 1930 ova vrsta plasmana se gotovo stalno smanjuje, sa 13 mil. krajem 1930 na 4,2 mil. u 1937. Prošle godine bilansna vrednost bančinog

portfelja efekata je, međutim, povećana za oko 200 hili. din.,

uglavnom zbog dobitka na kursnoj razlici. U sastavu bančinog efektnog portfelja nalaze se samo prvoklasni i odabrani papiri, kao što su akcije Narodne banke (250 komada), rente za ratnu štetu (1700 kom.) i drugi kurentni državni papiri, akcije Fabrike aeroplana Rogožarski (880 kom. po nom. 1000 din.), akcije Agrarne banke (908 kom.) i akcije Beogradske zadruge (25 kom.).

Banka je poslednjih godina u pojačanoj meri pristupila kreditiranju po tekućim računima, naročito kreditiranju industrije (koža, aeroplani itd.). Krajem 19938 aktivni tekući računi iskazani su sa 18,2 mil. (prema 20,92 mil. u iprethodnoi, 13,4 mil. u 1936 i 8,55 mil. u 1935 god.). U alttivne tekuće račune plasirane su oko "/s obrtnog kapitala. Stanie računa eskontovanih menica posledniih godina nije pokazivalo većih promena. Krajem 1938 one su bilansirane sa 3,3 mil. Interesantno je da su »reeskontovane menice« u pasivi iskazane opet znatno većim iznosom nego »eskontovane menice« u alktivi. To znači da se jedan deo eskonta knjiži preko računa aktivnih tekućih računa. To se može lako razumeti i objasniti, jer su tekući računi kod nas oblik za obavljanje svih vrsta kreditnih operacija. I kod drugih naših banaka oni služe na mesto eskonta, lombarda, repora, itd.

] u prošloj godini primećena je tendencija porasta svih prihoda. Zbir prihoda a 1938 iznosio ie 3,07 mil. prema 9,63 mil. u prethodnoj i 1,6 mil. din. u 1935 godini. Poslednjih godina prihodi od efekata nisu pokazivali većih promena. U 1938 iznosili su 208 hili. din. Međutim, prihodi od kamate i provizile u 1938 bili su za ravno 100% veći nego u 1935. S obzirom na.sve jače poslovanje, prirodno je da i troškovi pokazuju tendenciju porasta, a veći su i izdaci za kamatu, ali su rashodi povećani ipak.u znatno mahijoj meri, tako da je i iskazani čisti dobitak u porastu. U 1938 on je iznosio 1,39 mil. (prema 79% hilji. u 1935). Ako tome dodamo i dobitak na

kursnoj razlici kao i prihod hartija rezervnog fonda (koji su uneti neposredno u odnosne fondove), vidimo da ukupni čisti dobitak u 1938 iznosi 1 mil. 644 hili. Od iskazanog dobitka upotrebljeno je 800 hili. za isplatu 8% dividende (prema 7% u prethodnoj, 6% u 1936 i 5% u 19835 godini), 181 hili. za tantijemu, 130 hili. za dotaciju redovnom rezervnom fondu, 100 hili. specijalnom rezervnom fondu, a ostatak od 178 hilj. prenet je na novi račun.

U upravi bila su g.g.: Radisav J. Jovanović (pretsednik), Aleksandar J. Jovanović (potpretsednik), Vaso Knežević, Marko Albahari, Jaša Alkalaj, poč. Mihailo Lukarević, Dobrivoje T. Lazarević i d-r Dragoslav O. Blagojević. U nadzornom odboru su g.g.: Mića Crvčanin (pretsednik), Aron A. Alkalaj (potpretsednik), Milutin Li. Mojović, Jovan D. Živadinović i Dušan B. Živković. Direktor je g. Aleksandar S. Borisavljević.

»MORAVIJA«, FAERIKA PLETENIH PROIZVODA A. D., BEOGRAD

Za »Moraviju« a. d. 1939 godina je iubilarna. Preduzeće postoji već 25 godina. Osnovano je u najkritičnije Vreme, 1914 godine, vrlo kratko vreme pre. početka svetskog rata. Fabrika sa svojom proizvodnjom nije bila stvarno još ni otpočela, kada je izbio svetski rat, koji ie za pet godina prekinuo svako poslovanje. Prilikom osn:vanja glavnica je iznosila 100 hilj. predratnih dinara. Kada je fabrika u 1919 godini ponovo otpočela sa radom, pokazalo se je da su sopstvena sredstva postala i suviše malena. Zbog toga se glavnica postepeno povisuje do 1993 godine na 6 miliona, a 1926 godine, opet novom em:siiom, na 8 miliona (80.000 komada akcija od po 100 dinara), koliko iznosi i danas.

Тако »Могамја« dolazi u red naistarijih tekstilnih preduzeća u prestonici, ipak joj je ceo mašinski uređaji naimoderniji. Kod nje nema zastarelih mašina, ier ie ona do sada svoi celokupni mašinski uređaj nekoliko puta menjala. Od 1919 na ovamo, fabrika se je u stvari stalno proširivala i modernizovala, tako da ona danas dolazi u red u tehničkom pogledu najbolje i najracionalnije uređenih tekstilnih preduzeća u Beograđu. Bilansi »Moravije« ukazuju samo delimično na obim sprovedene racionalizacije i na tempo kojim je ona vršena, Tako je, na primer, račun mašinerije u toku poslednje tri godine povećan samo za oko 2 mil. din. Međutim, nove mašine koje su u tom razdoblju nabavliene stajale su znatno više. To se iz završnih računa zbog toga ne vidi, ier je »Moravija« istovremeno veći broj mašina starijeg tipa i prodala, i to čak sa zaradom. Prodate mašine u stvari i nisu uvek »stare«. One su samo za »Moraviju« postale neupotreblj:ve, čim je tehnika za njih pronašla boliu i racionalniju zamenu.

»Moravija« se nikada nije zadovoljavala ni time da izrađuje bilo kakvu robu. Ona je uvek imala ambiciju da njeni proizvodi budu zbilia prvoklasni i najboli. Blagodareći tome, ti proizvodi uživaju u čitavoj zemlii naibclji renome i imaju uvek dobru prođu. Da bi cene njenih proizvoda postale pristupačne i manje imućnim 'potrošačima, pro:zvodnia je Dotpuno racionalizovana i u znatnoj meri specijalizovana. »Moravija« izrađuje sve vrste pletenih proizvoda i sve vrste trikotaže, pamučne i svilene. Međutim, njezin najglavniji proizvod su bolje i najbolie vrste vunenih i sirovih ženskih čarapa. Pored ostalih vrsta ona izrađuje u svim traženim veličinama i poznate kao paučina fine čarape od prave svile. Tehničko stanje »Moravije« je tako, da se danas teško može 'postići nešto ioš bolje. Pored toga ona raspolaže i dugogodišnjim velikim i svestranim iskustvom u proizvodnji, tako da je u stanju da najracionalnije iskorišćuje 5уој moderni fabrički uređaj. Odličnu unutrašnju organizaciju preduzeća dopunjuje i vrlo dobro izrađena organizaciia prodaje.

Il finansijska struktura »Moraviie« je upravo sjajna,