Народно благостање — додатак

Свој у ликвидацији утврђени губитак код овог предузећа Љубљанска кредитна банка је отписала у билансу за 1988.

Рачун губитка и добитка Љубљанске кредитне банке за последње четири године овако изгледа:

раскоди 1935 1936 1937 1938

у хиљадама динара Камате ; i 11.307 10.330 10.591 11.958 Трошкови 2.419 2.201 2.225 2.186 Плате и пензије 6.725 6.450 7.108 6.788 Порези 895 0. 115 888 956 Отпис нам. н непокр. 139 141 499 457 Отпис дубиоза 4.329 9.833 2.079 2.078 Добитак | 8417 2.532 2.592 2.754

Приходи Пренос добитка 87 351 593 589 Од ефеката 1.251 – 919 1.106 Камате 21.238 19.688 17.550 19.730 Од непокретности 886 : 788 1.299 789 Провизије итд. 5.770 4.376 5.692 4.883 Збир 29.233 25.203 25.983 27.097

Збир прихода који је од 1930 до претпрошле године показивао сталну тенденцију опадања био је у 1937 за око 700 хиљ. дин. већи него у 1936, 2 у 1938 опет је повећан за 1,1 мил. дин. Код прихода од камата тенденција опалдања примећивала се је и у 1937 години. Међутим, у прошлој години долази и ту до преокрета, тако да су У 1938 ови приходи били за око 2,2 милиона већи него у претходној години. То је последица већ споменутог убрзаног изграђивања „новог пословања“. Приходи од непокретности у 1988 години били су за око пола милиона динара мањи него у 1987, јер је истекао рок за који је банчинз палата у Љубљани била ослобођена од плаћања пореза. Приходи од провизија и осталих банчиних послова у 1938 били су такође за око 800 хиљ, дин. мањи него у 1937, првенствено због слабијег промета са девизама.

На страни расхода видимо да су издаци за камату у 19288 били за 1,4 мил. дин. већи него у претходној години. То је такође у вези с убрзаном изградњом новог пословања. Управни трошкови су нешто мањи него у 1937 због мањих судских и адвокатских трошкова и мањих издатака за кирију. Персонална режија је за 117 хиљ. дин. већа него у 1937, првенствено због већих издатака за отправнине. На основу података из горње таблице могло би се закључити да је персонална режија у 1938 чак и мања него у претходној години. Међутим, треба имати у виду, да је у 1937 извршена доплата на пензије из ранијих година у износу од 547 хиљада, што је било књижено на терет текуће режије, ма да је то био издатак који економски припада ранијим годинама.

Чисти добитак је нешто већи него у 1937. Исказан је са 2,75 милиона и овако је подељен; 400 хиљ. дин. за 49/6тну дивиденду на приоритетну главницу, 216 хиљ. редовном резервном фонду у смислу Уредбе од 24 јуна 1938, пола милиона фонду курсне разлике ефеката, 6 мил. дин. пензионом фонду, а остатак од 637 хиљ. дин. пренет је на нови рачун.

У управном одбору Љубљанске кредитне банке су

: Мван Јелачин (претседник), Лео Соуван и д-р Ернест о (потпретседници), Вилим Бизјак, д-р Иван Боле, д-р Јернеј Демшак, инж, Оскар Драчар, Фран Хмелак, Август Јенко, инж. Томо Кнез, д-р Алојзиј Кобал, Јосип Виндиер, Херберт Вошнат и Јакоб Задравец. У надзорном од-

55

бору налазе се господин: инж. Душан Сернец (претседник). Виктор Наглас, Милош Осет и Мирко Степић. Главни директор је Гг. Хануш Крофта. Заменик гл. директора је «с: Рихард Швингер, а директори су г.г. д-р Фран Павлин и Фран Рус.

ХРВАТСКА КАТОЛИЧКА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ

Хрватска католичка банка је типичан есконтни завод, пошто се бави претежно есконтом меница, нарочито оних које гласе на мање износе. Испитивање кредитне слособности потписника је врло ригорозно. Меница мора имати неколико добрих потписника, а у већини случајева хао супергаранција постоји и хипотекарно обезбеђење. Поред тога, у есконт се примају само менице које имају врло кратак рок. Новац пласиран у есконт орнуо се је прошле године око 6 пута. То значи да су есконтоване менице биле са роком од просечно 2 месеца. Такву кредитну политику Хрватска католичка банка не води тек од јуче. Код ње је то већ стара традиција, која је добро позната и банчиним улагачима. Благодарећи тој опрезној кредитној политици, банци је увек полазило за руком да одржи и висок ликвидитет и да у свакој прилици удовољава у пуној мери свим захтевима који су се на њу постављали. Банка је, иначе, успевала да прође без икаквих тешкоћа и кроз најтеже фазе наше банкарске кризе. За углед и поверење који овај завод ужива код својих улагача, карактеристична је и чињеница да су банчини улози показивали известан пораст и у 1931, која је била најтежа за наше банкарство.

У банчином билансу за прошлу годину види се да је око 15,74 обртног капитала односно 55 мил. пласирано и међу „дужнике по текућим рачунима". Међутим, треба имати у виду да око две трећине тог износа отпадају на потраживање од Аграрне банке за уступљене јој земљорадничке менице. Банчин 25%-тчи губитак на сељачким меницама износио је 1,35 мил, што је за средњи вовчани завод типа Хрватске католичке банке иптк знатна свота. Међутим, цео тај губитак отписан је још у току 1936 иу ранијим годинама. Пословање се води нарочитом обазривошћу, тако да су код осталих банчиних потраживања отниси увек минимални. А за доказ да се у погледу отписа поступа врло ригорозно може да послужи и чињеница да се сваке године наплаћује знатан део оних износа који су ранијих година били отписани као дубиозни. |

У свом извештају за 1988 управа Хрватске католичке банке подвлачи да је завод и прошле године задржао своју „ликвидност и једнаки опсег пословања, подјељујући краткорочне зајмове уз добру сигурност, тако да никакови вањски утицаји пасу могли неповољно дјеловати на резултат пословања".

Биланси за последње четирн године овако изгледају:

Рачун нзравнања | Актива | 1935 1936 1937 1938

у хиљадама динара Благајна и жиро 6.833 5.052 5.383 3.992 Менице 27.668 99.000 21.06 23726 Дужници по тек. рач. 1.817 6.353 6.917 5.802 Ефекти 1.466 1.466 1.489 2,489 Непокретвости 370 764. 1.031 765 Разна актива | 33 —— 52 33 Пасива | Главница 20! 5%0 | 5000 5.000 5.000 Резервни фондови 3.500 3.600 2,350 2.881

Резерва по зак. 18/2-34 92.996 2.896 2.995 2.996