Народно благостање — додатак

с. д. у Загребу“. С обзиром на велику тражњу нашег целулозног дрвета од стране иностранства, »Здружене па_пирнице" биле су приморане да оснују у прошлој години и фирму „Горјана, друштво с огр. одг., Горје код Бледа", "која има циљ да им обезбеди довољну количину сировина. 5 Финансијско стање „Здружених папирница“ је неосбично повољно, као што нам то потврђује и доња таблица у којој смо упоредили главне билансне позиције за последње четири године:

< су куе OS

Рачун изравнања

Актива 1935. 1936. 1937. 1938. - у хиљадама динара Фабрике 23.517 22.031 20.676 23.565 Сиров. и полуфабр. 9.849 7.602 7.497 8.915 Хартија 1.958 3.248 3.473 3.204 Дужници за робу 17.807 15.518 21.460 16.135 Банке и раз. дужн. 5.623 5.163 9.364 8.399 (Харт. од вредности 3:480 3.990: 4.024 4.125 Ђлагајна 519 608 151 171

Пасива Главница 25.000 25.000 25.000 25.000 Резерве пате 12.665 11.165 13.518. 15.873 Менз.: фондови 5.348 5.714 6.065 5.478 Неиспл. дивиденде | "19: 12 16 28 Депо валоризација 5 3 3 3 Повериопи | 19100 14591 19294 | 15.637 Добитак 1.619 1.670 2.748 2.500 Збир биланса 62.754 58.155 66.645 64.514

Рачун губитка и добитка

Расходи Управни трошкови 1.872 2.086 2.151 2.012 Порези 1.217 3.095 3.933 3.779 Камата 1.137 1.186 1.142 894 Отписи 5.170 3,037 3.438 3.233 Чисти добитак 1.619 1.670 2.748 2.500

Приходи Пренос добити 45 122 47 393 Приходи ефеката 56 56 51 65 Од непокретности 148 112 57 15 Напл. отпис. потр. 154 GA _ 5 Од произв. и прод. 10.611 10.734 18.258 11.938 Збир прихода 11.015 11025... 18418. | 192.419

Укупна финансијска средства са којима је предузеће крајем 1988 располагало износила су 645 милиона. Од тога је отпадало само 15,6 мил. дин. на повериоце. Главница износи 25 милиона, а сопствене резерве предузећа скоро 16 милиона. Пензиони фондови исказани су са 5,5 мил, а чисти добитак заједно са преносом из прошле године са 2,5 мил. Главница је још од 1927, када је била повишена са 20 на 25 милиона, остала непромењена. Јавне резерве предузећа повећане су прошле године за 2,3 милиона. То повећање не претставља неке нове непосредно дотиране добитке, него се највећим делом јавило као последица из пореско-техничких разлога проведеног преноса интерних резерви из ранијих година на рачун јавних резерви. Повериоци су смањени са 19,3 мил. крајем 1937 на 15,6 мил. дин. крајем 1988, што је у вези са смањењем промета и производње. Треба напоменути да се у пасиви биланса не иска-

61

зује фонд амортизације, пошто се билансна вредност инвестиција смањује непосредним отписима на одговарајућим, рачунима у активи.

Уређај свих фабрика и електричних централа сасвим машинама, зградама и осталим покретним и непокретних инвестицијама билансиран је са 28,56 милиона према 20,67 мил. у 1987. Пошто прошлогодишњи отписи износе 3,2 милиона, излази да је у 1938 за нове инвестиције утрошено преко 6 милиона динара. У току последњих 5 година сва постројења су потпуно модернизована. С друге стране су и све старије инвестиције већ у целости амортизоване. Билансна вредност залиха сировина и хартије исказана је са око 12 милиона. Повећање према претходној години износи 1,2 мил, и узрок му се налази у већој залихи целулозног дрвета у Горичанима. У вези са смањењем продаје смањена су и потраживања за продату робу са 21,46 мил. у 1938 на 16,13 мил. у 1938 години. Тиме су се ова потраживања спустила на уобичајени предкоњунктурни ниво. Позиција „банке и разни дужници" износи 8,4 мил, према 9,36 мил. крајем претходне године.

Све инвестиције, сопствене хартије од вредности, сировине, полуфабрикати, хартија, па чак и известан део дужника покривени су сопственим средствима, што је свакако веома повољно.

Код бруто прихода имамо у односу на 1987 годину смањење од 1,32 мил. или по прилици 109. На страни расхода видимо да су упоредо са снижењем бруто-прихода и промета снижени и сви издаци. Порези су били само незнатно мањи него 1937. Управа напомиње у свом последњем извештају да је у 1988 на јавне дажбине (порезе, трошарине и царине) отпадало 18,5/' од обављеног промета хартије према 13,25 у 1937 години. Иначе, упоређење позиције „чисти добитак са позицијом „порези“ јасно гуказује на сувише јако фискално оптерећење

Чисти добитак износи 2,1 мил., а са преносом из 1937 године 2,5 мил. Од тога је употребљено за исплату 69 дивиденде (према бу/љ у 1987 и 4%0 v 1936) 1,5 милиона динара, за тантијему члановима оба одбора и особљу 475 хиљ. за дотацију редовном резервном фонду 105 хиљ. и пензионом фонду 70 хиљ., док се остатак од 350 хиљ. дин. преноси на нови рачун. :

У управи су господа: Иван Јелачин (претседник), д-р Иван Боле (потпретседник), Август Јенко, д-р Алојзиј Кобал, Хамуш Крофта, д-р Алојзиј Кунст, Виктор Наглас, Д-р Ернест Рекар, Рихард Швингер и Лео Соуван. У надзорном одбору налазе се г. г.: д-р Вјекослав Лавш, Матко Јанежић, Фран Рус, д-р Албин Стеле и Владислав Турк, Владин комесар је г. Нарте Великоња. Чланови дирекције су господа: д-р Цирил Павлин (генерални директор), Егон Сребре, Хенрик Јан, Милан Гузељ и Јосип Ресман.

L M. VAJFERT PIVARA I FABRIKA SLADA D. D. PANČEVO :

Pančevačka pivara spada među najstarije u državi. Od 1849 ona je bila u posedu Vajfertovih. Osnovao ju ie još otac poč. Đorđa Vajferta, Igniat. Kad je pre 66 godina poč. Đorđe Vajfert prešao iz Pančeva u Beograd, da ovde osnuje, syoju »Prvu srpsku parnu pivaru«, on nije prekinuo svoje veze sa pančevačkom pivarom, već ioj je, kao jedan od njenih suvlasnika, uvek stavljao na raspoloženje svoje bogato iskustvo. Inače, kao akcionarsko društvo, Pančevačka pivara postoji tek dve godine. Osnovana je u 1936.

Kao što je našim čitaocima poznato, proizvodnia Diva u zemlji iznosita je pre opšte privredne krize oko 750 hiljada hektolitara godišnje. Zatim je zbog suviše visokih trcšarina i zbog smanjenja kupovne snage potrošača usled krize počela naglo da opada i od 1952 do 1936 iznosila je samo po 210