Народно благостање — додатак

koje se izdaju samo па osnovu nepokretnog rudarskog poseda i glase na izvestan deo nepokretnosti.

Do krize ugljen je vađen iz tri uglienokopa: SV. Đorđe, Sv. Aleksandar i SV. Petar. Za vreme krize je eksploataciila u ugljenokopu Sv. Petar obustavljena, ali ie u 1997 god. opet stavljena u pogon. U prošloi poslovnoj godini роčeli su radovi na otvaranju novog ugljenokopa, koji je dobio ime Sv. Marije. Predviđeno je da će eksploatacija početi sredinom jula o. g. Nadzemne investiciie koje smo detalino opisali u našoj prošlogodišnjoj analizi, biće obogaćene električnim lokomotivama koje će vršiti Vuču na industrijskoi pruzi kojom se prevozi ugalj od okna do vazdušne železnice koja veže rudnik sa glavnom prugom u Adrovcu. Ta vrsta pogona biće mnogo jeftinila od dosadašnjih parnih lokomotiva. Iz donje tablice se vidi kako se kretala proizvodnja uglia u Aleksinačkim rudnicima za poslednjih. deset godina.

proizvodnja proizvodnia „potrošnja u tonama

Bruto Neto Sopstvena Prodaja

1928-29 148.093 114.784 6.160 108.064 1929-30 126.673 98.656 7.202 91.454 1930-31 128.378 98.782 10.183 88.785 1931-32 105.995 80.584 12.494 66.601 1932-35 103.625 82.075 10.579 73.142 1933-34 130.110 98.303 11.760 87.711 1934-35 149.840 112.437 12.573 96.906 1935-36 172.523 126.856 12.923 115.574 1936-37 215.242 160.700 12.406 149.501 1987-38 247.500 183.380 11.639 179.919 U prošloi poslovnoj godini bruto proizvodnja ulja

bila je rekordna sa 247.500 tona. Ako tu cifru uporedimo sa onima od otvaranja rudnika videćemo da ni u jednoj gcdini nije proizvodnja postigla onu od minule godine. Na primer prema poslovnoj godini 1931—92 1 1932-38 proizvodnja se povećala za više nego 100%-. U tim godinama se najjače ispoliava kriza. Od 1998—99 poslovne godine bruto proizvodnia je pala sa 148.003 tona, prvo u sporijem tempu pa zatim u bržem dok nije dostigla najniži nivo u 1932—33 god. Posle te godine proizvodnja raste u brzom tempu, neprekidno do 1937—1998 god. Paralemo su bruto proizvodnjom porasla je i neto proizvodnja kao što se vidi iz gcrnje tabпсе. Опа је u 1937—88 poslovnoj godini iznosila 183.380 tona prema 160.700 u prethodnoj godini. Prema 1930—31 god., kada je proizvodnja bila najniža i iznosila svega 80.584 tona povećanje Iznosi 197%. Porast bruto proizvodnje u розједnjoj poslovnoj godini prema najnižoj proizvodnji u 1932—33 god. iznosi 139%. Brži porast bruto proizvodnje pokazuje, da su bile velike investicije opravdane i dozvolile da se proizvodnja prilagodi konjunkturi. Sopstvena potrošnja uglja pokazuje tendenciju spOrog smanjenja, verovatno zbog sve jače upotrebe električne snage, koja ije ekonomičnija. Količina prodatog uglja takode je najveća od postanka ргеduzeća. Porast prema 1931—39, godini najniže prodaje, iznosi 147%. Prodaja je dakle, brže rasla i od neto i od bruto proizvodnje. Vrlo povolino se razvijao odnos između prodaje i neto proizvodnje. Dok je u 1931—82 prodato 899/, neto proizvodnje u poslednjim dvema poslovnim godinama prodaja je iznosila 93% i 94% neto proizvodnje. Prema tome paralelno sa povećanom proizvodnjom smanjile su se i zalihe uglia. Tako povoljan razVoi proizvodnje i prodaje morao' je povoliio da uliče i na završne račune društva. Sleđeća tablica pokazuje bilans za poslednje četiri godine.

5.

Aktiva: 1934-3835 „1935-8G „1936-37 19837-38 u hiljadama dinara

Investicije 16.354 16.073 15.971 15.601 Hartije od vrednosti 527 511 511 896 Gotovina i banke 6.480 6.910 8.453 10.108: Zalihe i materijal 879 1.046 1.062 1.838 Razni dužnici 6.421 8.215 8.430 7.597 Ostave i garancije 153 44 44 42

Разјуа: Glavnica 16.000 15.000 15.000 15.000 Zakonski rez. fond 1.000 1.500 1.500 1.500 Statut rez. fond 4.654 4.654 4.654 4.654 Valorizacioni fond 10.173 673 673 673. Amortizacioni fond 4.800 5.600 6.400 7.260 Neisplaćena dividenda 75 929 926 229. Razni poverioci 536 1.016 914 1.605. Dospele a neisplaćene

падтп1се 130 11 131 151 Ostave i garancije 153 44 44 49 Dobitak 3.295 3.272 4.229 4.968 Zbir bilansa 30.813 32.799 34.471 36.022

Zbir bilansa iznosio je 36 mil. belg. franaka prema 34,5 mil. i 32,8 mil. belg. franaka. Porast u pasivi, uglavnom, Oot- pada na amortizacioni fond koji se povećao sa 6,4 mil. na7,2 mil. belg. franaka i na razne poverioce, koji su veći za okrugio 700.000 belg. franaka | prema prethodnoj godini. Ostale pozicije ostale su nepromenjene. U odnosu izmedju sopstvenih i tudjih sretstava nije bilo u prošloj godini promena. Tudja sretstva su fako malena, ona iznose okruglo 2 mil. belg. franaka, da su bez važnosti za društvo. Najveći deo sopstvenih sretstava 15 mil. belg. franaka otpada na glavnicu, a nešto manje od polovine glavnice, 6.8 mil. belg. franaka, otpada na fondove. Razlika izmedju glavnice ı fonda bez veće je važnosti kod društva, jer su njene akcije bez nominale. Izuzetak čini amortizacioni fond, koji ima unapred odredjenu namenu i zato se ne može uračunati u sopstvena sretstva. On je u stalnom porastu u suprotnosti sa ostalim

fondovima, kojima je i u tom pogledu dat viši karakter glavnice, Godina Prihod Prenos dob. Fondovi Dividenda Nto div. proizv. i otpisi po akc. Bili, fr. Ir. 1928-29 4.061 5 2.432 1.404 110 1929-30 9.586 7 1.375 720 60 · 1930-31 2.177 314 1.600 511 40 1931-32 1112 291 1.700 — 1982-33 1.651 — 2,300 = __ 1933-34 1.828 — 1.450 321 25 1934-35 3.293 — 1.450 1.606 125 1935-36 3.219 53 1.450 1.606 125 1936-37 4.190 39 1.450 1.927 150 1937-38 4.397 571 1.600 2.248 175

Naiveći deo društvenog kapitala nalazi se u investicilama, i to 15,6 mil. belg. franaka, prema okruglo 16 mil. u dvema prethodnim godinama i 16,4 mil. belg. franaka u 1934-05 god. Investicije se smanjuju usled rashodovanja izvesnih dotrajalih postrojenja. Redovna, i to dobro smišljena amortizacija se Vrši preko amortizacionop fonda. Po nie-