Народно благостање — додатак

количине продатог пића. Услед тога је снижење цена и «с ове стране знатно отежано. До осетнијег побољшања и нормализовања прилика у овој важној привредној грани може да дође једино смањењем фискалних терета. ПовеЋање потрошње пива, које би се тиме изазвало, могло би сигурно врло брзо да надокнади привремени мањак у фискалним приходима, који би услед снижења трошаринских стопа могао да настане,

Још у 1930/31 години, у којој је потрошња пива била већ знатно мања од нормалне, пивара „Унион" је платила 17 милиона на име државних, бановинских и општинских трошарина. До 19835 приходи државе и самоуправа од тротшарине на пиво су расли, затим, стално опадали, упркос опетованом повишењу трошаринских стопа. Ево података о трошарини коју је платила пивара „Униок“ (у милионима динара):

Године Мил. дин. Године Мил, дин. 1930/31 17,0 1985 8,0 1931/32 7,7. 1936 10,0 1932/33 7,5 1937 11,4. 1933/34 8,0 1938 15,0

Ови подаци претстављају очигледан доказ о томе да су и држава и самоуправна тела имали велику штету од повећања трошаринских стопа. Опште привредне прилике у прошлој и претпрошлој години биле су знатно повољније него у 1930/31, али државни и самоуправни приходи од трошарине на пиво ни у тим годинама нису могли да достигну ранију висину. Да су трошаринске стопе снижаване, уместо што су повећаване, врло је вероватно да би се фискусу у току последњих 7 година обезбедили знатно већи приходи од оних које је стварно од пива имао.

Биланси пиваре „Унион“ за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 У хиљадама динара

Зграде и земљишта 18.836 16.656 16.086 12.218 Машине 6411 5.429 4.729 3.244 Посуђе 790 570 351 437 Мобилијар a — — = Гостион, инвент., флаше

и подрум. инвент. 1.203 1.054 795 534 Инвент, и спрем. залиха 3.561 2.491 1.957 1.509 Кола и запр. стока 26 35 61 100 Укупне инвестиције 30.943 26.285 23.979. 18.042 Залихе "6.068 5.424 6.942 6.357 Дужници и гаранције 10.488 15.596 17.184 21.764 Хартије од вредности 2.718 3.062 3.817 3.991 Благајна }i 60 101 217

Пасива ТГлавница 24.000 24.000 24.000 24.000 Фондови 20.701 20.701 20.744 21.041 Повериоци 5.476 4,878 5.663 3.728 Добит 51 798 1.116 1.602 Збир биланса 50.228 50.877 51.528 50.871

Рачун губитка и добитка «

Расходи i 'CHpoBHHe 5.600 6.624 7.212 9.357 Плате, надн. и трошк, 10.486 9.479 10.920 · 12.182

113

Порези и прирези 367 529 1.079 915 Отписи и амортизације 2.686 2.669 2.629 2.850 Пренос добитка 294 — — Чиста добит 51 798 1.116 1.602 Приходи Пренос добити — 51 38 100 Од продаје 19.448 19.974 22.765 26.716 Од кирије 36 75 153 91 Збир прих.—расх. 19.484 20.100 22.956 26.907

Има већ пет година да се збир биланса стално креће око износа од 50 милиона динара. Повериоци у 1938 не достижу ни 4 милиона динара. Види се, дакле, да пивара ради готово искључиво са сопственим средствима. Главница је 94 милиона, а фондови су износили од 1930/31 до 1932/33 године 22,5 милиона. У 1938/34 смањени су на 20,4 мил. дин. због отписа губитка. После тога они постепено опет расту и крајем 1938 достижу висину од 91,04 мил. дин. Амортизационог фонда нема у пасиви, јер се сви отписи инвестиција врше смањивањем билансне вредности односних позиција у активи.

Крајем 1938 укупне инвестиције су билансиране са 18,04 мил. према непуних 24 милиона динара крајем претходне године. Нових, већих инвестиција у току прошле године није било. Напротив, извесне непокретности су прошле године отуђене. Тиме се може и објаснити чињеница да је билансна вредност укупних инвестиција крајем 1938 била за скоро 6 милиона мања него у 1937, иако су амортизацијски отписи за прошлу годину износили само 2,53 милиона динара. Извесне непокретности отуђене су, уосталом, и у току 1936 године. Дужници износе 21,76 милиона и већи су за око %5 милиона него у претходној години, док су у односу на 1985 више него удвостручени. То је У вези са повећавањем производње и продаје. Иначе, залихе су исказане са 6,3 мил, и биле су за око 10, мање него крајем претходне године. Пивара има у свом портфељу и извесне хартије од вредности. Крајем 1938 оне су билансиране са 3,99 мил. према 3,32 мил. у 1937 години.

Приходи од продаје пива и осталих производа У 1938 износили су 26,7 мил. и били су за око 4 мил. дин. већи него у 1987, док су у поређењу са онима из 1935 или 1936 повећани за око 7 мил. дин. Продајне цене се у међувремену нису знатније мењале, тако да се може донети закључак да је продаја у прошлој години била за око 359/о већа од оне у 1935, која је, иначе, била готово најнижа у току последњих 10 година,

На страни расхода видимо да су у 1987 и 1988 и сви издаци показивали тенденцију пораста. Порези и дажбине су у поређењу са 1935 готово утростручени. Издаци за сировине у 1938 били су за 3,76 мил. већи него у 1985. То се повећање може само делимично објаснити повећањем производње. Значи да су сировине поскупиле. Наднице, плате и остали трошкови исказани су за 1988 са 2,7 милиона. У 1928 били су и отписи за око 200 хиљ. већи него у ранијим годинама.

Са преносом од 100 хиљ. из 1987 добитак износи 1,6 милиона и већи је за око пола милиона него у претходној години. За исплату 5%/о дивиденде (према 4% у 1937) употребљено је 1,2 мил. за повећање резервног фонда 75 хиљ., за тантијему 23 хиљ., а остатак од 305 хиљ. пренет је на нсви рачун. Стварно укамаћење сопствених средстава за прошлу годину не достиже ни 8%о. За годину са сразмерно врло повољном коњунктуром то је заиста мало.

Читајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“