Народно благостање — додатак

Додатак „Народном Благостању“

БРОЈ 18

Садржај:

Градска штедионица, Загреб

БЕОГРАД, 6, МАЈ 1939.

ГОДИНА XI

Југославенска удружена банка д. д., Загреб — Београд

„Кроација“ осигуравајућа задруга — Београд

ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА, ЗАГРЕБ

Последњи извештај Градске штедионице један је од најбогатијих по материјалу. 25-годишњи јубилеј био је повод да се нашој стручној јавности подари та свеска, која, осим што је одличан приказ развитка штедионице још је и значајан прилог привредној историји града Загреба. Ограничен нам је простор да детаљно изнесемо све оно што се пружа у том извештају. Података има толико, да би се могла написати читава књига. Ми ћемо се ограничити на то, да на основу тог одличног извора прикажемо улогу Градске штедионице у привредном развитку града Загреба. Необично сликовито приказане су опште прилике уочи рата, када је штедионица основана. Почело се са лепим надама које су се после неколико месеци претвориле у неизвесност. Штедионица је упркос свим тим тешкоћама ипак успела да створи довољна средства, да би испунила тада најважнији задатак да помаже граду Загребу у акцији за помоћ исхране градског становништва. Осим тога је одобрила кредите граду и у друге општекорисне сврхе. У то време штедионица давала зајмове и земаљској влади у циљу опскрбе становништва и одржавање возног парка државних железница. Она је узимала учешће и у разним трговачким и индустријским пословима, који су имали за циљ унапређење производње, промета и извоза најважнитих продуката државних железница. Она је узимала учешће и у разним трговачким и индустријским пословима који су имали за циљ унапређење производње, промета и извоза најважнијих продуката. Али ти послови су ликвидирани првом згодом и Градска штедионица се посветила опет сасвим граду Загребу и његовим грађанима. После рата су се за то тражиле велике могућности. У изграђивању Загреба Градска штедионица имала је еминентну улогу, Без њеног активног суделовања и кулантног кредитирања Загреб не би се тако брзо и лепо изградио. Градска штедионица уочила је исто тако важност саобраћаја у модерним велеградовима и учинила све да би Загреб у том погледу постао примеран. HM што се тиче комуналних инвестиција Градска штедионица је обилно изишла у сусрет електричној централи, водоводу и плинари и самом граду за извођење комуналних радова. Поред те улоге Градска штедионица није занемарила ни кредит грађанству. Она је служила као извор кредита уз камату, која је најчешће била нижа него у другим градовима наше земље. Да би отворила могућност кредита најсиромашнијим слојевима грађанства, Градска штедионица основала је у фебруару 1936 г. своју залагаоницу. У својој 25-тој години Градска штедионица са задовољством може да констатује, да је учинила своју дужност према граду Загребу и његовим грађанима. Тежиште рада Градске штедионице било је у-

век на комуналном пољу. Она је сматрала за своју дужност да Градској општини пружи своје услуге за осигурање установа које служе интересима свих грађана и које баш зато треба да су ван домашаја приватно-привредне сфере. Што се, пак, тиче кредитирања грађанства, управа Градске штедионице заузела је гледиште, да она на том пољу треба да испуни празнину, која се састоји у неговању индивидуалног кредита, наравно на основу сигурних кредитних подлога и доброг познавања дужника. Само добро фундирани кредити пружају сигурност улагачима, који је предуслов плодног пословања. Исправност пословне политике а нарочито кредитне показала се за време кризе, која није оставила трага код Градске штедионице. Крајем децембра 1932 г. Градска штедионица је била принуђена да затражи заштиту. Али већ до 1935 г. успела је да ликвидира готово без туђе помоћи „старо пословање" и да развије ново у таквој мери, да је могла да се одрекне заштите. А после тога је дошао сјајан развитак. Улози су расли у брзом темпу и достигли висину као никада раније. У прошлој години је дошло у два наврата до оштре реакције. У месецу мају било је јаче повлачење улога. Затим је у септембру прошле године дошао општи ран улагача због страха од рата. Општинска штедионица је сваки пут исплатила око 180 мил, дин. Она је то чинила без тешкоћа, с обзиром на знатне готовине које држи. HM први и други пут су се улози брзо повратили. Крајем прошле године они су били већи, него у претходним годинама, што се између

осталога лепо види из доње таблице.

Рачун изравнања

Актива 1985. 1936. 1937. 1938. у хиљадама динара

Готовина 158.376 201.631 232.764 209.831 Благајнички записи 35.000 35.000 45.000 45.000 Девизе и валуте 78 26 178 144 Хартије од вредности 23.886 25.060 42.891 52.134 Менице 73.147 97.066 104.978 82.404 Дужници по тек. рач. 46.300 49.148 67.941 131.698 Општина гр. Загреба 60.759 68.266 68.738 76.602 Чланови синдиката 23.576 18.758 Е __ Хипотекарни зајмови 17.412 14.895 13.114 11.605 Трамвај и аутобус 33.581 40.874 40.930 41.809 Залагаоница ·

и дражбоваоница o | 5822 5.383 6.188 Непокретности 26:502 | 23215 22.290 21.064 Инвентар 747 747 1.471 1471 Имовина пенз. фонда 8.848 10:08 269 12.617