Народно благостање — додатак

110

Укупни бруто-приходи у 1938 по одбитку издатака за сировине. износили су 49,5 милиона динара. Од тога је издато за порезе и остале дажбине око 259 односно 12,1 мил, за царину 1,56 мил, за возарину и поштанске трошкове 6,93 мил. за плате, наднице и провизије 10,25 милиона и за разне трошкове фабрикације и продаје 9,87 мил. Губитак на ненаплативим потраживањима је износио 766 хиљ. а за амортизацију инвестиција употребљен је износ од 2,65: мил. (око 5%о од укупне билансне вредности инвестиција).

Као што се види, дотација амортизавионом фонду је умерена.

Чиста добит за прошлу годину је/ исказана са 5,18 мил. а са преносом од 582 хиљ. из 1937 она износи 5 милиона 764 хиљ. Од тога је употребљено: за дивиденду 4,2 милиона, за тантијему члановима оба одбора 342 хиљ. за дотацију резервним фондовима 759 хиљ. а остатак од 463 хиљаде пренет је на нови рачун.

У управном одбору су господа: Лазар Лађевић, Максо Антић, Хајнрих Шихт, Светозар Божић, Ернст Шванк, Стеван Тубић, Георг Шихт, Милан Мих. Стефановић и Лиднеј ван ден Берг. Чланови надзорног одбора су господа: Х. Крекел, Мван Берић и д-р Страхиња Бановић.

НОВОСАДСКА ФАБРИКА КАБЕЛА Д. Д., НОВИ САД

Уколико је једна земља јаче електрифицирана утолико су услови повољнији за фабрикацију кабла. Електрификација наше земље развијала се после рата доста снажно. Најјачи је полет био на подручју Војводине. Тамо је куповна снага народа била најјача. Највећа фабрика кабла; ваљда у целом свету — Бебеп « СиШеаште у Келну имала је своје заступство У Новом Саду, са задатком да продаје готове производе у нашој земљи. Из тог заступства је изникла, после увођења наше царинске тарифе која је пружала довољну заштиту за производњу, Новосадска фабрика кабела. Она је поред доста јаке приватне потребе радила и за државу, тако да се фабрика већ у почетку развијала врло добро. Опште привредна криза била је и за фабрику једна велика проба, испит који је она сјајно положила. Супстанција је неокрњено сачувана, тако да је побољшањем прилика рад кренуо пуним темпом, искоришћавајући несмањени капацитет. У претходне три године поред јаке приватне тражње било је и већих државних наруџби. У минулој години последњи су изостали. То је погодило друштво. Али за срећу приватна потреба је била несмањено јака, тако да је пословни резултат ипак био задовољавајући. Најјаче се осећало смањење државних поруџшбина код електричних спроводника. Код другог важног производа фабрике, жичаних ужета била је инострана конкуренција испод цене коштања. Та околност је спутавала и рад новог металног одељења, које је прорадило у прошлој години и које се — као нова грана произвдње морало борити и са почетним тешкоћама. Најнеосетљивија је. била производња у голим бакарним жицама и кабелима. Делимично назадовање послова није се одразило Ha 34вршне рачуне што се види из доње таблице.

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1988 у хиљадама динара

Непокретности 6.941 7.036 9.990 10.010 Машине 7.128 7.969 13.674 14.113 Намештај 14 9 4 34 Сировине и роба 3,012 4.204 4.368 4.684 Дужници 0.553 11062. | 6251 6.620 Хартије од вредности 34 34 34 34

Готовина 11 7 249 92

Пасива Главница | 3.000 3.000 3.000 3.000 Општи рез. фонд 146 297 390. · 440 Фонд крс. разл. дев. = 2.033 1.997 1.997 Аморт. ф. станб. згр- 37 42 43 43 Аморт. ф. фабр. згр. 1.439 1.637 1.985 9.285 Аморт. ф. машина 3.981 5.080 6.899 8.797 Збир сопствених сред. 8.596 12.089 14.264 16.512 Фонд за потпору радника — _— — 100 Повериоци 15.928 13.975 19.815 18.261 Добитак 167 258 431 718 Збир биланса 24608 26.322 34510 35.587

Рачун губитка и добитка

Расходи : Пословни трошкови 1.187 1.218 1.398 1.579 Порези 655 1.283 1.848. 1.980 Камате 409 533 517 793 Отписи 7 1.313 21121 2.208 Ненапл. потр. 25 — — Добитак 167 258 431 718

Приходи Бруто доб. фабрикације 3.601 4.483 5.162 7.103 Добитак по доб. посл. -— 81 87 30 Курсна разл. девиза = — 36 = Напл. отп, потр. — 25 — Приход куће станб. — 17 6 – Пренос добитка — — 25 91 Збир 3.611 4.555 6.316 7.271

Из збира биланса, који је према претходној години порастао У мањој мери, са 37,5 мил. на 356 мил. дин. на први поглед се види, да није било нових инвестиција у веБој мери. Непокретности износиле су 10 мил. дин., незнатно више него у 1987 год. (9,9 мил). Према ранијим годинама пораст је већи, тако 1936 г. са 7 мил. и 1935 г. 6,9 мил. дин. Исти је случај код машина чија је вредност порасла са 7,1 мил. у 1985 г. преко 8 мил. и 18,7 мил. на 14,1 мил. дин. Сировине, полуфабрикати и готова роба износили су 47 мил, дин. према 44 мил. 42 мил. и 3 мил. дин. Дужници се крећу у уским границама, они су у 1938 г. били 6,6 мил. према 6,3 мил., 7,1 мил. и 7,6 мил. дин. Продаја за готово изгледа да се повећава, пошто су се и поред веће производње смањили дужници.

Што се структуре капитала тиче, туђа су средства мало већа од сопствених. Повериоци су износили 18,83 мил. према 19,8 мил., 14 мил. и 15.0 мил. дин. Они су у 1987 год. паралелно расли са инвестицијама, али су у 1938 г. пали иако су се инвестиције даље повећале. Јачањем сопствених средстава, туђа се постепено смањују. Од сопствених средстава најјаче се дотирају амортизациони фондови и то онај зграда, који се повећао са 1,4 мил. у 1985 г. преко 1,7 мил. 2 мил. на 2,9 мил. дин. и машина са износом од 8,8 мил. дин. Општи резервни фонд већи је него у 1987 год. за 50.000 дин. и износи 440.000. Остали фондови и главница остали су непромењени.

Од бруто прихода, који садржи и пренос добитка од 91.000 дин. према 25:000 дин. у износу 7,3 мил. дин. према 6,3 мил. покривени су пословни трошкови, који показују мањи пораст са 14 мил. на 1,6 мил. дин. порези, који се повећавају несразмерно јаче од прихода — иако би требало да буде обратно и камате, које су биле веће због јачег суделовања туђег капитала у износу од 798.000 према 517.000, 533.000 и 400.000 дин. Отписи су били нешто већи него у 1937 и износили су 2,2 мил. према 9,1 мил. дин. Према ранијим годинама су отписи знатно порасли, пошто је то био случај и са инвестицијама.

Од обитка је исплаћено 5%/ дивиденде, резервни фонд је дотиран са 250.000, фонд за припомоћ радника са 50.000 дин. за тантијеме одређено је 62.279, а остатак од 101.297 пренето је на нови рачун.