Народно благостање — додатак

зе: Ми смо. већ у прошмој анализи говорили о пронзводњи гума за аутомобиле. Маша је земља била на прег-

„последњем месту у Европи у погледу броја. аутомбила. "Такве. стање -није било ни најмање: примамљиво за поди"зање фабрике гума. Али: је наш војни интерес захтезао

па „Југославија: буде. независна у: снабдевању аутомобил-

ским. гумама. И. Бата је тој жељи удовољио. У случајима

-тетнкоћа за добијање тих гума са стране, Бата је данас

у:етању да обилно снабде целу земљу тим артиклом: То

_је био један од. најтежих задатака за Бату у Борову. И

неконтролисане и врло скупе производе,

док је још била у изградњи фабрика аутомобилских гума, на:хоризонту се појављивао све виши проблем снабдеваља домаћим гасним маскама. Данас кад је у Енглеској 40

милиона. маски подељено становништву, кад је код нас

народ почео грозничво да тражи тај артикал и да купује купљене често од стране посредника од подузећа сумњиве репутације, Бата није више могао стајати скрштених руку. Његова је лужност била да круг гумених производа, који је отворен производњом гумене обуће, проширен производњом аутомобилских гума и других производа дневне потрошње (тепиха, играчки итд прошири на производњу гасних маски.

ЈЕ БОЉА 6. МАКСИМОВИЋ, директор предузећа п претседник бворовеске опшит.

Данас је Борово, (које од вајкада било ћаба за индустријско-техничке специјалисте) циљ многобројних Југословена ради посматрања производње тога артикла. Наш свет нестрпљиво чека да се Батина гасна маска појави на тржишту. Она ће бити и врло добра и најјевтинија.

Тиме још није завршен круг производа, које ће да производи Бата. Само није наше, нити имамо могућности зато, да предвиђамо шта ће још све доћи у обим Батине производње. Свакако једно је тачно: Бата прилази произвалњи артикала, који, као што" раније рекосмо, нису масивни и курентни артикли, као што је обућа. Противници Батини тврдили су да он искоришћава огромност тражњи за обућом, да би обезбедио добит, која може да буде знатна код оваквих артикала. Данас се већ увелико 343 да код Бате добит не игра никакву улогу. Бата не производи због добити, а зато је најбољи доказ и југословенска фабрика, која никад до данас није зарадила 10%. Бата пронзводи због производње... Његов циљ је усавршавање постојећих индустријских грана и отварање нових.: Ко би имао могућности да присуствује конференцијама Батиних директора, тај би се изненадио кад би чуо, о чему се на њима говори. Врло се ретко чују калкулације о могућним зарадама, али се зато претресају живо и дуго проблеми усавршавања технике, нових проналазака, уси"вршица свију зрста, упрошћење транспорта, смањење уда-

љења, рационализирање код сваког посла: код куповине, код преноса, код производње, код ускладишћавања итл.

Човек добија утисак- да не конферишу пословни људи, већ "државни стручњаци за индустријску обнову, специјалисте "за" економска питања или чланови семинара 34'проучава-

ње индустријских проблема са свију тачака "таединета:

"техничког, eKOHOMEKOF, комерцијалнор итд.

- Бата прилази производњи артикала, који се не про-

изводе у земљи: Он није више 'ни конкурент, он: је пионир

индустријски. Не тражи он поље, које је разрађено, да би конкурисао, већ напротив он се развија. све даље у оним областима, које су потпуно непознате и због чега је инвестиција везана са неизвесношћу и ризиком.

Ето, то је Батин систем! |

Упоредна анализа завршних рачуна

Да бацимо један кратак поглед на развиће завршних рачуна за последње четири године.

Рачун нзравнања

Актива 1935 1936 1957 1958 | у Хиљ. дин. Готовина 3.536 3645 1.241 1.780 Хартије од вредности 1.305 400 9.065 2.190 Дужници 2110 1.746 1.543 812 Сировнне и роба 58.876 62.535 72.898 97.281 Стројеви и уређај 73 768 52.168 49.882 53.829 Земљишта и зграде 73.768 42.896 45.400 52.510 Преносне ставке 129 = lie = Пасива Главница 40.000 40.000 40.000 40.000 Резервни фонд 7.998 96.591: 36.136 40.637 Посебни резервни фонд 5.100 7.625 7.625 7.625 Новац и дознаке на путу 8.030 18.462 94.661 30.095 Повериоци 72.564 56.638 54.334 71 Преносне ставке 1.044 6.956 8.083 11.885 Добитак са преносом 3.988 7.189 5.890 6.849 Збир биланса 183.726. 163.410 176930 208354

Рачун губитка и добитка

Губитак 1935 1936 1937 1928 у Хиљ. дин.

Подвоз 8.065 10.436 11.788 13.063 Царина 4.548 5.399 7.847 9.807 Порези и остале дажб. 19.908 25.823 42.921 49.495 Наднице, плате, и нагр. 52.838 59.821 71.997 90.386 Амортизација 18.999 20.172 26.341 93.690 Погонски и посл. издаци 34.906 94.597 33.805 44.401 Чист добитак 3.891 6.738 4.593 6.291

Добитак Збир губитка 137.450 153.086. 198.249 237.065 Бруто приход 137.450 „153086 198.949 237.065

Као и сваке године тако и ове у активи најважнију улогу играју „сировине и роба". То све заједно износи скоро 100 милиона дин. према 58,8 милиона динара У 1935 год. Скоро двоструко за четири године! Интересантно је да се ова позиција много брже развијала но целокупан обртни капитал подузећа: док су се сировине и роба скоро удвостручиле за четири године, дотле је збир биланса скочио у истој периоди од 18%7 на 208,3 милиона динара. Значи да политика подузећа иде за стварањем што већих резерви, нарочито у сировинама. Колико је то мудро 1е треба нарочито доказивати. Свакако да велике резерве У сировини и роби претстављају један губитак на камати. Али, кад што смо већ имали прилике да истакнемо, тај губитак према принципима пословне политике не игра никакву улогу. Данас су прилике у свету такве да се мора