Народно благостање — додатак

Додгтан „у ародн

зм Благостању““

БРОЈ 14 БЕОГРАД, 8. АПРИЛ 1939. ГОДИНА ХЛ Садржај: Eeogradska zadruga a. d., Beograd Чаковечко међимурска штедионица д. д., Чаковец Jadransko-podunavska banka, Beograd Трговачка банка д. д. — Загреб BEOGRADSKA ZADRUGA A. р. ВЕОСРАР Penz. prem. otseka požara 8.361 5.400 5.400 5.400 | i 0 500 800 1.300 2.000 Istoriju Beogradske zadruge iscrpno smo prikazali u LL _ O O, O 19.367 16.418 16.660 ranijim analizama, s toga mislimo da ovoga puta, tai deo mo- МИ на – Бао | - i Гол: 9.194 84.941 91.788 — 95.697 žemo da izostavimo. Vrlo obiman poslovni izveštai, koji ie И i jedan od najboljih i najbogatijih od naših bankarskih izve- Ба А 31.030 49.917 64.104 89.986 štaja, pruža poučan materijal za analizu bančinog bilansa. Ali · p HO O - 05 913 15.634 13.591 19.004 pre nego što bi prešli na uporednu analizu koristićemo se dru- DO 0. NL 27.391 30.905 35.453 35.632 gim objavljenim podacima koji su dragoceni za temelinije i ~ ši | O ЈЕ = 789 756 479 633 upoznavanje sa bančinom strukturom. Jedan od najvažnijih O | ИЕ 8571 9.089 9.679 10.074 podataka za procenu poslovnog rezuHata jedne banke jeste DO . 0 483 46 210 339 blagainički promet, koji naše banke objavljuju samo izuzetno. O i OM, 81 13 40 Promet blagaine bankarskog odelenja iznosio ie u 1938 god. LI а 3.335 4.000 4.009 4.445 1.561 mil. din. prema 1.255 mil. u 1937 god. Taj podatak sam PO i (659 801 97 1074 dovolino opravdava tvrđenje Uprave, да se bankarski posao O O biti 963 148 419 '604 u 1938 god. razvijao. ioš življim tempom nego ranijih gođina. O пи ИЕ 381.956 494.069 407.596 599.789 Uprava je otišla i jedan korak dalje. Ona je mišljenja da je O i 484437 559.485 685.089 718.998 OI | O U | TOI II. 1 O IMO 177.690 191.000 290.702 934.773

stigne kulminaciju. Zadruga, kaže upravni odbor, u ranijim godinama ni izdaleka nije iskoristila svoj poslovni potencijal. Sadašnii napredak bančin, po mišjenju uprave, najvećim delom zasnovan je, na boljem iskorišćavanju poslovnih mogućnosti i prema tome postoji opravdana nada, da će se sadašnji volumen poslova držati iako bi nastupio preokret koniunkture. U prilog tog mišljenja ide i neprekidan napredak u poslednjim godinama. Ni povlačenje uloga krajem septembra i početkom oktobra prošle godine nije moglo da ometa ozbiljiniji razvitak zadruge. To se naibolie vidi iz donje tablice, koja pokazuje kretanje Đilansnih pozicija za poslednie četiri godine:

Aktiva

1935 1936 1937 1938 (4 ili со Blagajna 5.835 9.491 10.062 11.185 Menice _ 49.564 32.628 35.000 45.256 Zajmovi (plate, pol., lomb.) 11.909 14.213 13.172 10.324 Tekući i privr. računi 32.507 54.158 77.134 99.467 Državni bonovi 2.774. 134 а 5 Hartije od vrednosti 24.155 28.897 31.881 32.967 Vrednosti fondova 26.383 25.898 27.797 25.418 Vrednosti penz. fonda 4.839 6.275 6.678 -7.020 Nepokretnosti 18.599 17.284 17.311 17.770 Mašinerije 297 132 НЕ ____ Prenosne kamate 510 570 SE А Ostave, gar., kaucije 381.856 494.002 497.596 599.789 Pasiva

Gavhica 40.000 „40.000 40.000 40.000 Stalni rezervni fond 8.565 9.200 10.300 11.512 Spec. rez. fond osig. 1.032 1.032 1.032 1.032 Fond otseka života 752 752 752 752 Fond nesr. slučajeva 150 150. 150. || ___|50 Rezer. prem. otseka života 13.630 15.241 16.437 18.192

Poslovni potencijal jednog novčanog zavoda naibolje se vidi iz obrtnog kapitala. Kod Beogradske zadruge on je u znatnom porastu. U 1988 g. obrtni kapital iznosio je 234,8 mil. din. prema 220,7 mil. i 191 mil. u prethodnim dvema гоdinama. U upoređeniu sa 1935 godinom porast obrtnog Kapitala iznosi 67 mil. din., t. |. 32%. Drugim rečima bančin poslovni potencijal za jednu trećinu je veći nego što je bio u 1935 god. Naivažniji deo obrtnog kapitala sačinjavaju ulozi Do knjižicama i tekućim računima, koji su zajedno sa obavezama po tekućim računima premašili 100 mil. din. Oni su iznosili 101 mil. din. prema 776 mil. 65 mil. i 57 mil. u prethodnim godinama. Sami ulozi po štednim knjižicama i tekućim računima iznosili su okruglo 90 mil. prema 64 mil. 50 mil. i 31 mil. Kao što se vidi od 1935 g. ulozi su se utrostručili. Zaista bolji: dokaz o velikom poverenjiu publike Beogradskoj zadruzi ne može da postoji. Poverioci po tekućim računima pokazuju tendenciju smanjenia. Oni su iznosili 13 mil. din. prema 13,5 mil., 15,6 mil., i 26 mil. din. Druga važna stavka iuđih sredstava je reeskont kod Narodne banke, koji je sa 35 mil. din. nepromenjen prema 1937, ali ie veći nego u 1936 g., kada je iznosio 30,2 mil. din. i 1935 g. sa 27,4. mil. Zbir tuđih sredstava iznosio je 139,4 mil. din. prema 113,1 mil. 95,8 mil.. i 84,3. mil. Ako se ove cifre uporede sa zbirom glavnice i fondova, koji је bio 1938 g. 95,7 mil. prema 91,8 mil. 84,9 mil i 79,1 mil. vidi se da su tuđa sredstva зато malo veća od sopstvenih. Istina slika se menja ako izdvojimo fondove osiguramja, koji iznose u 1938 g. okruglo 926 mil, din. Ali i u tom slučaiu sopstvena sredstva pokrivaju okruglo polovinu tuđih. Prema tome i prema najkonzervativnijim načelima bankarskog posla postoji mogućnost znatnog povećanja tuđih sredstava, iako se sopstvena sredstva ne bi dalje povećala. Ali fondovi su u stalnom porastu. Stalni rezervni fond se povećao sa 10,3 mil. din. na 11,5 mil. din., fond za