Народно благостање — додатак
Каџсце ! сагапс. 1.950 1.952 12.450 11.615 Zbir bilansa 40.015 40.402 50.871 50.280 Račun gubitka i dobitka
Rashodi Prenos gubitka 68 т1 73 Proizv., razvođ. i napl. 3.328 3.005 3.276 3.090 Porezi = — 169 149 Kamate 9 9 137 331 Otpisi za centr. Čačak 933 370 — 263 Otpisi za Jagodinu 45 98 === Otpisi za Kragujevac 77 234 316 Otpisi za hidrocentrale —— — 10 Otpisi nenapl. potraž. = — — 20 Prihodi | Prodaja struje 8.515 3.553 3.811 3.760 Strujomeri i priklj. 58 32 160 103 Razni prihodi 116 123 —— === Gubitak 7i 73 Zbir prihoda — 3.761 3.781 3.971 3.868
Zbir bilansa iskazan je sa 50,28 miliona i manji je za oko 600 hili. dinara nego krajem 1997, dok ie u poređeniu sa 1936 veći za oko 10 miliona dinara. Ove promene zbira bilansa su u prvom redu posledica promena na računu kaucija i garancila. Na strani aktive u toku prošle godine nije bilo nikakvih naročitih promena. Pozicije »materijala« i »državnih hartiia od vrednosti« su smanjene, a investicije su nešto Dovećane, što je posledica prikliučivanja novih konzumenata. Inače, sve nove elektrovode i u родгисји »ЈеПсе« гафшо је Elektro-Makiš za svoj račun. »Dužnici za struju« iskazani su sa 2,3 mil. U poređeniu sa staniem krajem 1937 smanjeni su samo za 98 hilj. din. Uprava konstatuje da ie udeo nenaplaćene struje u ukupnom obrtu vrlo veliki, „jer iznosi skoro 60%. Tu se radi u glavnom o dugovaniu opština Kragujevac i Čačak, koje leži nelikvidirano već godinama. Ostali inkaso je bio povolian. Preko 90% sredstava s kojima preduzeće radi odnosno 35,59 miliona uloženo je u investicije. Od toga otpada 14,64 miliona na koncesije i investicije hidrocentrala, 7,56 miliona na centralu Čačak, 4,92 mil. na centralu Jagodina, 1,94 mil. na centralu Kragujevac i 6,46 mil. din. na dalekovod Сасак—Ктатијеуас.
Na strani pasive došio је до izražaja već spomenuto sniženje glavnice za 15 miliona, kao i povećanje amortizacionih fondova za isti iznos. Od računske razlike dobivene otpisom spomenutog dela glavnice dotirano je amortizacionom fondu hidrocentrala 13,8 mil., a amortizacionom fondu centrale Kragujevac 1,2 mil. Poverioci iznose 10,58 mil. prema 10,60 krajem 1937. To znači da je ukupni iznos obaveza ostao uglavncm nepromenien. Međutim, obaveza prema matici Trgovačko-industrijskoi banci je u stvari povećana za 540 hili., na 729 hili. din. Ostali poverioci su reducirani po prilici za jednak iznos i bilansirani su sa 9,85 mil,
Prihodi u 1938 iznosili su 3,86 mil. i bili su za 108 hilj. manji nego u 1937. Troškovi proizvodnje bili su za 186 hili. din. manji nego u prethodnoj godini. Ali u naknadu za to povećani su izdaci za kamatu sa 1937 hili. u 1937 na 331 hilji., din. u 1938 godini. Uprava napominje u svom izveštaju da je sa inostranim poveriocima (kojima kamata u ranijim godinama nije ni plaćana) postigla sporazum o dugogodišnjem otplatnom planu uz neobično povoljan kamatnjak. Pošto su uslovi za rad »Jelice« a. d. sada iz osnova izmenjeni, i to na bolje, završni računi za 19839, a naročito račun gubitka i dobitka pokazivaće sigurno mnogo prijatniju sliku. I uprava Jelice a. d. gaji najlepše nade za budućnost, i to s pravom, jer su činjenice s kojima ona računa zaista potpuno realne.
Posle pokrića svih rashoda 1938 godina završena je sa
91
poslovnim viškom od 273 hili. din. Ceo taj iznos dotiran je amortizacionim fondovima,
U upravi su gospoda: Vaso T. Knežević (pretsednik), Aleksandar R. Pavlović, Aleksandar T. Tadić, Andrija Tošić, Miloje Ž. Radošević i Inž. KMKostantin Tanasijević (direktor). U nadzornom odboru nalaze se Z. g.: Petar M. Milenković (pretsednik), Sveta J. Stanković, Kosta Mijatović Božidar Živković.
ПРВА ПУЧКА ДАЛМАТИНСКА БАНКА У СПЛИТУ
Мако су међународни политички догађаји из марта и септембра прошле године имали неповољан утицај и на развитак нашег банкарства, ипак је и прошлогодишње пословање Прве пучке далматинске банке било потпуно задовољавајуће. Улози су код ње опет показивали врло знатан пораст. То је најбољи доказ поверења које банка с правом ужива. Прва пучка далматинска банка позната је као један од наших најопрезнијих завода. Она се, ако је то потребно, задовољава и са мањим рентабилитетом, али сигурност мора да буде ван сваке сумње: С обзиром на затегнутост која је у току прошле године у вези са међународним политичким догађајима владала, јасно је да је банка обраћала нарочиту пажњу и одржавању ликвидности. Не треба ни наглашавати да је она била увек спремна да у сваком тренутку одговори свима захтевима својих улагача. Да би се јасније уочила њена огромна ликвидност, напомињемо да она са одмах расположивим средствима може без одлагања да подмири све улагаче по уложним књижицама, а при томе не мора да затражи од својих дужника ни повраћај оних кредита који су им одобрени на најкраћи рок. Банчина огромна опрезност и солидност дошле су јасно до изражаја и за време наше банкарске кризе. Прва пучка далматинска банка није се ни у натежим фазама банкарске кризе морала користити заштитом, а у циљу удовољавања захтева својих улагача није се морала ослањати ни на треће заводе, па ни на Народну банку.
. Позната је и велика ригорозност банчина код подељивања кредита. Опрезност, па чак и извесна конзервативност су главне одлике Прве пучке далматинске банке. Она никада није хтела да зна ни за филијале, иако је с обзиром на свој реноме могла лако да се пласира по читвој Далмацији. Она је, међутим, ипак, и без филијале, највећи новчани завод Далмације. Основана је још 1871, па је не само најстарија банка у Далмацији, него и једна од наших најстаријих банака уопште. Она је некад играла знатну улогу и у политичком животу Далмације и била је снажан бедем хрватског елемента" у борби против аутономиста, који су у оно време имали у својим рукама претежни део привредне делатности у далматинским градовима. Морамо нагласити да банка ипак никада није искоришћавана за страначке сврхе. Ради тога није ни имала никаквих потреса.
Увек је био сасвим задовољавајући и рентабилитет банчинот пословања. С исплатом дивиденде није се морало престати ни за време банкарске кризе. Дивиденда је износила:
1930 год. 149/ 1934 год. 69 1931 год. 109љ 1935 год. 79 1932 год. 89/ 1936 год. 895 1933 год. 897 1937 год. 107
За 1938 плаћа се опет 104. Крајем 1988 били су и банчини фондови за око 3 мил. динара већи него пре почетка банкарске кризе и достигли су висину од 7,5 мил. динара.
Ево биланса Прве пучке далматинске банке за 1938 и три претходне године: